Севернолапонски језик — разлика између измена
м r2.6.4) (Робот додаје: bat-smg:Šiaures samiu kalba |
м r2.6.4) (Робот мења: kv:Войвыв саами кыв, mk:Севернолапонски јазик |
||
Ред 47: | Ред 47: | ||
[[ja:北部サーミ語]] |
[[ja:北部サーミ語]] |
||
[[ko:북부 사미어]] |
[[ko:북부 사미어]] |
||
[[kv:Войвыв |
[[kv:Войвыв саами кыв]] |
||
[[la:Lingua Samica Septentrionalis]] |
[[la:Lingua Samica Septentrionalis]] |
||
[[lt:Šiaurės samių kalba]] |
[[lt:Šiaurės samių kalba]] |
||
[[hu:Északi számi nyelv]] |
[[hu:Északi számi nyelv]] |
||
[[mk: |
[[mk:Севернолапонски јазик]] |
||
[[nl:Noord-Samisch]] |
[[nl:Noord-Samisch]] |
||
[[ce:Q́ilbasedan Saamhoyn mott]] |
[[ce:Q́ilbasedan Saamhoyn mott]] |
Верзија на датум 10. октобар 2011. у 11:07
Северни сами језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик са највише говорника међу сами језицима. Број говорника је око 20000.
Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.
Класификација
Северни сами језик спада у сами језике, који чине огранак уралске језичке породице.
Карактеристике
Северни сами је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству са сами језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.
Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.
Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.
Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.
Статус
Северни сами у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.