Власинско блато — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. јануар 2012. у 01:29

Власинско блато је некадашња тресава на месту данашњег Власинског језера, у котлини испод Чемерника, на надморској висини 1.204-1227 m.

Пре изградње бране на реци Власини, 1946 - 1949. године, на месту данашњег Власинског језера било је велико тресетиште, површине 10 km², са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. Једна трећина Власинског блата била је под тресавом, док су остало биле ливаде. Већи део тресаве био је са источне стране, а ливаде са западне и биле су широке и до 400 m, а најмање сто метара, код Малог моста. Власинско блато било је дугачко 6,5 km, док je ширина је била различита. Најшире је било у јужном делу, код Промаје - 1,5 km, а најуже код Малог моста, око 400 m. Надморска висина Власинског блата била је од 1204 m, код Малог моста, до 1227 m код Промаје. Према Црквеној махали, у самом блату било је језерце 80 х 70 m, са дубином око 4 m, а код Малог моста било је мало језеро велике дубине.

У народу Власине и Црне Траве тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je извориште реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са Чемерника, Колунице и Плане. На тресави је била развијена тресетна биљна заједница коју су чиниле: маховина тресетница, раставић, барски љутић, барска орхидеја, ветрогон (памучина), водени дубац, трава оштрица (острика) и росуља, а од дрвећа маљава бреза и патуљаста врба. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене. По изградњи језера и потапањем тресаве, поједини делови овог тресетног земљиста испливали су на површину, стварајући такозвана пловећа острва.

Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод Власине Рида према Власини Стојковићевој, код Таџине махале, био је саграђен дрвени мост, такозвани Мали мост, преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.

Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод Чемерника. Нестало је биљака тресетница, нестало патака, дивљих гусака, рода... Неке од биљних врста одржале су се низводно од бране, на равном приобалном земљишту, и на тресетним острвима која плутају језером. Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.

У нешто мањем обиму од Власинског блата данас је тресава Блато, између заселака села Млачишта, у црнотравској општини, где извире речица Блато, да би се као Ракицка река улила у Голему реку.

У време Првог светског рата, 1917. године, при ослобођењу ових крајева, Власинско блато је прогутало готово целу једну бугарску коњичку јединицу, коју су српски ослободиоци потукли на чемерничкој висоравни Шанци и нагнали је у бег низ чемерничке падине. Ти војници нису знали да је зараван, која се указује пред њима, у ствари тресава.

Литература

Д. Ђикановић: Клима среза Лесковац, Београд, 1969,
Д. Кулић: Власинско језеро, Београд, 1979,
Т. Д. Марјановић: Слив Власине, Власотинце, 2000,
Т. Д. Марјановић: Власинска читанка, Власотинце, 2005.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Jezero  je promenilo klimu Vlasine.JPG|мини|250п|десно|Језеро је променило климу Власине]]
-'''Власинско блато''' је некадашња [[тресава]] на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]], у котлини испод [[Чемерник]]а, на надморској висини од 1.150 -{m}-.
+'''Власинско блато''' је некадашња [[тресава]] на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]], у котлини испод [[Чемерник]]а, на надморској висини 1.204-1227 -{m}-.
-Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], 1947 - 1951. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 -{km²}-, са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. Једна трећина Власинског блата била је под тресавом док су остало биле ливаде. Већи део тресаве био је са источне стране, а ливаде са западне и биле су широке и до 400 -{m}-, а најмање сто метара, код Малог моста. Власинско блато било је дугачко 6,5 -{km}-, a ширина је била различита. Најшире је било у јужном делу, код Промаје - 1,5 -{km}-, а најуже код Малог моста, око 400 -{m}-.  У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и [[росуља]], а од дрвећа маљава [[бреза]] и патуљаста [[врба]]. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене.
+Пре изградње бране на реци [[Власина|Власини]], [[1946]] - [[1949]]. године, на месту данашњег [[Власинско језеро|Власинског језера]] било је велико тресетиште, површине 10 -{km²}-, са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. Једна трећина Власинског блата била је под тресавом, док су остало биле ливаде. Већи део тресаве био је са источне стране, а ливаде са западне и биле су широке и до 400 -{m}-, а најмање сто метара, код Малог моста. Власинско блато било је дугачко 6,5 -{km}-, док je ширина је била различита. Најшире је било у јужном делу, код Промаје - 1,5 -{km}-, а најуже код Малог моста, око 400 -{m}-. Надморска висина Власинског блата била је од 1204 -{m}-, код Малог моста, до 1227 -{m}- код Промаје. Према Црквеној махали, у самом блату било је језерце 80 х 70 -{m}-, са дубином око 4 -{m}-, а код Малог моста било је мало језеро велике дубине.
+У народу [[Власина|Власине]] и [[Црна Трава|Црне Траве]] тресава се назива "потресуља", а места са житким блатом у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je [[извориште]] реке Власине. У тресаву су се уливале и бројне речице и потоци са [[Чемерник]]а, [[Колуница|Колунице]] и [[Плана|Плане]]. На тресави је била развијена [[тресет]]на биљна заједница коју су чиниле: маховина [[тресетница]], [[раставић]], барски љутић, барска орхидеја, [[ветрогон]] ([[памучина]]), водени дубац, трава оштрица ([[острика]]) и [[росуља]], а од дрвећа маљава [[бреза]] и патуљаста [[врба]]. Око тресаве и на власинским падинама расле су ливадске траве и биље, које су кошене. По изградњи језера и потапањем тресаве, поједини делови овог тресетног земљиста испливали су на површину, стварајући такозвана пловећа острва.
-Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]] био је саграђен дрвени мост преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.
+Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]], код Таџине махале, био је саграђен дрвени мост, такозвани Мали мост, преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.
 Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод [[Чемерник]]а. Нестало је биљака тресетница, нестало патака, дивљих гусака, рода... Неке од биљних врста одржале су се низводно од бране, на равном приобалном земљишту, и на тресетним острвима која плутају језером. Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.