Публије Корнелије Сципион Емилијан

Публије Корнелије Сципион Емилијан Африканац Нумантинац (лат. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus; 185. п. н. е.-129. п. н. е.), познат је и као Сципион Емилијан и Сципион Африканац Млађи. Син је Луција Емилија Паула, касније га je усвојио Публије Корнелије Сципион, старији син Публија Корнелија Сципиона Африканца.

Прво спомињање у изворима односи се на 168. године п. н. е. када је код Пидне учествовао у победи свог биолошког оца над македонским краљем Персејем. У Риму je упознао грчког историчара Полибија који се ту нашао, после сукоба код Пидне, као један од грчких талаца. Полибије ће се у свом делу Историје врло повољно изразити о младом Сципиону, представљајући га као благог и умереног младића. Војну каријеру наставио је у поприлично немирној Хиспанији. Ућествоваће и у Трећем пунском рату, где ће римске трупе под његовом командом 146. п. н. е. заузети Картагину. На захтев сената, град je после пљачкања био порушен и анатемисан. Његово војно ангажовање доживело врхунац у Хиспанији, где је био у току устанак локалних племена са центром у граду Нуманцији. Успео је релативно брзо да доведе у ред недисциплиноване и деморалисане римске трупе, на чијем је челу угушио устанак и освојио Нуманцију 133. п. н. е.

У унутрашњој политици заступао је умерено конзервативне ставове, тако да се и супротстављао реформама Тиберија Граха. Преминуо је 129. године п. н. е. под неразјашњеним околностима, дан пре него што је требао да говори против популара, за шта су били оптужени Гај Грах и његова сестра Семпронија, Емилијанова супруга.

У очима савременика представљао је традиционалне римске врлине, што му није сметатало да истовремено организује неку врсту прохеленског кружока. Цицерон га је видео као савршеног републиканца, и његов лик је користити у својим дијалозима.

Литература

• Oxford Classical Dictionary, (Edd.) S. Hornblower, A. Spaworth, Oxford 1996, s.v. Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Numantinus), Publius
• М. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome Down to the Reign of Constantine, London 1974.