Бојл-Мариотов закон — разлика између измена
м razne ispavke |
|||
Ред 25: | Ред 25: | ||
Бојл-Мариотов закон има велику примену (рецимо код роњења). |
Бојл-Мариотов закон има велику примену (рецимо код роњења). |
||
== Извори == |
|||
==Литература== |
|||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
Верзија на датум 13. март 2012. у 09:15
Бојл-Мариотов закон (негде познат као и Бојлов закон) је један од закона гасова. Име је добио по ирском природњаку Роберту Бојлу[1] и француском физичару Едму Мариоту. Овај закон је применљив је на гасовита тела која се понашају попут идеалних гасова.[2][3] Закон гласи:
На константној температури и непромењеној количини гаса, производ притиска и запремине је константан.[2]
То значи за колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину. Процеси који се дешавају на константним темпрературама су изотермски процеси.
Извођење закона
Овај закон је изведен из основне једначине молекулско кинетичке теорије гасова.
где је: - притисак, - концентрација гаса, - средња кинетичка енергија гаса.
Целу једначину помножимо са и добијамо, пошто је
.
Међутим главни услови за овај закон је да су: , . Значи да је производ притиска и запремине такође једнак константи:
, или
Бојл-Мариотов закон има велику примену (рецимо код роњења).
Извори
- ^ „The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r”.
- ^ а б Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-253862-7.
- ^ John B. West (2005). „Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air”. J Appl Physiol. 98: 31—39.