Публије Корнелије Сципион Емилијан

Из Википедије, слободне енциклопедије

Публије Корнелије Сципион Емилијан Африканац Нумантинац (лат. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus; 185. п. н. е.-129. п. н. е.), познат је и као Сципион Емилијан и Сципион Африканац Млађи. Син је Луција Емилија Паула, касније га је усвојио Публије Корнелије Сципион, старији син Публија Корнелија Сципиона Африканца.

Први помен Сципиона Емилијана у изворима односи се на 168. годину п. н. е. када је приликом битке код Пидне учествовао у победи свог рођеног оца Луција Емилија над македонским краљем Персејем. У Риму је упознао хеленског историчара Полибија који се ту нашао, после сукоба код Пидне, као један од грчких талаца. Полибије ће се у свом делу Историје врло повољно изразити о младом Публију, представљајући га као благог и умереног младића. Војну службу наставио је у поприлично немирној Хиспанији. Ућествоваће и у Трећем пунском рату, где ће римске снаге под његовим заповедништвом 146. п. н. е. заузети Картагину. Дејствујући на захтев сената, град је након похаре разорио и анатемисао. Његова војна делатност доживела је врхунац у Хиспанији, где је буктао устанак месних племена са средиштем у граду Нуманцији. У релативно кратком року преуредио је растројене и малодушне римске трупе, на чијем је челу устанак угушио а Нуманцију освојио 133. п. н. е.

У унутрашњој политици заступао је умерено конзервативне ставове, тако да се и супротстављао реформама Тиберија Граха. Преминуо је 129. године п. н. е. под неразјашњеним околностима, дан пре но је требало да говори против популара, за шта су били оптужени Гај Грах и његова сестра Семпронија, Емилијанова супруга.

У очима савременика био је представник традиционалне нити римских врлина, што га није спречило да истовремце образује неку врсту хеленофилног кружока. Цицерон га је видео као савршеног републиканца, и његов лик је користити у својим дијалозима.

Литература[уреди]

  • Oxford Classical Dictionary, (Edd.) S. Hornblower, A. Spaworth, Oxford 1996, s.v. Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Numantinus), Publius
  • М. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome Down to the Reign of Constantine, London 1974.