Александар Чотрић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 16: | Ред 16: | ||
| дела = |
| дела = |
||
}} |
}} |
||
'''Александар Чотрић''' ([[Лозница]], [[25. септембар]] [[1966]]) је српски афористичар, правник и народни посланик. |
'''Александар Чотрић''' ([[Лозница]], [[25. септембар]] [[1966]]) је српски афористичар, правник и народни посланик, потпредседник [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 13. март 2012. у 11:12
Шаблон:Књижевник ћирилица Александар Чотрић (Лозница, 25. септембар 1966) је српски афористичар, правник и народни посланик, потпредседник Српског покрета обнове.
Биографија
Рођен је 25. септембра 1966. године у Лозници. Од 1984. године објављује афоризме у новинама и часописима. Хумористичко-сатиричне приче пише и објављује од 2003. године. Писао је у „Српској речи“ од 1992. до 2005. године сатиричну колумну „Пета колона“. Дипломирао је на Правном факултету.
Његови афоризми, приче и песме превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински, италијански, португалски, каталонски и арапски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије. Припадник је Београдског афористичарског круга и члан је Управног одбора овог удружења. Живи и ради у Београду.
Народни је посланик у Скупштини Србије, четврти мандат почео му је 2008. године у осмом сазиву Скупштине.
Библиографија
- „Даћемо ми вама демократију“ (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање Српска реч, 1995);
- „Споменица Дражи“ (са Радованом Калабићем) – публицистика, (Независно издање, 1995. и 1997);
- „Пета колона“ (Српска реч, 1997);
- „Недозвољене мисли“ (Српска реч, 2000 );
- „Сабрани у расејању“ (са Миленом Поповић) – публицистика (Српска реч, 2002);
- „Кратки резови“ (Српска реч, 2004);
- „Обележене приче“ („Аурора“, 2006);
- „Приче пред буђење“ („Алма“, 2007);
- „Тако је говорио Вук“ („Алма“, 2007);
- „Афоризми“ (Алма, 2007);
- „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” (2007) у Македонији;
- „Брзи резови“ – „Incizii rapide“ (2007) у Темишвару, у Румунији;
- „Гола истина“ (Аурора, 2008);
- „Афоризми“ (библиофилско издање 2008);
- „Пострежимске мисли“ (Плато, 2008);
- „Дечја посла“ (афоризми за децу) („Аурора“, 2010);
- „Својеглава књига“ (афоризми за децу) („Аурора“, 2010);
- „Црна књига“ - „Czarna ksiega“ (2011) у Пољској;
- „Причињавање“ – сатиричне приче („Вук“, 2011);
- „Афоризми за децу“ - „Aforizmi za otroke“ – изабрани афоризми за децу (2011) у Словенији;
- „Вукова азбука“ – анегдоте („Аурора“, 2011);
- „У част витеза српске емиграције“ – публицистика („Алма“, 2012);
Чотрић је заступљен и у антологијама и зборницима сатире:
- „Историја афокалипсе“, А. Баљак, 1987;
- „Die Chameleons sind zur Zeit rot“ („Камелеони су тренутно црвени“), W. Eschker, Тибинген, Немачка,1989;
- “Irren ist menschlich. Und patriotisch“ („Људски је грешити. И патриотски“), М. Дор, Беч, Аустрија, 1994;
- „Антологија савремене српске сатире“, М. Егерић, 2001;
- „Враг и шала“, В. Теофиловић, 2000. и 2001;
- Издање на руском језику: „Черт и шутка“, Москва 2003;
- „Ошишани јеж“ („Остриганиот таралеж“) - антологија савремене српске сатире, К. Крстев, Софија, 2004;
- „Српско тајно оружје“ - антологија српског антиратног афоризма, С. Симић, 2005;
- „Антологија мудрости“, В. Шојхер, Москва, 2005 и 2007;
- „Наши пријатељи“ („Нашите пријатели“) - антологија афористичара из Србије, Црне Горе и Републике Српске, В. Толевски, Скопље, 2007;
- „Geary's guide to the world's great aphorists“, Ј. Geary, New York, 2007;
- „Антологија афоризама - класици и савременици“, В. Шојхер, Москва, 2008;
- „Антологија балканског афоризма“ („Антологија на балканскиот афоризам“), В. Толевски, Београд, 2008;
- „W krzyvym zwierciadle” (Antologia serbskich aforyzmow), Centrum Edukacyjno-Kulturowo-Translatorskie, Centrum Poloniusz, Belgrad, 2009;
- „Din aforistica Serbiei“, Editura Focus, Петрошани, Румунија, 2010;
- „Antologija srbskih aforizmov“, Društvo aforistov Slovenije, Trbovlje, Словенија, 2011;
- „Мудрост Европе“ – „Од Дантеа до Фројда“, Вече, В. Шојхер, Москва, 2011.
Чотрић је приредио антологије и зборнике:
- „Раздељак“, антологија српског афоризма за децу, Завод за уџбенике, Београд, 2012;
- „Дриблинг духа“, зборник афоризама о спорту, Беоштампа, Београд, 2012.
Признања
- „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије за најбољу књигу афоризама (1993) и за сатиричне приче (2004);
- „Златна кацига“ за афоризме (1994), за причу (2009) и „Витез од Чарапаније - сер Харди“ (2007) Међународног фестивала хумора и сатире у Крушевцу;
- „Драгиша Кашиковић“ „Српске речи“ (1995);
- годишња награда сатиричног листа „Ошишани јеж" „Браћа Ормаи“ (2003.);
- „Вибова награда“ листа „Политика“ (2003);
- „Јован Хаџи-Костић“ „Вечерњих новости“ (2006);
- награда „Excellence Award” на Међународном фестивалу „Златна јабука“ у Румунији (2007);
- награда за најбољу причу на Фестивалу црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду (2007);
- „Стеван Сремац“ за приче и афоризме (2007, 2008 и 2009);
- „Миливоје Илић“, листа „Данас“ (2006, 2007 и 2008);
- „Чивијада“ – за сатиричну причу у Шапцу (2007);
- прва награда на Фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Миминамакс“ у Новом Саду (2008);
- „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије (2008);
- „Златна плакета“ за афоризме на Фестивалу афоризма и карикатуре у Струмици (Македонија) (2009);
- „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда (2009);
- награда „Ђорђе Фишер“, Секције хумориста и сатиричара Друштва књижевника Војводине (2009);
- Прва награда за афоризам на Међународном фестивалу хумора и сатире „Куцурски клип“ у Куцури, општина Врбас (2009);
- Прва награда за афоризам на Конкурсу у Качареву, општина Панчево (2010);
- Награда за афоризам и причу на Конкурсу хумора и сатире у Мркоњић Граду (2010);
- „Најбољи живи сатиричар у Србији“ (заједно са Александром Баљком), према гласовима писаца хумора и сатире из региона (2010);
- Награда „Носорог првог реда“, међународног часописа за хумор и сатиру „Носорог“ из Бањалуке (2011);
- Награда жирија дечје критике „Доситејево перо“ (2011);
- Награда „Фондације Наџи Наман“ („Naji Naaman“) у Либану (2011);
- Награда Сатиричне позорнице „Жикишон“, Параћин (2011);
- Награда „Алеко“, града Свиштов и часописа „Стршел“ на међународном конкурсу за причу у Бугарској (2012)