Разговор с корисником:Дарко Максимовић

Дарко, драго ми је што си дошао на Википедију :) Све најбоље и срећан рад. За потребе семинара на нашем факултету написао сам један текст од 12 страна где је укратко представљена Википедија, али и остали Викимедијини пројекти. Можда би те занимало да погледаш (ако већ ниси ;), налази се на адреси [1]. --Ђорђе Стакић (р) 01:51, 9 јануар 2006 (CET)

Хвала Ђорђе! :) Прочитао сам онај чланак (презентацију), у принципу говори о стварима које сам већ знао, али већина не зна. Премда је било ствари које ни сам нисам знао. Интересантно је. Стварно лијепо од тебе што си то одржао на нашем факултету. Видим ти си овде прилично активан, ако ми буде требао савјет у вези нечега, могу те питати? Поздрав! Дарко

• Наравно. Зато смо ту. Имаћу можда и ја за тебе питања из неких других области. Поздрав ;) --Ђорђе Стакић (р) 19:30, 14. фебруар 2006. (CET)

Упозорење

Ако још једном без аргумената вратиш страну јужнословенски језици, бићеш блокиран. --Милош Ранчић (разговор) 18:29, 18. март 2006. (CET)

Блокирао сам те на недељу дана. И даље можеш да мењаш своју страну за разговор. --Милош Ранчић (разговор) 23:50, 18. март 2006. (CET)

Лесковачки роштиљ

Није коректно стављати овакве чланке на Википедију а до ручка има још, о-хо-хо!... :-) --Goldfinger 14:56, 7. април 2006. (CEST)

Zamisli samo kako je meni bilo dok sam skupljao informacije okolo i gledao slike :) i onda se sve završi tako što siđem po bijedni hot-dog dole na ulici :( šmrc Дарко Максимовић 15:26, 7. април 2006. (CEST)

А ја таман мислио поставити чланке шиш-кебаб и бањалучки ћевап --Бановић 16:29, 7. април 2006. (CEST)

Хоћемо слике, хоћемо слике!!! Нађи (или направи, или тражи дозволу за) неку слободну слику лесковачког роштиља. --Dzordzm 00:06, 8. април 2006. (CEST)

Вјеруј ми тражио сам и то много. И невјероватно - нисам могао да нађем. Имам дигитални фотоапарат, а живим у Београду, можда негдје набасам на лесковачки роштиљ, премда то онда не би било баш аутентично, да нам је неко из Лесковца да то одради... или из Ниша, макар.

Доматриос

Ма добар је Доматриос, само пише мало чудне чланке. Више није ни активан. Све његове неенциклопедијске чланке слободно проследи мени и ја ћу преместити у његов именски простор. --Јованвб 18:22, 10. мај 2006. (CEST)

Шатровачки

Промене из латинице у ћирилицу и из ијекавице у екавицу су обављене пре доношења правила. Ретроактивно примењивање правила је када рецимо неки нови закон примењујеш на лицу које је већ осуђено по старом закону. Поздрав, --Поки |разговор| 11:21, 17. мај 2006. (CEST)

Bitki/Bici

potpuno je svejedno. oba oblika su pravilna. nije trebalo nista menjati. --Манојло 22:39, 19. мај 2006. (CEST)

Сређивање слика

На Википедији је у току акција сређивања слика са нејасним или погрешно назначеним правним статусом.

Замолио бих те да све слике које си послао (или послала), а на којима није означена лиценца, означиш одговарајућом лиценцом, водећи рачуна да лиценца одговара правном статусу слике - погледај на пример ово правило и овај списак ознака за лиценце са кратким објашњењима сваке. Такође, визуелни списак шаблона за слике можеш видети и овде.

Када означаваш слике, поведи рачуна да сем лиценце обавезно ставиш и везу (УРЛ) ка сајту одакле је преузета; ако је слика скенирана, наведи наслов и аутора публикације и ISBN број ако знаш; ако си ти аутор, наведи то као извор (напомена: код снимака екрана и скенираних слика ти ниси аутор слике). Ако сматраш да слика испуњава услове за поштену употребу који су наведени на ознаци за лиценцу, наведи и образложење за ту поштену употребу.

Списак слика које си ти послао (послала), а које немају означену лиценцу, можеш видети овде. Ако у следеће две недеље не решиш лиценце на сликама, тога ће се прихватити заинтересовани уредници.

Напомена: Слике које по завршетку акције сређивања не буду имале јасно регулисан правни статус биће брисане!

--Бране Јовановић <~> 09:35, 14. јул 2006. (CEST)

Сређивање, други пут

Ово је аутоматски генерисана порука. Ако си већ примио (примила) сличну, провери доле наведени линк поново! Бот је вршио неке измене на странама са описом слика, пошто слике које су раније биле означене са {{без лиценце}} нису приказиване на списку који се наводи доле (а сада се дакле и оне приказују).

На Википедији је у току акција сређивања слика са нејасним или погрешно назначеним правним статусом.

Замолио бих те да све слике које си послао (или послала), а на којима није означена лиценца, означиш одговарајућом лиценцом, водећи рачуна да лиценца одговара правном статусу слике - погледај на пример ово правило и овај списак ознака за лиценце са кратким објашњењима сваке. Такође, визуелни списак шаблона за слике можеш видети и овде.

Када означаваш слике, поведи рачуна да сем лиценце обавезно ставиш и везу (УРЛ) ка сајту одакле је преузета; ако је слика скенирана, наведи наслов и аутора публикације и ISBN број ако знаш; ако си ти аутор, наведи то као извор (напомена: код снимака екрана и скенираних слика ти ниси аутор слике). Ако сматраш да слика испуњава услове за поштену употребу који су наведени на ознаци за лиценцу, наведи и образложење за ту поштену употребу.

Списак слика које си ти послао (послала), а које немају означену лиценцу, можеш видети овде. Ако у следеће две недеље не решиш лиценце на сликама, тога ће се прихватити заинтересовани уредници.

Напоменe:

• Слике које по завршетку акције сређивања не буду имале јасно регулисан правни статус биће брисане! То подразумева и слике које немају лиценцу и оне које су погрешно обележене.
• Наведи извор слике - ако не наведеш извор, немогуће је проверити лиценцу!
• Немој стављати погрешне ознаке на слике, нарочито немој стављати „поштена употреба“ или „јавно власништво“ без образложења!

Ово је друга порука у акцији сређивањa слика.

--Бране Јовановић <~> 12:36, 15. јул 2006. (CEST)

О исправкама исправки

Поштујем твоју одлучност у одбрани својих ставова (иако врло често користиш израз "није то него ово" или "није тако него овако"), што, међутим клизи и према искључивости, пошто не наводиш никакве доказе за своје тврдње.

Молим те да прочиташ моје аргументе:

- дакле, обим је српска реч, а опсег се искључиво користи у хрватском језику, а позајмљена је из чешког (Милорад Телебак: Говоримо српски, стр. 22). Истог је става и Ј. Ћирилов у свом Речнику варијанти. Можда би уместо опсега (односно) обима у овом случају најбоље одговарала реч "распон".

- Ти си написао "Сент Петерсбург", што је облик преузет из енглеског. међутим, лингвисти кажу да је правилно Санкт Петербург (што је и руски облик). Значи, ипак је Петербург. Доказ: Правописни речник, Клајнов "Речник језичких недоумица" . . . где под одредницом: Санкт Петербург каже: "Не Санкт Петерсбург, што је облик у страним језицима!".

- Даље, "постотак" и "проценат" су некада можда и били синоними, али се данас у српском књижевном језику прописује "проценат", а "постотак" се оставља на коришћење говорницима неких других језика. Доказ: Већ помињани Телебак, па Ћирилов . . . Само ми није јасно зашто упорно инсистираш на постотку, а кажеш да су постотак и проценат синоними? И, успут, у једној од завршних реченица поткрао ти се "проценат".

