Историјско доба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м ispravke |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
{{без извора}} |
|||
'''Историјско доба''' (''историја'') је дио прошлости коме претходи [[праисторија]], и оно још увијек траје. Историјско доба, у ствари, представља развој људске цивилизације. Оно је почело у IV миленијуму прије нове ере, од тренутка проналаска писма. Дијели се на [[Стари вијек|Стари]], [[Средњи вијек|средњи]] и [[Нови вијек]] и на [[Савремено доба]] у ком ми данас живимо. Важно је напоменути да историјско доба не почиње у исто вријеме за све народе. За народе Месопотамије и Египта она је почела око 3000. године прије нове ере, а рецимо за Нову Гвинеју 1900. године. |
'''Историјско доба''' (''историја'') је дио прошлости коме претходи [[праисторија]], и оно још увијек траје. Историјско доба, у ствари, представља развој људске цивилизације. Оно је почело у IV миленијуму прије нове ере, од тренутка проналаска писма. Дијели се на [[Стари вијек|Стари]], [[Средњи вијек|средњи]] и [[Нови вијек]] и на [[Савремено доба]] у ком ми данас живимо. Важно је напоменути да историјско доба не почиње у исто вријеме за све народе. За народе Месопотамије и Египта она је почела око 3000. године прије нове ере, а рецимо за Нову Гвинеју 1900. године. |
||
Верзија на датум 15. јануар 2014. у 06:15
 |
Историјско доба (историја) је дио прошлости коме претходи праисторија, и оно још увијек траје. Историјско доба, у ствари, представља развој људске цивилизације. Оно је почело у IV миленијуму прије нове ере, од тренутка проналаска писма. Дијели се на Стари, средњи и Нови вијек и на Савремено доба у ком ми данас живимо. Важно је напоменути да историјско доба не почиње у исто вријеме за све народе. За народе Месопотамије и Египта она је почела око 3000. године прије нове ере, а рецимо за Нову Гвинеју 1900. године.
Периодизација историјског доба
Приликом периодизације историјског доба разни историчари користе разне критеријуме у погледу датирања основних историјских епоха старог, средњег, новог вијека и савременог доба.
- Традиционално се за почетак старог вијека узима проналазак писма који није могуће прецизно одредити (вјероватно 3200-3000. године прије нове ере).
- Почетак средњег вијека најчешће означава пад Западно-римског царства 476. године, али се користе и други датуми, као 395. година која означава подјелу Римског царства на Источно и Западно, или 525. година као година укидања Платонове академије у Атини и коначног раскида са античком филозофијом.
- Нови вијек почиње падом Цариграда 1453. године, или према другима, Колумбовим открићем Америке 1492. године. Поједини историчари, посебно у марксистичкој историографији, сматрају да за крај средњег и почетак новог вијека треба узети француску буржоарску револуцију 1789. године.
- Савремено доба обухвата период од почетка Првог свјетског рата па до данас. Други као преломни догађај узимају социјалистичку револуцију у Русији 1917.
