Јужнословенски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Словенски језици у Европи
Slovenski jezici.png

Јужнословенски језици се у класичној лингвистици деле на западнојужнословенске и источнојужнословенске језике. Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.

Немачки, мађарски и румунски дијалекти деле јужнословенске језике од источнословенских и западнословенских језика.

У групу стандардних јужнословенских језика спадају званични jeзици држава словенских народа са Балкана и дела Панонске низије. По класичној подели јужнословенских језика постоје источни и западни. Ипак, њих је примереније делити на источне, централне и западне. Са друге стране, таква подела искључиво говори о политичким приликама. Дијалекти јужнословенских народа су знатно хомогенији у односу на слику коју даје оваква подела.

Класификација[уреди]

  1. Традиционално именовање дијасистема је српско-хрватски; данас српски и хрватски лингвисти покушавају да избегну термин „српскохрватски“.
  2. Торлачки дијалекат може бити третиран или као део источне групе јужнословенских дијалеката или као „прелазни“ дијалекат.
  3. Штокавски дијалекат и чакавски дијалекат могу градити централну групу јужнословенских дијалеката.
  4. Српски, хрватски, бошњачки и црногорски се понекад могу груписати као српско-хрватски дијасистем.
  5. Ако су штокавски и чакавски груписани у централној групи јужнословенских дијалеката, онда кајкавски и словеначки могу бити груписани као западна група јужнословенских дијалеката.
  6. Стандардни дијалекти се пишу помоћу два писма: ћирилицом и латиницом.
  7. Говорници етнички могу бити Срби, Бугари или Македонци, што углавном зависи од земље њиховог порекла.
    1. Говорници етнички могу бити Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби.
  8. Сви говорници овог дијалекта етнички су Хрвати.
  9. Језик Молиских Словена заснован ни на икавским дијалектима. Језик се говори у централној Италији, говорници овог дијалекта етнички су Хрвати.
  10. Српско-хрватски је био језички систем Социјалитичке Федеративне Републике Југославије. Имао је четири варијанте и четири имена: српско-хрватски, хрватско-српски, хрватски или српски и српски или хрватски (српски лингвисти су углавном користили прво име за српску варијанту, док су хрватски лингвисти углавном користили треће име за хрватску варијанту). После распада социјалистичке Југославије, српскохрватски нема више званичну политичку подршку која га је одржавала (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, као ни Хрватска не признају тај политички језички систем). Српско-хрватски се састојао од варијанти које су се осамосталиле у независне језике након распада СФРЈ.
  11. Торлачки и део штокавског сада спадају у српски дијасистем.
  12. Део штокавског сада припада бошњачком дијасистему.
  13. Језик Градишћанских Хрвата се говори у јужној Аустрији, не на Балкану. Његова основа није штокавски дијалекат, већ чакавски.
  14. На најскоријем попису становништва 2011. године, 36,97 % становника Црне Горе се изјаснило да говори црногорским језиком.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јужнословенски језици