Пантљичара — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 77.46.240.164 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic
Ред 49: Ред 49:


[[Категорија:Пљоснати црви]]
[[Категорија:Пљоснати црви]]
Kako se Vaš pas ili mačka zaraze?
1. Gutanjem jaja parazita - najveći broj infekcija nastaje kada pas ili mačka liže mesta gde su druge životinje defecirale, kao što su dvorišta, parkovi ili trava (možemo ih i na cipelama doneti u kuću).
2. Putem vode ili hrane - kontaminirana jajašca u kojima je razvijena invazivna larva. Larva se iz jajašca oslobodi u tankom crevu i migrira kroz mukozu creva, preko krvotoka i jetre, sve do pluća. Iskašljavanjem dospevaju u ždrelo, gde budu progutane, te dozrevaju u tankom crevu u odrasle jedinke koje proizvode nova jajašca. Međutim, kada jajašca s invazivnim larvama proguta starija životinja, larve migracijom mogu završiti u jetri, mišićima, vezivnom tkivu, bubrezima i mnogim drugim tkivima gde prelaze u stadijum mirovanja koji može trajati i nekoliko godina. Kod gravidnih kuja te se larve ponovo aktiviraju u zadnjoj trećini graviditeta i putem krvotoka, preko placente, invadiraju fetus. Neke larve migracijom stignu do mlečnih žlezda pa se putem mleka prenose na štence. Na taj se način štenci invadiraju još intrauterino (u materici) ili galaktogeno (putem mleka) pa je moguće pronaći gliste u crevima šteneta starog 1 nedelju.
3. Rođenjem - mnogi štenci i mačići se rađaju sa parazitima koje im je prenela majka preko posteljice; Kako je davanje dehelmintika kontraindikovano u graviditetu ovu pojavu možemo prevenirati tako što kuju očistitimo pre parenja, a sledeće čišćenje od glista treba ponoviti sa 20 dana starosti štenaca.
4. Preko posrednika - pantljičare se prenose kada pas pojede zaraženu buvu.

Верзија на датум 30. новембар 2013. у 21:00

Пантљичаре
сколекс пантљичаре Tenia solium
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Cestoda
поткласе

Cestodaria
Eucestoda

Пантљичаре (Cestodes) су класа пљоснатих црва која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.

Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m. на телу се разликују:

  • предњи део је у облику сићушне главе (scolex);
  • иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону јер се у њему стално образују нови проглотиси; најмлађи проглотиси су они који су најближи вратном делу, а идући ка крају ланца чланци су све старији;
  • низ проглотиса који се означава као ланац (стробила).

Адаптације на паразитски начин живота

  • пантљичаре су изгубиле цревни такт; храну узимају осмотским путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину;
  • у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина;
  • органи за причвршћивање су у облику пијавки и кукица и налазе се само на сколексу;
  • полни систем је хермафродитан и добро је развијен (боље развијен него код метиља); сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним органима, како мушким тако и женским; у предњим, младим чланцима полни систем још није функционалан, у средњим је функционалан (производе се полне ћелије), а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;
  • развиће се одвија преко ларвалних облика; тако је трајни домаћин говеђе (Taenia saginata) и свињске пантљичаре (Taenia solium) човек, а прелазни домаћин је говече, односно свиња;
    • оплођена јаја доспевају са фецесом домаћина у спољашњу средину, а затим у прелазног домаћина – свињу;
    • у цреву свиње излеже се ларва онкосфера;
    • ларва кукицама пробија црево, улази у крв и крвљу доспева у јетру, мишиће, плућа, мозак; ** у тим органима онкосфера се развија у бобицу (фину);
    • човек се зарази једући недовољно кувано или печено бобичаво месо па се у његовом цреву из бобице развије пантљичара.

Псећа пантљичара (лат. Echinococcus granulosus) као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. Цисте (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.

Литература

  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе