Јадранско море

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Јадран” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Јадран (вишезначна одредница).
Јадранско море
Сателитски снимак Јадрана
Сателитски снимак Јадрана
Локација {{{локација}}}
Површина 138.595 км²
Највећа дубина 1.330 м
Просечна дубина {{{просечна_дубина}}} м
Највећа ширина 210 км
Највећа дужина 783 км
Салинитет {{{салинитет}}}
Максимална температура {{{максималне_температуре}}} °C
Минимална температура {{{минималне_температуре}}} °C
Земље басена  Италија  Словенија  Хрватска  Босна и Херцеговина  Црна Гора  Албанија

Јадранско море, краће Јадран, водена је површина која раздваја Балканско полуострво од Апенинског полуострва и Динарске планине и Апенинских планина. Јадрансо море је најсвјеренији крак Средоземног мора, који се просторе од Отрантских врата (гдје се спаја са Јонским морем) до Падске низије на сјеверозападу. Земље са обалом на Јадрану су Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Албанија. У Јадранском мору се налази преко 1.300 острва, која се углавном налазе на источној, хрватској, обали. Подјељена је у три басена, сјеверни је најплићи а јужни на најдубљи, са највећом дубином од 1.233 метра. Отрантски праг, подводни гребен, налази се на граници између Јадранског и Јонског мора. Најчешће струје теку у смијеру супротном од Отрантских врата, дуж источне обале и назад до мореуза дуж западне (италијанске) обале.

Име и етимологија[уреди]

Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Jadransko more на хрватском, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском. У већини словенских језика Јадро/Једро је чест топоним (Јадар /Српски/), а означава ћелијско једро, шире схваћено - средиште нечега.

Име је добило по граду Адрији (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име „Јадранско море“. У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море.

Настанак Јадранског мора[уреди]

У прошлости Јадранско море је представљало реликт некадашњег праокеана Тетиса. У терцијару долази до прве веће трансгресије када вода плави простор од Соче до Албаније. У олигоцену се море повлачи до спошљашње линије данашњих острва, а реке продужују своје токове. На северозападу вода прекрива долину Поа, а на југоистоку залази у Албанију. Током миоцена и плиоцена Јадранско море се постепено шири ка истоку и Динаридима. За време плеистоцена обала се више пута повлачила и ширила, а реке су скраћивале и продуживале токове. У постглацијалном периоду долази до отопљавања, тектонских покрета и клима постаје влажнија, што је утицало на то да море потопи ниже делове копна. Истакнутији делови су остали на површини, између су се формирали канали и мореузи, а на крају се коначно образовао и данашњи Јадрански архипелаг. Сваке године море се шири на рачун копна за 2,5 мимилетара, односно за један метар у периоду од 400 година.

Географија Јадранског мора[уреди]

Положај и величина[уреди]

мапа Јадранског мора

Море се пружа од Тршћанског залива до Отранстких врата правцем северозапад-југоисток на дужини од 783 km. На северу допире до 45° 47' сгш, дубоко задирући у копно Европе. Просечна ширина мора је око 87-210 km, а Отранског мореуза 72-100 km.

Мноштво острва на северној и источној обали Јадранског мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 km. Тотална површина мора је 138.595 km², а дужина обале 7847 километара.

Морфологија дна басена[уреди]

Дубина Јадрана у Тршћанском заливу износи 23 метра и то је најмања измерена дубина. До линије Пула-Анкона дубине не прелазе 50 метара, што је последица акумулације материјала алпских река. Ка југоистоку до линије Биоград-Падецо дубине се крећу до 70-100 метара. Одатле следи Јабучка потолина која се простире правцем Жирје-ушће Пескаре и ту је најнижа тачка на 277 метара. Овиме се завршава северни плићи део Јадранског басена. Од Јабучке потолине ка југоистоку дно се постепено издиже у Палагрушку пречагу са дубинама од 130-170 метара. На њој су се у виду лука изигла усамљена острва Ластово, Палагружа, Пијаноза и Тремити. Даље ка југоистоку следи Јужнојадранска котлина дугачка 300 км и широка око 85 км. Овде је измерена највећа дубина Јадрана — 1330 метара, на око 80 километара југозападно од Херцег-Новог. Од котлине се дно постепено издиже све до 741 метра на линији Валона-Отранто, где се налазе Отрантска врата и Јадран прелази у Јонско море. Просечна дубина басена је око 240 метара.

Физичке особине воде[уреди]

Јадранско море се убраја у топла и плава средоземна мора. Лети температура износи од 23 до 27°C па и више. Вода је најтоплија у августу. Провидност је највећа изнад најдубљих делова и износи до 56m.

Државе са излазом на Јадранско море[уреди]

* Без излаза на отворено море.

Гранични спорови на Јадранском мору[уреди]

1. Граница у Пиранском заливу (спор између Хрватске и Словеније). Питање изласка Словеније у међународне воде.

2. Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-обилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црево).

3. Граница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]