Нилоти — разлика између измена
м navodnici |
м Бот: Селим 22 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q664262 |
||
Ред 67: | Ред 67: | ||
[[Категорија:Народи Африке]] |
[[Категорија:Народи Африке]] |
||
[[Категорија:Нилско-сахарски народи]] |
[[Категорија:Нилско-сахарски народи]] |
||
[[ar:نيلي (عرق)]] |
|||
[[bg:Нилоти]] |
|||
[[ca:Nilòtics]] |
|||
[[de:Niloten]] |
|||
[[en:Nilotic peoples]] |
|||
[[es:Nilótico]] |
|||
[[eo:Nilotoj]] |
|||
[[he:נילוטים]] |
|||
[[hi:निलोत जनजाती]] |
|||
[[hr:Niloti]] |
|||
[[it:Nilotici]] |
|||
[[la:Nilotes]] |
|||
[[lt:Nilotai]] |
|||
[[no:Niloter]] |
|||
[[pl:Niloci]] |
|||
[[pt:Nilotas]] |
|||
[[ru:Нилоты]] |
|||
[[simple:Nilotic peoples]] |
|||
[[fi:Nilootit]] |
|||
[[sv:Niloter]] |
|||
[[uk:Нілоти]] |
|||
[[vec:Nilotici]] |
Верзија на датум 12. март 2013. у 20:52
Нилоти је заједнички назив за црначке народе и племена који се првенствено баве сточарством, настањени по источно-афричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7.000.000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом особитом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Каленџин, Нуер и Шилук.
Класификација
Нилоти говоре 52 језика који спадају у јужну групу источно-суданских језика нило-сахарске породице. Три главне групе су источни, западни и јужни.
Источни Нилоти
- Бари
- Донготоно
- Доњоро, говоре њангатом
- Каква
- Карамоџонг
- Ланго, у Судану, говоре ланго језик
- Локоја
- Лопид, говоре лопит језик
- Лотуко, говоре отухо
- Масаи
- Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
- Онгамо, говоре језик нгаса
- Самбуру
- Тесо
- Топота
- Туркана
Западни Нилоти
- Алур
- Ануак
- Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек
- Ачоли
- Беланда Бор
- Бурун
- Дхр Тури, говоре тури
- Динка
- Јопадхола или Будама, говоре адхола
- Јумјум
- Кумам
- Ланго, у Уганди
- Локоро, говоре пари
- Луо
- Мабаан
- Нуер
- Шилук
Јужни Нилоти
- Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и „Ндоробо“, „Доробо“.
- Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
- Каленџин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена:
- Кипсигис 471,459 (1980 Heine and Möhlig).
- Нанди 261,969, (1980 Heine and Möhlig).
- Покот, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Сабаот, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
- Туген, 130,249 (1980 Heine and Möhlig).
- Кеијо, 110,908 (1980 Heine and Möhlig).
- Ендо, 80,000 (1997 SIL).
- Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и „Ндоробо“, „Доробо“.
- Медиак, Танзанија, звани и „Ндоробо“, „Доробо“.
- Мосиро, Танзанија
- Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). звани и „Ндоробо“
- Омотици, Кенија, 200 или више (2000). звани и „Ндоробо“
- Себеј, говоре језик капсабини. Уганда, 120,000 (1994 UBS).
- Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).