- Ово "разлога-својстава": вероватно мислиш на оно "медицинских разлога" (односно "медицинских својстава"). Искрено речено, синтагма "медицинска својства" ми баш и "није легла" (и не знам шта она уопште значи), па сам се одлучио на "медицинске разлоге", а можда је најбоље "из здравствених разлога".

- "због већег постотка" и "зависно од постотка": могуће да је ту настао неспоразум. Нисам сигуран да знам на који пасус и реченицу се то односи, али, добро, ако је тако. То је више питање контекста, синтаксе и смисла изреченог, а мање питање правописних правила и одредби.

Затим, види се да си на брзину преводио, врло често си дословно преводио енглески пасив српским пасивом ("нпр. "декрет од стране Александра . . .", па "истраживање проведено од стране Мендељејева"), што се, међутим, коси са стилско- синтактичким особинама српског језика, који је "активни" језик и у којем се пасив користи само изузетно и у много мањем обиму. Такође је видљиво да си неке идиоме и фразе дословно преводио, задржавајући "енглески" ред речи у реченици, што опет не одговара духу српског језика. Већина мојих интервенција, као што си могао видети, односила се на синтаксу и стил, а правописно-граматичких исправки има далеко мање и у њих, наравно, спада и несрећни "постотак-проценат" (гром га спалио!).

Дакле, све моје исправке су урађене уз консултовање "правопижџија" и лингвиста уопште, па их само тако и треба посматрати и вредновати.

Поздрав.

--делија 16:27, 8. август 2006. (CEST)

---

Санкт Петербург је службени руски назив тог града. Петроград је старији облик који се више не користи (осим можда у историјским књигама).

Ти хладно кажеш да угледни лингвисти и правописци "гријеше". Ја се нисам никад усудио да тако нешто кажем о њима и њиховом раду, јер, ипак сам ја аматер, а они имају и формално образовање и искуство - укратко, то им је професија.

Затим, твоја анализа српско-хрватског језичког питања је потпуно непотребна. Да ли Срби у БиХ говоре српским (или можда хрватским, или можда бошњачким) није питање на које ја треба да дам одговор. Ја сам исто ијекавац (као и ти), стицајем околности пишем екавицом (а говорим ијекавицом), живим у граду (Бања Лука) у којем се говори неком чудном мешавином српског и хрватског (то је неки метасрпски или парасрпски), уз неправилну употребу неких глагола (сагети се уместо сагнути се, помакети уместо помакнути, помакињати уместо помицати, направит уместо направљен, истуцит уместо истучен), уз некритичко преузимање српском језику неприродног нагласка на предзадњем слогу у вишесложним речима (витаМИНка уместо виТАминка, моТОРка уместо МОторка, ШвајЦАРка уместо ШВАЈцарка, БелГИЈка уместо БЕЛгијка, манеКенка уместо маНЕкенка), у граду у којем се каже опсег, хлаче, "кухати" (јер то звучи отмено, а "кувати" је паорски и сељачки и тако говоре само сељаци са Мањаче, иако је "кувати" много лакше и природније за изговор од "кухати") и тако даље - значи, Срби у Бањалуци говоре тако - па се ја никако не усуђујем тврдити да они говоре српским језиком!

Ја цело време потенцирам српски КЊИЖЕВНИ језик, који је категорија за себе, који има и неку, какву-такву норму, на којем пишу сви добри и угледни писци али који се, наравно, НЕ КОРИСТИ у свакоденвном животу! Пошто је Википедија енциклопедија, мислим да би се сви чланци у њој требали писати на српском књижевном језику, а не на локалним језицима, идиомима и наречјима њених сарадника. Ипак је то енциклопедија. Твоја тврдња да велик број Срба говори "опсег" је вероватно тачна, али исто тако је тачно да велик број српских лингвиста препоручује да се та реч НЕ користи у српском књижевном језику и да се нађе погодна замена за њу. Можда ти ово звучи као језички пуризам, али је чињеница да је књижевни језик један идеал којем треба тежити и који, за све Србе, мора бити светло на крају тунела (ал сам га зашећерио).

