Лијеж — разлика између измена

Координате: 50° 39′ 01″ С; 5° 34′ 00″ И / 50.6503333333° С; 5.56666666667° И / 50.6503333333; 5.56666666667
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато sl:Liège
м r2.7.3) (Робот: додато nds:Lüttich
Ред 99: Ред 99:
[[nn:Liège]]
[[nn:Liège]]
[[oc:Lièja]]
[[oc:Lièja]]
[[nds:Lüttich]]
[[pnb:لیج]]
[[pnb:لیج]]
[[pl:Liège]]
[[pl:Liège]]

Верзија на датум 15. јун 2012. у 01:12

Лијеж
франц. Liège, хол. Luik
Трг катедрале
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белгија
РегионВалонија
ПокрајинаЛијеж
Становништво
Становништво
 — 2008.190.102
 — густина2.755,1 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 39′ 01″ С; 5° 34′ 00″ И / 50.6503333333° С; 5.56666666667° И / 50.6503333333; 5.56666666667
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина64 m
Површина69 km2
Лијеж на карти Белгије
Лијеж
Лијеж
Лијеж на карти Белгије
Поштански број4000, 4020
Позивни број04
Веб-сајт
www.liege.be

Лијеж (франц. Liège, хол. Luik, нем. Lüttich, валонски Lidje) је велики и главни град истоимене провинције. Град и провинција су део Валоније у Белгији. Шире градско подручје има 600.000 становника, а сам град око 190.000.

Налази се у долини реке Мезе на ушћу реке Урте, близу источне белгијске границе са Немачком и Холандијом. Удаљен је 25 километрара од Мастрихта и 40 километара од Ахена.

У Лијежу постоје Универзитет и друге високе школе, са укупно 17.000 студената, седиште католичког бискупа, позориште, опера и друге установе културе. Грађани углавном говоре француски, а познат је по великој заједници Италијана, који дају граду медитерански шарм.

Историја

У доба Римског царства град се називао Leodicum, што је вероватно потекло од речи легија. Године 717. град се развио у седиште бискупије, тако да је током средњег века био важан политички и културни центар.

Владари града су били истовремено бискупи и принчеви. Град је имао широку аутономију. Лијеж је имао највећу куполу катедрале у целом Светом римском царству. Током Француске револуције 1794, у налету француске анти-религијски настројене војске, спаљена је и опљачкана катедрала Светог Ламберта, првог бискупа Лијежа. Споразумом Наполеона и папе Пија VII распуштена је бискупија. У XIX веку град је постао важан центар за производњу челика.

Дванаест градских тврђава су изграђене између 1888. и 1892. У оба светска рата овде су вођене краткотрајне, али интензивне борбе.


Спољашње везе

Шаблон:Link GA