Палатин (римски брежуљак) — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот: додато cs:Palatin (Řím) |
Слика:Circus Maximus et Domus Augustana - Rome 111001.JPG |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Палатин''' {{јез-лат|mons Palatinus}} је један од [[седам брежуљака Рима|седам брежуљака]] на којима је био изграђен [[антички Рим]]. |
'''Палатин''' {{јез-лат|mons Palatinus}} је један од [[седам брежуљака Рима|седам брежуљака]] на којима је био изграђен [[антички Рим]]. |
||
[[Слика: |
[[Слика:Circus Maximus et Domus Augustana - Rome 111001.JPG|мини|лево|400п|Остаци царског Палатина]]. |
||
Ту су се налазили најстарије насеље у [[Рим]]у (Roma quadrata) и најстарија римска светилишта:''луперкал'' где је по традицији вучица дојила Ромула и Рема, Ромулова кућа, светилиште богиње Палес, курија Салијаца, хрем Велике Мајке, Виктороје и Јупитера Статора. У доба републике Палатин је био отмена четврт с кућама истакнутих грађана и политичара. Релативно добро је сачувана кућа [[Ливија|Ливије]] (мајке цара [[Тиберије|Тиберија]]), богато украшена фрескама. |
Ту су се налазили најстарије насеље у [[Рим]]у (Roma quadrata) и најстарија римска светилишта:''луперкал'' где је по традицији вучица дојила Ромула и Рема, Ромулова кућа, светилиште богиње Палес, курија Салијаца, хрем Велике Мајке, Виктороје и Јупитера Статора. У доба републике Палатин је био отмена четврт с кућама истакнутих грађана и политичара. Релативно добро је сачувана кућа [[Ливија|Ливије]] (мајке цара [[Тиберије|Тиберија]]), богато украшена фрескама. |
||
Верзија на датум 27. април 2012. у 15:43
Палатин лат. mons Palatinus је један од седам брежуљака на којима је био изграђен антички Рим.
.
Ту су се налазили најстарије насеље у Риму (Roma quadrata) и најстарија римска светилишта:луперкал где је по традицији вучица дојила Ромула и Рема, Ромулова кућа, светилиште богиње Палес, курија Салијаца, хрем Велике Мајке, Виктороје и Јупитера Статора. У доба републике Палатин је био отмена четврт с кућама истакнутих грађана и политичара. Релативно добро је сачувана кућа Ливије (мајке цара Тиберија), богато украшена фрескама.
На Палатину су градили своје палате и цареви Август, Домицијан, Тиберије, Септимије Север. Међу храмовима се истицао храм Аполона Палтинског, грађен за владавине Августа, богато скулптурално украшен. Између њега и Авгостове палате налазиле су се две библиотеке грчка и латинска.
Опљачкан од Вандала 455. Палатин је иако и даље настањен, постепено пропадао. Око 1000. године потнуно је пуст и у рушевинама. У XI-XIII веку римски Франгипани имају на Палатину свој каштел. У XVI веку уређује кардинал Фарнесе на Палатину чувени врт. Године 1920. почињу прва археолошка ископавања.
