Севернолапонски језик — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: lv:Ziemeļsāmu valoda |
м r2.7.1) (Робот додаје: pms:Lenga Saami setentrional |
||
Ред 57: | Ред 57: | ||
[[no:Nordsamisk]] |
[[no:Nordsamisk]] |
||
[[nn:Nordsamisk]] |
[[nn:Nordsamisk]] |
||
[[pms:Lenga Saami setentrional]] |
|||
[[pnb:اتلی سامی]] |
[[pnb:اتلی سامی]] |
||
[[pl:Język północnolapoński]] |
[[pl:Język północnolapoński]] |
Верзија на датум 12. децембар 2011. у 08:35
Северни сами језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик са највише говорника међу сами језицима. Број говорника је око 20000.
Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.
Класификација
Северни сами језик спада у сами језике, који чине огранак уралске језичке породице.
Карактеристике
Северни сами је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству са сами језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.
Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.
Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.
Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.
Статус
Северни сами у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.