Целом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Целом

Целом (секундарна телесна дупља) се развија у току ембрионалног развића у мезодерму, као потпуно нов простор; није остатак бластоцела као псеудоцелом. Обавијен је мезодермалним епителомперитонеумом. Целом је испуњен течношћу, али у њему, за разлику од псеудоцелома, нема органа. Целомска течност не долази у додир ни са телесним зидом ни са цревом јер је од њих одвојена перитонеумом.

На перитонеуму се разликују два слоја :

  • паријетални, спољашњи слој окренут ка епидермису и
  • висцерални, унутрашњи слој окренут према цреву.

Ова два слоја се сустичу на дорзалној и вентралној страни образујући дорзалну и вентралну мезентеру. Кроз ове мезентере пролазе крвни судови, мишићи и др.

Начини постанка целома[уреди]

Целом постаје углавном на два начина:

Шизоцелно настајање целома јавља се код: пљоснатих црва, мекушаца, прстенастих црва и зглавкара. Ентроцелно настајење целома јавља се код бодљокожаца и хордата.

При шизоцелном начину долази до размицања ћелија мезодерма, а при ентероцелном целом настаје као избочина црева.

Значај и улоге целома[уреди]

Појава целома условила је многе погодности и преимућства, као што су побољшање метаболизма, боља покретљивост и тиме прилагођавање различитим условима спољашње средине, које су довеле до развоја великог броја све сложенијих типова животиња.

Улоге целома су :

  • целомска течност се користи, код мање сложених целомата, као примарни транспортни систем; код тих целомата перитонеум има трепље, чијим радом се помаже циркулација целомске течности; код сложенијих целомата развијен је крвни систем као основни транспортни систем;
  • од целома полазе полазе канали који га повезују са спољашњом средином; ти канали су метанефридије и канали за избацивање полних ћелија; метанефридије су цеви отворене на оба краја, по чему се разликују од протонефридија;
  • у целому се, код простијих целомата, врши дозревање полних ћелија ; код неких, као што су нпр. морски краставци (бодљокошци), се чак и оплођење врши у целому;
  • целомска течност је под сталним притиском тако да телу даје чврстину и помаже при кретању, односно представља неку врсту хидрауличног скелета.


Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак целомата


Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]