Свеучилиште у Загребу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{без извора}}
{{без извора}}
[[Слика:University of Zagreb.jpg|мини|десно|250п|Зграда Ректората Свеучилишта у Загребу и Правног факултета]]
[[Слика:University of Zagreb.jpg|мини|десно|250п|Зграда Ректората УИниверзитета у Загребу и Правног факултета]]
'''Универзитет у Загребу''' или '''Загребачки универзитет''' је други најстарији [[универзитет]] у Хрватској, основан након [[задар]]ског (1396), универзитет са најдужим континуираним радом и један од најстаријих универзитета у [[Европа|Европи]]. Његова историја почиње [[23. септембра]] [[1669]]. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља [[Леополд I|Леополда I]] признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској Академији у слободном краљевском граду [[Загреб]]у.
'''Универзитет у Загребу''' или '''Загребачки универзитет''' је други најстарији [[универзитет]] у Хрватској, основан након [[задар]]ског (1396), универзитет са најдужим континуираним радом и један од најстаријих универзитета у [[Европа|Европи]]. Његова историја почиње [[23. септембра]] [[1669]]. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља [[Леополд I|Леополда I]] признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској Академији у слободном краљевском граду [[Загреб]]у.



Верзија на датум 12. март 2013. у 20:25

Зграда Ректората УИниверзитета у Загребу и Правног факултета

Универзитет у Загребу или Загребачки универзитет је други најстарији универзитет у Хрватској, основан након задарског (1396), универзитет са најдужим континуираним радом и један од најстаријих универзитета у Европи. Његова историја почиње 23. септембра 1669. године када су повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља Леополда I признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској Академији у слободном краљевском граду Загребу.

Историја

Од 1692. године Филозофски студиј у Загребу почиње и формално-правно да делује као Neoacademia Zagrabiensis — јавноправна високошколска установа. Академија је остала у рукама језуита више од једног века, до 1773. године, када је папа Климент XIV распустио тај ред. Године 1776. царица и краљица Марија Терезија је декретом основала Краљевску академију знаности (Regia scientiarum academia) са три студија или факултета: Филозофским, Богословним и Правним.

Иако су се организациони облици мењали, до 1874. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа Јосипа Јураја Штросмајера Хрватски сабор је 1861. године донио законску основу о Универзитету у Загребу.

У вријеме свога боравка у Загребу 1869. године цар Фрањо Јосиф I потписао је законски чланак који је 5. јануара 1874. године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је 19. октобра 1874. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: Правни, Богословни, Филозофски и Медицински.

Прва два факултета су већ била организована: Правни у оквиру бивше Правословне академије, а Богословни у оквиру сјеменишта. Филозофски факултет је свој рад започео академске године 1874/1875. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, словенску филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари.

До данас је на Универзитету у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.[1] На Универзитету у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При Универзитету делује 33 политехникума.

Факултети

Академије

Универзитетски студиј

Ректори

  • 1874. — 1875. — Матија Месић
  • 1875. — 1876. — Стјепан Спевец
  • 1876. — 1877. — Антон Кржан
  • 1877. — 1878. — Косто Војновић
  • 1878. — 1879. — Фрањо Маикснер
  • 1879. — 1880. — Фрањо Ивековић
  • 1880. — 1881. — Александар Брешченски
  • 1881. — 1882. — Фрањо Марковић
  • 1882. — 1883. — Феликс Сук
  • 1883. — 1884. — Блаж Лорковић
  • 1884. — 1885. — Ђуро Пилар
  • 1885. — 1886. — Густав Барон
  • 1886. — 1887. — Фрањо Врбанић
  • 1887. — 1888. — Тадија Смичиклас
  • 1888. — 1889. — Антун Франки
  • 1889. — 1890. — Лука Марјановић
  • 1890. — 1891. — Натко Нодило
  • 1891. — 1892. — Иван Бујановић
  • 1892. — 1893. — Јосип Пливерић
  • 1893. — 1894. — Винко Дворжак
  • 1894. — 1895. — Антун Мауровић
  • 1895. — 1896. — Фрањо Спевец
  • 1896. — 1897. — Армин Павић
  • 1897. — 1898. — Јурај Дочкал
  • 1898. — 1899. — Јосип Шиловић
  • 1899. — 1900. — Ђуро Арнолд
  • 1900. — 1901. — Рудолф Вимер
  • 1901. — 1902. — Фрањо Врбанић
  • 1902. — 1903. — Вјекослав Клаић
  • 1903. — 1904. — Иван Бујановић
  • 1904. — 1905. — Јосип Пливерић
  • 1905. — 1906. — Антун Хеинз
  • 1906. — 1907. — Антун Бауер
  • 1907. — 1908. — Миливој-Клемент Мауровић
  • 1908. — 1909. — Густав Јанечек
  • 1909. — 1910. — Јосип Воловић
  • 1910. — 1911. — Јулије Рорауер
  • 1911. — 1912. — Јулије Домац
  • 1912. — 1913. — Јосип Пазман
  • 1913. — 1914. — Едо Ловрић
  • 1914. — 1915. — Ђуро Корблер
  • 1915. — 1916. — Фран Барац
  • 1916. — 1917. — Ернест Милер
  • 1917. — 1918. — Јулије Голик
  • 1918. — 1919. — Иван Ангело Руспини
  • 1919. — 1920. — Ладислав Полић
  • 1920. — 1921. — Карло Радоничић
  • 1921. — 1922. — Владимир Варићак
  • 1922. — 1923. — Ђуро Ненадић
  • 1923. — 1924. — Стјепан Цимерман
  • 1924. — 1925. — Ладислав Полић
  • 1925. — 1926. — Драго Перовић
  • 1926. — 1928. — Ернест Милер
  • 1928. — 1932. — Јосип Белобрк
  • 1932. — 1933. — Алберт Базала
  • 1933. — 1935. — Ђуро Стипетић
  • 1935. — 1937. — Станко Хондл
  • 1937. — 1938. — Едо Ловрић
  • 1938. — 1940. — Андрија Живковић
  • 1940. — 1943. — Стјепан Ившић
  • 1943. — 1944. — Божидар Шпишић
  • 1944. — 1945. — Стјепан Хорват
  • 1945. — 1946. — Андрија Штампар
  • 1946. — 1947. — Грга Новак
  • 1947. — 1949. — Андрија Мохоровичић
  • 1949. — 1950. — Марко Костренчић
  • 1950. — 1951. — Антун Барац
  • 1951. — 1952. — Фрањо Бошњаковић
  • 1952. — 1953. — Теодор Варићак
  • 1953. — 1954. — Жељко Марковић
  • 1954. — 1956. — Хрвоје Ивековић
  • 1956. — 1958. — Зоран Бујаш
  • 1958. — 1960. — Маријан Хорват
  • 1960. — 1963. — Владимир Сердар
  • 1963. — 1966. — Славко Мацарол
  • 1966. — 1968. — Јаков Сиротковић
  • 1968. — 1972. — Иван Супек
  • 1972. — 1976. — Предраг Враницки
  • 1976. — 1978. — Драго Грденић
  • 1978. — 1982. — Иван Јурковић
  • 1982. — 1986. — Звонимир Крајина
  • 1986. — 1988. — Владимир Стипетић
  • 1988. — 1990. — Звонимир Шепаровић
  • 1990. — 1998. — Маријан Шуњић
  • 1998. — 2002. — Бранко Јерен
  • 2002. — 2006. — Хелена Јасна Менцер
  • 2006. — … — Алекса Бјелиш

Референце

Спољашње везе