Значи, изјаве типа "али тако се говори у мом крају" имају своју тежину, али само на нивоу егзотике и као доказ виталности и живахности српског језика, али никако и као кључни доказ да је нека реч добродошла у српском књижевном језику.

Ето, ова наша преписка заузима неколико пута више простора од оног чланка од којег је све почело. Али, можда је вредело. Макар и због садржаја чланка.

Поздрав.

--делија 18:12, 8. август 2006. (CEST)

---

Мало пажљивије прочитај моје прошло јављање па ћеш видети да сам ти одговорио (можда не баш директно) на твоју анализу настанка речи "опсег": Да поновим, ја у такве анализе не улазим "без оружја", односно без добре обавештености и детаљног знања о предмету анализе.

Ти говориш о "погрешној употреби" речи (помакети) и постојању "посебне, независне ријечи". Обе су речи посебне и независне, само је прва неправилан и некњижевни инфинитив глагола помаћи (помакнути), а друга реч је општа именица (апелатив), исто тако "независна" и "посебна". Затим, твоја "псеудоанализа" је опет заснована на "аргументима" типа "то никако не може бити чешка реч", већ "ја тврдим и сигуран сам" да је то српска реч! Неки лингвисти су се цео свој радни век (нпр. Петар Скок), бавили етимологијом, настанком и пореклом речи, па нико од њих није са таквом сигурношћу доносио закључке и са таквом лакоћом анализирао постанак појединих речи. Затим, ти си се ухватио порекла речи "опсег". Ја сам само успут навео да се ради о речи из чешког језика (како тврде наши лингвисти), али нигде нисам написао да ту реч (и све речи страног порекла) треба избацити из српског језика као што ми ти брзоплето импутираш. Ајде, бићу мало опширнији, па ево цитата:

"Хрвати су нешто слободније позајмљивали ријечи једино из чешког језика, као језика словенског и католичког народа, одакле су им дошли плин, дојам, наклада, опсег, покус, ступањ, тлак, живаљ и друге ријечи, умјесто којих Срби имају домаће: гас, утисак, издање, обим, степен, притисак (крвни), становник." Тако каже наш угледни лингвиста. А ти кажеш да то није тако. И то без доказа и, без увреде, било каквог научног ауторитета. Теби дужно поштовање, али ја ипак верујем лингвисти. Па макар он и погрешио. И још нешто: тај аутор није против те (и тих) речи зато што су чешког или неког другог порекла, већ зато што сматра да те речи нису саобразне духу и стилским својствима српског језика. Ништа више.

О политичкој мотивисаности њихових сугестија, предлога и рада уопште не бих говорио, јер за то немам ни воље, ни времена, а богами ни знања. О томе да они греше - па, наравно да греше, али њихове грешке може исправљати само неко ко зна више од њих, а то нисмо ни ти ни ја.

Ето, ја бих закључио овај наш мали дијалог јер мислим да се ту нема шта више рећи. Ти имаш свој стил и приступ језичким питањима, ја исто тако, само што је мој приступ мало опрезнији (то је вероватно због година) и са мало више поштовања према ауторитетима. Не мислим ту, наравно, да сам ја неки ауторитет за језичка питања, већ мислим на ауторитет угледних српских лингвиста. Твоје је право да им не верујеш и да анализираш њихов рад и да из свега тога изводиш закључке.

Поздрав.

