Иж (острво)

Острво Иж

Иж је острво у Средњем калану Задарског архипелага u Јадранском мору, површине 17,60 km², дужине 12,1 km.

Јужна страна је изграђена од кречњака, а северна претежно од доломита, па је ту и више обрадивих површина. Највиши врх је Корињак 168 m. У Порту је извор воде Вруља. Насеља су Вели Иж и Мали Иж са 557 становника (попис 2001).

Име му је предроманско (Константин Порфирогенит пише Ез). Био је насељен још у праисторијско доба. У средњем веку и касније био је у поседу задарских племића и грађана. После 1948. број становника видно опада.

Осим пољопривреде, у прошлости је било развијено рибарство и бродоградња, а много се Велоижана бавило и грнчарством. Данас је једино важно маслинарство. Активно становништво се бави поморством, а на самом острву бродоградњом и туризмом.

Од културно-историјских споменика треба поменути Жупну цркву Св. Петра у Велом Ижу из 14. века, али она није сачувана у првобитном облику. Сачуван је дворац задарске породице Canagietti; дворац породице Fanfogna, саграђен прво у романичком стилу, али је касније преуређиван, претворен је у 19. веку у школу. Изнад села Мали Иж је предроманичка црквица (из 11. века) кружног облика са полукружном апсидом којој је у 17. веку дограђен правоугаони брод. Недалеко од ње је утврђени дворац.

Вели Иж има сачувано старо језгро, а у средишту места је обновљена црква Св. Петра и Павла. Етнографска збирка Велог Ижа чува бројне примерке аутентичне ишке керамике и алата традиционалног лончарског заната.

Сваке године 29. јула одржава се Ишка фешта. Мештани се тада облаче у традиционалне ношње, изводе се стари острвски пласови, песме и припремају домаћа јела. Врхунац свечаности је избор "ишког краља" с мандатом од годину дана.

Литература

• В. Цвитановић: Отоци Иж и Премуда, Радови Института ЈАЗУ у Задру 1954 1.