Пређи на садржај

Врба

С Википедије, слободне енциклопедије

Врба
Жалосна врба
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Malpighiales
Породица: Salicaceae
Племе: Saliceae
Род: Salix
L.
Врсте

Salix acutifolia
Salix alaxensis - аљаска врба
Salix alba - бела врба[1]
Salix alpina - алпска ива[1]
Salix appendiculata - крупнолиста врба, велелисна ива[1]
Salix arbuscula
Salix arbusculoides
Salix arctica
Salix atrocinerea
Salix aurita - уваста врба, увата ива[1]
Salix babylonica - жалосна врба
Salix bakko
Salix barrattiana
Salix bebbiana
Salix boothii
Salix bouffordii
Salix brachycarpa
Salix cacuminis
Salix candida
Salix caprea - ива[1]
Salix caroliniana
Salix chilensis
Salix cinerea - барска ива[1]
Salix cordata
Salix daphnoides - пепељкаста врба
Salix discolor
Salix eastwoodiae
Salix eleagnos - сива врба
Salix eriocephala
Salix exigua
Salix foetida
Salix fragilis - крхка врба,[1] крта врба[1]
Salix geyeriana
Salix glauca
Salix hainanica
Salix helvetica
Salix herbacea - зељаста врба[1]
Salix humboldtiana
Salix humilis
Salix interior
Salix kusanoi
Salix lanata
Salix lapponum - лапландска врба
Salix lasiandra
Salix lasiolepsis
Salix lucida
Salix matsudana
Salix mucronata
Salix myrsinifolia
Salix myrsinites
Salix nigra
Salix pedicellaris
Salix pentandra - ловоролисна врба[1]
Salix petiolaris
Salix phylicifolia
Salix planifolia
Salix polaris
Salix pseudo-argentea
Salix purpurea - црвена врба,[1] ракита[1]
Salix pyrifolia
Salix repens
Salix reticulataмрежаста врба[1]
Salix retusa - врба пећинарка,[1] патуљаста врба,[1] туполисна врба[1]
Salix rosmarinifolia - рузмаринолисна врба[1]
Salix salicicola
Salix scouleriana
Salix sericea
Salix serissima
Salix sitchensis
Salix tetrasperma
Salix thorelii
Salix triandra - бадемолисна врба[1]
Salix viminalis - кошарачка врба, кошарашка врба,[1] беква[1]
Salix waldsteiniana - Валдштајнова врба[1]

Врба (Salix) је род биљака из породице врболике лишћаре[1] (Salicaceae).[2] Постоји око 350 врста врбе, различитих животних форми — најчешће је у питању дрво, мада може имати и форму жбуна, или приземне биљке.

Кора стабла је сива и испуцала. Гране су танке и доста савитљиве, мада често долази до ломљења грана због њихове кртости. Лист је углавном узак и зашиљен на врху, тамнозелене боје на лицу и нешто свјетлији на наличју.

Врба је дводома (диецка) биљка — постоје мушке и женске биљке, које носе једнополне цветове. Плод садржи многобројна семена која се лако расејавају, а која сазревају понекад и истовремено са цветањем.

Расте обично на влажним подручјима, уз реке или на мочварној подлози.

Лековита својства

[уреди | уреди извор]

Врба поседује и лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и поспешује излучивање отровних материја из организма. Осим коре користе се и младице са пупољцима на врху.

Данас се користи кора беле врбе[3](Salix alba), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду лекова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве тинктура, екстракт, прах или чај. Најважнији састојак коре је салицин. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар Лерокс извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први аспирин.

Сличан састав имају и сродне врсте Salix caprea (ива) и Salix purpurea (ракита, црвена врба) па се могу употребљавати у исте сврхе.

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и артритис (костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле строго придржавање у количини и дужини употребе (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „Врболике лишћаре”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2018. г. Приступљено 17. 09. 2018. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 79. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ „BELA VRBA PROTIV BOLOVA, ZA REUMU, PROTIV ALCHAJMERA”. Lečenje Biljem (на језику: српски). 16. 12. 2016. Приступљено 16. 12. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Salix purpurea