Летопис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. октобар 2013. у 07:30

Летопис је историјски жанр свесловенске књижевности, који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива Летописање. У Византији аналогно летописима, биле су хронике, а у западној Европи - анали.

Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" XIV - XVIII века. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - зборници, а да њихови први извори нису дошли до нас, а у српској историји се управо користи тај термин.

Руски летописи сачувани су у многим списковима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија (Лаврентијевски летопис, судећи по години − 1377.), и Ипатијевски летопис XIV века (по називу Ипатијевског манастира код града Костроме, где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка 12. века. Тај летописни свод, познат под именом «Повест минулих лета», јесте први Кијевски летопис.

Летописи су се писали у многим градовима. Новгородски, Псковски летопис... Летописни сводови састављали су се и у московској эпоси руске историје (Васкрсенски и Никоновски Летопис). Такозвана "царска књига" тиче се управљања државом Ивана Грозног.

Постојали су и литвански (белоруски) летописи, као и козачки летописи, који се тичу углавном эпохе Богдана Хмељницког.

Види још

Литература

Сабрани руски летописи, т. 1—31, Санкт Петербург. М. — Л., 1841—1968;
А. А. Шахматов, Преглед руских летописних сводова 14—16 в., М. — Л., 1938;
Историја летописања XI — XVIII века, Москва, 1969;
Руски летописи и њихова културно-историјска значења, Д. С. Лихачов, М. — Л., 1947;

Извори

„Летописи”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). Санкт-Петебург: АО «Ф. А. Брокгауз — И. А. Ефрон». 1890—1907.

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Датотека:LavrentyevskayaLetopis.jpg|thumb|right|250п|[[Лаврентијевски летопис]]]]
-'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|Западној Европи]] - [[анали]].
+'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: "Лета…" или "У лето..." (то јест "Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|западној Европи]] - [[анали]].
 Летописи су се доста сачували у такозваним "списковима" [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII век]]а. Под списком се подразумева "преписивање" од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправо - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин.