Палатин (римски брежуљак) — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
Ту су се налазили најстарије насеље у [[Рим]]у (Roma quadrata) и најстарија римска светилишта:''луперкал'' где је по традицији вучица дојила Ромула и Рема, Ромулова кућа, светилиште богиње Палес, курија Салијаца, хрем Велике Мајке, Виктороје и Јупитера Статора. У доба републике Палатин је био отмена четврт с кућама истакнутих грађана и политичара. Релативно добро је сачувана кућа [[Ливија|Ливије]] (мајке цара [[Тиберије|Тиберија]]), богато украшена фрескама. |
Ту су се налазили најстарије насеље у [[Рим]]у (Roma quadrata) и најстарија римска светилишта:''луперкал'' где је по традицији вучица дојила Ромула и Рема, Ромулова кућа, светилиште богиње Палес, курија Салијаца, хрем Велике Мајке, Виктороје и Јупитера Статора. У доба републике Палатин је био отмена четврт с кућама истакнутих грађана и политичара. Релативно добро је сачувана кућа [[Ливија|Ливије]] (мајке цара [[Тиберије|Тиберија]]), богато украшена фрескама. |
||
На Палатину су градили своје палате и цареви [[Август]], [[Домицијан]], [[Тиберије]], [[Септимије Север]]. Међу храмовима се истицао храм [[Аполон Палатински|Аполона Палтинског]], грађен за владавине Августа, богато скулптурално украшен. Између њега и |
На Палатину су градили своје палате и цареви [[Август]], [[Домицијан]], [[Тиберије]], [[Септимије Север]]. Међу храмовима се истицао храм [[Аполон Палатински|Аполона Палтинског]], грађен за владавине Августа, богато скулптурално украшен. Између њега и Августове палате налазиле су се грчка и латинска библиотека. |
||
Опљачкан од [[Вандали|Вандала]] [[455.]] Палатин је иако и даље настањен, постепено пропадао. Око [[1000]]. године потнуно је пуст и у рушевинама. У XI-XIII веку римски [[Франгипани]] имају на Палатину свој [[каштел]]. У XVI веку |
Опљачкан од [[Вандали|Вандала]] [[455.]] Палатин је иако и даље настањен, постепено пропадао. Око [[1000]]. године потнуно је пуст и у рушевинама. У XI-XIII веку римски [[Франгипани]] имају на Палатину свој [[каштел]]. У XVI веку кардинал [[Фарнесе]] је на Палатину уредио чувени врт. Године [[1920.]] почињу прва археолошка ископавања. |
||
[[Датотека:Palatin.jpg|500п|мини|Остаци царског Палатина]] |
[[Датотека:Palatin.jpg|500п|мини|Остаци царског Палатина]] |
||
Верзија на датум 17. октобар 2012. у 11:21
Палатин (лат. mons Palatinus) је један од седам брежуљака на којима је био изграђен антички Рим.
Ту су се налазили најстарије насеље у Риму (Roma quadrata) и најстарија римска светилишта:луперкал где је по традицији вучица дојила Ромула и Рема, Ромулова кућа, светилиште богиње Палес, курија Салијаца, хрем Велике Мајке, Виктороје и Јупитера Статора. У доба републике Палатин је био отмена четврт с кућама истакнутих грађана и политичара. Релативно добро је сачувана кућа Ливије (мајке цара Тиберија), богато украшена фрескама.
На Палатину су градили своје палате и цареви Август, Домицијан, Тиберије, Септимије Север. Међу храмовима се истицао храм Аполона Палтинског, грађен за владавине Августа, богато скулптурално украшен. Између њега и Августове палате налазиле су се грчка и латинска библиотека.
Опљачкан од Вандала 455. Палатин је иако и даље настањен, постепено пропадао. Око 1000. године потнуно је пуст и у рушевинама. У XI-XIII веку римски Франгипани имају на Палатину свој каштел. У XVI веку кардинал Фарнесе је на Палатину уредио чувени врт. Године 1920. почињу прва археолошка ископавања.
