Севернолапонски језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато be-x-old:Паўночнасаамская мова
м r2.7.3) (Робот: додато hsb:Sewjerosamiska rěč
Ред 43: Ред 43:
[[fr:Same du Nord]]
[[fr:Same du Nord]]
[[gv:Saamish Hwoaie]]
[[gv:Saamish Hwoaie]]
[[hsb:Sewjerosamiska rěč]]
[[hr:Sjevernolaponski jezik]]
[[hr:Sjevernolaponski jezik]]
[[is:Norðursamíska]]
[[is:Norðursamíska]]

Верзија на датум 19. јул 2012. у 22:57

Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.

Севернолапонски језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик с највише говорника међу лапонским језицима. Број говорника је око 20.000.

Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Класификација

Севернолапонски језик спада у лапонске језике, који чине огранак уралске језичке породице.

Карактеристике

Севернолапонски је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству с лапонским језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.

Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.

Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.

Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.

Статус

Севернолапонски у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.