Вујица Решин Туцић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м srpski navodnici
Ред 17: Ред 17:
'''Вујица Решин Туцић''' ([[17. јул]] [[1941]], [[Меленци]] — [[28. новембар]] [[2009]], [[Нови Сад]]) био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века ([[Нова уметничка пракса]]). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.
'''Вујица Решин Туцић''' ([[17. јул]] [[1941]], [[Меленци]] — [[28. новембар]] [[2009]], [[Нови Сад]]) био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века ([[Нова уметничка пракса]]). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.


Уређивао је часописе "[[часопис Улазница|Улазница]]" ([[Зрењанин]]), "[[часопис Даље|Даље]]" ([[Сарајево]]) и "[[часопис Тиса|Тиса]]" ([[Нови Бечеј]]). 1977. покренуо је часопис "Адреса", један од најзначајнијих неоавангардних часописана на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци [[Радио Нови Сад|Радија Новог Сада]], а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за [[анархизам|анархисту]]. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: "због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана" у Општинском суду у Зрењанину и "за кривично дело непријатељске пропаганде" у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију [[Оскар Давичо|Оскара Давича]]. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.
Уређивао је часописе "[[часопис Улазница|Улазница]]" ([[Зрењанин]]), "[[часопис Даље|Даље]]" ([[Сарајево]]) и "[[часопис Тиса|Тиса]]" ([[Нови Бечеј]]). 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописана на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци [[Радио Нови Сад|Радија Новог Сада]], а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за [[анархизам|анархисту]]. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију [[Оскар Давичо|Оскара Давича]]. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.


Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993-95), из које је настала уметничка група [[уметничка група Магнет|Магнет]]. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. Осим тога, добитник је и награда "Печат вароши сремскокарловачке", и "Паја Марковић Адамов". Отац истакнутог песника млађе генерације [[Синиша Туцић|Синише Туцића]].
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993-95), из које је настала уметничка група [[уметничка група Магнет|Магнет]]. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. Осим тога, добитник је и награда „Печат вароши сремскокарловачке“, и „Паја Марковић Адамов“. Отац истакнутог песника млађе генерације [[Синиша Туцић|Синише Туцића]].


== Објављене књиге ==
== Објављене књиге ==
Ред 38: Ред 38:
== Литература ==
== Литература ==


* Остоја Кисић: "Вујица Решин Туцић – Лирски песник из времена процвата самоуправљања", у: Вујица Решин Туцић: "Стругање маште", избор из поезије, Дневник, Нови Сад, 1991.
* Остоја Кисић: „Вујица Решин Туцић – Лирски песник из времена процвата самоуправљања“, у: Вујица Решин Туцић: „Стругање маште“, избор из поезије, Дневник, Нови Сад, 1991.
* Небојша Миленковић: "Вујица Решин Туцић: традиција авангарде", Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2011.
* Небојша Миленковић: „Вујица Решин Туцић: традиција авангарде“, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2011.


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==


*[http://blog.b92.net/text/13524/Umro%20je%20Vujica%20Re%C5%A1in%20Tuci%C4%87:%20Da%20li%20postoji%20%C5%BEivot%3F/ Мирослав Нуне Поповић: "Умро је Вујица Решин Туцић: Да ли постоји живот?"]
*[http://blog.b92.net/text/13524/Umro%20je%20Vujica%20Re%C5%A1in%20Tuci%C4%87:%20Da%20li%20postoji%20%C5%BEivot%3F/ Мирослав Нуне Поповић: "Умро је Вујица Решин Туцић: Да ли постоји живот?"]
*[http://www.blic.rs/Kultura/123073/Preminuli-pesnici-Vujica-Resin-Tucic-i-Dragomir-Brajkovic "Преминули песници Вујица Решин Туцић и Драгомир Брајковић"]
*[http://www.blic.rs/Kultura/123073/Preminuli-pesnici-Vujica-Resin-Tucic-i-Dragomir-Brajkovic „Преминули песници Вујица Решин Туцић и Драгомир Брајковић“]
*[http://www.danas.rs/vesti/kultura/vujica_resin_tucic.11.html?news_id=177925 Г. Нонин: "Вујица Решин Туцић"]
*[http://www.danas.rs/vesti/kultura/vujica_resin_tucic.11.html?news_id=177925 Г. Нонин: „Вујица Решин Туцић“]
*[http://www.zrenjanin.rs/1-45-0-1042/Preminuo-pesnik-Vujica-Resin-Tucic "Преминуо песник Вујица Решин Туцић"]
*[http://www.zrenjanin.rs/1-45-0-1042/Preminuo-pesnik-Vujica-Resin-Tucic „Преминуо песник Вујица Решин Туцић“]
*[http://www.seecult.org/vest/preminuo-vujica-resin-tucic "Преминуо Вујица Решин Туцић"]
*[http://www.seecult.org/vest/preminuo-vujica-resin-tucic „Преминуо Вујица Решин Туцић“]


{{DEFAULTSORT:Туцић, Вујица Решин}}
{{DEFAULTSORT:Туцић, Вујица Решин}}

Верзија на датум 10. септембар 2011. у 06:43

Вујица Решин Туцић
Датум рођења(1941-07-17)17. јул 1941.
Место рођењаМеленци, Југославија
Датум смрти28. новембар 2009.(2009-11-28) (68 год.)
Место смртиНови Сад, Србија

Вујица Решин Туцић (17. јул 1941, Меленци — 28. новембар 2009, Нови Сад) био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.

Уређивао је часописе "Улазница" (Зрењанин), "Даље" (Сарајево) и "Тиса" (Нови Бечеј). 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописана на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију Оскара Давича. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.

Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993-95), из које је настала уметничка група Магнет. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. Осим тога, добитник је и награда „Печат вароши сремскокарловачке“, и „Паја Марковић Адамов“. Отац истакнутог песника млађе генерације Синише Туцића.

Објављене књиге

  1. Јаје у челичној љусци, песме, 1970.
  2. Сан и критика, песме, 1977.
  3. Слово је пукло, песме, 1978.
  4. Простак у ноћи, песме, 1979.
  5. Реформ гротеск, песме, 1983.
  6. Хладно чело, есеји, 1983.
  7. Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.
  8. Страхоте подземља, роман, 1991.
  9. Стругање маште, сабрана дела, 1991.
  10. Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.
  11. Време фантома, критике, 2005.
  12. Гнездо параноје, песме, 2007.

Литература

  • Остоја Кисић: „Вујица Решин Туцић – Лирски песник из времена процвата самоуправљања“, у: Вујица Решин Туцић: „Стругање маште“, избор из поезије, Дневник, Нови Сад, 1991.
  • Небојша Миленковић: „Вујица Решин Туцић: традиција авангарде“, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2011.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вујица_Решин_Туцић&oldid=4717990”