Механички пренос

Механички пр(иј)енос (или елементи за пренос снаге) је механизам који служи за пријенос и претварање механичке енергије од машине (мотора) до справе, уређаја или објекта који користи ту енергију.

Као правило, приликом пријеноса се мијења брзина ротације, обртни моменат и други параметри, али је могућ и директан пријенос (преко осовине или вратила) ако су погонска машина и гоњени систем удаљени. Карактеристика механичког преноса је његов пријеносни однос (означава се са i).

Врсте

• Зупчасти пријенос, зупчанички пријенос(ници) или зупчасти парови
• Ланчани пријенос, ланчасти пријенос(ници) или ланчани парови
• Ремени пријенос, каишни пријенос(ници) или каишни парови
• Фрикциони пријенос, тарни пријенос(ници) или фрикциони парови

Подјела

• По начину спајања:
  • са непосредним контактом (зупчасти, фрикциони)
  • са флексибилним везником (ремени, ланчани)
• По смјеру окретања:
  • истосмјерни (обично)
  • супротносмјерни (код зупчастог пријеносника, са 3. зупчаником и код ременог пријеносника са укрштеним ременом)
• По пријеносном односу:
  • редуктори (пријеносни однос i<1)
  • директни пријенос (пријеносни однос i=1)
  • мултипликатори (пријеносни однос i>1)
• По промјенљивости пријеносног односа:
  • са непромјењивим (фиксним) пријеносним односом
  • са пријеносним односом који се мијења у дискретним степенима
  • са континуално промјењивим пријеносним односом (енг. continuously variable transmission, CVT)

Илустрације

• 
  Цилиндрични зупчасти пријенос.
• 
  Конички зупчасти пријенос.
• 
  Зупчаник - зупчаста летва пријенос.

• 
  Пужни пријенос.
• 
  Ремени пријенос.
• 
  Ланчани пријенос.

Спољашње везе

• Машински елементи, универзитет у Новом Саду, пдф
• Машински елементи, универзитет у Мостару, пдф