Нилоти — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
Ред 6: | Ред 6: | ||
'''Источни Нилоти''' |
'''Источни Нилоти''' |
||
* Бари |
* [[Бари (народ)|Бари]] |
||
* Донготоно |
* Донготоно |
||
* Доњоро, говоре њангатом |
* Доњоро, говоре њангатом |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
'''Западни Нилоти''' |
'''Западни Нилоти''' |
||
* Алур |
* Алур |
||
* Ануак |
* [[Ањуак|Ануак]] |
||
* Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек. |
* Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову [[Атуот]]), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек. |
||
* Беланда Бор |
* Беланда Бор |
||
* Бурун |
* Бурун |
Верзија на датум 24. август 2012. у 10:29
Нилоти је заједнички назив за црначке народе и племена који се првенствено баве сточарством, настањени по источно-афричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7.000.000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом особитом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Каленџин, Нуер и Шилук.
Класификација
Нилоти говоре 52 језика који спадају у јужну групу источно-суданских језика нило-сахарске породице. Три главне групе су источни, западни и јужни.
Источни Нилоти
- Бари
- Донготоно
- Доњоро, говоре њангатом
- Каква
- Карамоџонг
- Ланго, у Судану, говоре ланго језик
- Локоја
- Лопид, говоре лопит језик
- Лотуко, говоре отухо
- Масаи
- Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
- Онгамо, говоре језик нгаса
- Самбуру
- Тесо
- Топота
- Туркана
Западни Нилоти
- Алур
- Ануак
- Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
- Беланда Бор
- Бурун
- Дхр Тури, говоре тури
- Динка
- Јопадхола или Будама, говоре адхола
- Јумјум
- Кумам
- Ланго, у Уганди
- Локоро, говоре пари
- Луо
- Мабаан
- Нуер
- Шилук
Јужни Нилоти
- Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
- Ендо, Кенија, 80,000 (1997 SIL).
- Каленџин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена: 471,459 Кипсигис, 261,969 Нанди, 110,908 Кеијо, 130,249 Туген (1980 Heine and Möhlig).
- Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо".
- Мосиро, Танзанија
- Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). звани и "Ндоробо"
- Омотици, Кенија, 200 или више (2000). звани и "Ндоробо"
- Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Себеј, говоре језик капсабини. Уганда, 120,000 (1994 UBS).
- Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).