--делија 00:57, 9. август 2006. (CEST)

Надвлачење конопца

Немамо стриктна правила, али уобичајено је да држимо слике са десне стране. Мада нико никога не тера на нешто тако. Такође овде сам променио на десно јер овако кад стоји са леве стране само једна реч стоји у дну што је по мени ружно. У сваком случају, ако желиш стави са леве стране, али онда барем пробај да мало повећаш величину слике да се текст уклопи. --Јованвб 17:35, 9. август 2006. (CEST)

Петроград

Петроград је назив кориштен у Русији само 1914-1924. Због избијања првога светског рата Русија је одбацила претходни немачки облик (у исто време је у Енглеској породица Battenberg превела своје презиме у: Mountbatten, а стриктна владарска лоза узела је презиме по дворцу: Windsor, само да се дистанцирају од Немаца. Од 1924 био је Ленинград (ч. Љењнигрáд - никада ми неће бити јасно зашто је у срски транскрибовано као: Лењинград), а онда је враћено име које је дао Петар Велики. Мислим да је коректно град звати како га зову у његовој земљи. Колоквијално, дакле, може и: Питер.

--Инослав Бешкер 00:03, 10. август 2006. (CEST)

Сређивање

Хвала ти шта си средио до краја превод чланка. Надам се да је то допринос да једном постане изабран... Поздрав, --David 15:46, 10. август 2006. (CEST)

Često sam morao sam da sređujem članke koje sam krenuo..--David 19:18, 10. август 2006. (CEST)

Суђење Шешељу као доказ :)

Па, хајде, шта то онда говори: Да не треба издвајати ни српски, хрватски и босански; дакле, почнеш, онда, лепо од одредница о српском, хрватском и босанском на одговарајућим Википедијама. --Милош Ранчић (разговор) 13:36, 12. август 2006. (CEST)

Пази, врхунска глупост Хашког трибунала било је иницијално упошљавање преводилаца и за српски и за хрватски и за босански. Па су се онда преводиоци међусобно скапирали и почели међусобно да замењују током суђења (оно, "одо ја у шопинг, а ти ме сад мењај; ја ћу тебе следећи пут"). Када су судије схватиле да се сви међусобно разумеју, онда су скресали буџет за преводиоце. И, сад, та институција је лингвистички релевантна? То је могао и мали Перица одмах да им каже. --Милош Ранчић (разговор) 13:36, 12. август 2006. (CEST)

Него, ја сам озбиљан по питању тога да ти дотурим неку књигу из социолингвистике. Понуда и даље стоји. --Милош Ранчић (разговор) 13:36, 12. август 2006. (CEST)

Pisem ti sa drugog maila zato sto ovde nemam cirilicu... --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Stvar je kompleksna i tesko je izvuci lingvisticki (tj. naucni) zakljucak. Nekoliko ravni je u pitanju, a dominantan broj njih se uopste ne odnosi na lingvistiku, vec na racionalizujuce politicke momente. --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Ako bi se gledalo lingvisticki, na politickom prostoru nekadasnjeg srpskohrvatskog jezika -- postoje jasno izdvojena cetiri jezicka sistema: kajkavski, cakavski, stokavski i torlacki/sopski/prizrensko-timocki (kako kome drago). Svaki od tih jezickih sistema je dovoljno razlicit da bi mogao biti normiran u po jedan standardni jezik. Ali, kajkavci i cakavci se osecaju Hrvatima, dok se govornicki torlackog mahom osecaju Srbima (mada ima i Bugara). A teznja ka nacionalnom homogenizovanju je do te mere jaka, da su vrlo retki glasovi u pomenutim sredinama koji smatraju vaznim ocuvanje dijalekta. --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Naravno da nema razumne osobe koja iskreno moze da tvrdi da ne razume jedan od standarda (pomenuta tri) ma iz koje sredine da je; jednostavno, sistemi su fakticki isti i normativne razlike su toliko male da su potpuno besmislene. --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Ali, kao sto sam ti i ko zna koliko puta rekao, ime jezika nije stvar lingvistike, vec politicke volje. Ako imas de facto situaciju u kojoj ne samo da zvanicni organi cetiri drzave govore o cetiri razlicita jezika, vec da se ljudi masovno izjasnjavaju da govore drugim jezicima (da, znam za besmislice u Crnoj Gori tipa -- jedan brat Srbin i govori srpskim, drugi brat Crnogorac i govori crnogorski, ali to ne menja stvari) -- onda se, jednostavno, mora prihvatiti volja tih ljudi da svoj jezik identifikuju onim imenom koji je njima emotivno pogodan. --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Drugim recima, da ti sada neko dodje i kaze "ja govorim marsovski", iako ti to potpuno shvatas kao recenicu izrecenu srpskim, osnova politicke kulture jeste da mu ne protivrecis. Kako ces ti u svojoj glavi tretirati to, kako ce neki lingvist to naucno da analizira (tj. konstaovace da nema sta da anilizira, jer je u pitanju maksimalno idiolekt srpskog/novostokavskog) -- to je potpuno druga stvar. --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Ili, u daljoj razradi, i ja bih lingvisticki izveo cetiri centra zasnovana na dijalektima (kajkavski, cakavski...), a ne cetiri standarda i to sva zasnovana na istocnohercegovackom dijalektu (da, i srpska ekavica je zasnovana na IH dijalektu, a samo je jat zamenjeno sa e). Ali, to nije pitanje za lingviste, nego je pitanje za konkretne ljude i njihovu politicku volju... --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

Organizovacu se ovih dana, pa ti se javljam mailom da ti dam prvu knjigu. --Millosh 22:02, 12. август 2006. (CEST)

гитаријада

У чланку Гитаријада сам ревертовао једну од две измене које си направио. Значи не ону прву Србија/српски, она је ОК, већ ону другу, у којој си уништио имена пола бендова у ћириличној варијанти + избацио датум приступа страници у референцама. Ако сматраш да сам урадио погрешну ствар, реци. Поздрав, Андрија 00:42, 14. август 2006. (CEST)

Да се убацим... -{}- тагови су искејп секвенца за транслитерацију. Значи оно шта ставиш између тих тагова неће да се премешта из ћирилице у латиницу или обратно... На пример, ако у чланку о некој особи ставиш њено име у оригиналу, ти не желиш да се оно транслитерише, јер ће бити болидно (Јохн Кеннедy). Зато ставиш између ових тагова, и транслитератор неће да дира. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:47, 14. август 2006. (CEST)

Питање није нимало тривијално... моје мишљење је да лична имена треба транскрибовати, док имена страних бендова, албума итд. треба оставити у оригиналу или евентуално преводити, али не транскрибовати (јер, као што си и ти приметио, транскрипцијом добијаш резултат који 1. не значи ништа ни на ком језику и 2. изгледа глупо)... Мени лично мешање ћирилице и латинице не смета, па немам проблема са остављањем имена у оригиналу.

Е сад, Van Gogh је врло специјалан случај... јесте име бенда, па би требало да иде у оригиналу, али бенд је назван по особи па је то и лично име, које треба транскрибовати... Ја сам иначе овде започео чланак Van Gogh и тад сам размишљао баш о томе... на крају сам одлучио да га оставим у оригиналу, са резоновањем да се нигде на њиховом сајту, албумима, плакатима итд. не користи "транскрибована" варијанта, свуда је "Van Gogh"... па ако сами људи из бенда инсистирају на таквом спеловању, зашто да га ми мењамо?
После је неко променио име чланка на Ван Гог (музички састав) :-)

Углавном, пошто питање није превише битно, а и ја сам помало збуњен поводом свега, слободно га промени, остави на миру, било шта... нећу се бунити :-) - Андрија 18:38, 14. август 2006. (CEST)

Брисање слика

Слике могу да бришу само администратори. То је зато што су, за разлику од чланака, брисања слика неповратна - када се слика једном обрише, она је СТВАРНО обрисана. Ако ти нека слика више не треба, означи је шаблоном {{За брисање}} и објасни на страници зашто тражиш брисање. (Овде се ради о тривијалним захтевима, ако је брисање из разлога које би неко могао да оспори, онда остави захтев на страници Википедија:Слике и медији за брисање.) --Dzordzm 18:08, 16. август 2006. (CEST)