Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга

Франсоа Анри де Монморенси
Франсоа Анри де Монморенси
Лични подаци
Датум рођења	8. јануар 1628.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	4. јануар 1695.
Место смрти	Версај, Француска

Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга (франц. François-Henri de Montmorency-Bouteville) зван де Луксембург или маршал Луксембург (8. јануар 1628 — 4. јануар 1695) је био француски генерал, маршал Француске и чувен као пријатељ и наследник великог Кондеа.

Ране године

Војвода од Луксембурга је рођен у Паризу. Отац му је био гроф од Моренсија-Бутвила, а шест месеци пре његова рођења отац му је убијен након учествовања у двобоју са маркизом Бевроном. Тетка Шарлота Монморенси, принцеза од Конде је преузела бригу о образовању младог Франсоа. Заједно га је образовала са својим сином чувеним великом Кондеом. Млади Франсоа је заједно са својим старијим рођаком великим Кондеом учествовао у борбама за време Фронде. Вратио се у Француску 1659. Конде је био подоста заслужан за венчање Франсоа са Мадленом де Луксембург-Пини, која је била наследница војводства од Луксембурга. Након венчања Франсоа де Монморенси је постао војвода од Луксембурга.

Деволуциони рат и Француско-холандски рат

На почетку Деволуционог рата (1667 — 1668) Конде и Луксембург нису били команданти, али током другог похода Конде је био командант, а војвода од Луксембурга је био његов генерал за време освајање Франш-Комтеа. За време периода мира Луксембург је био миљеник маркиза од Лувоаза, па је 1672. командовао у бици против Холанђана. Победио је Вилијама III Оранског код Вордена и харао је Холандијом. Током 1673. извршио је повлачење из Утрехта у Мастрихт са само 20.000 војника пред противничком војском од 70.000 војника.

Током 1674. постао је командант краљеве гарде, а 1675. маршал Француске. Постављен је 1676. на чело рајнске армије, којаније успела да задржи војводу од Лорене ван Филипсбурга. Победио је 1678. Вилијама III Оранског, у бици код Сен Денија. Вилијам је нападао Сен Дени након потписивања мира. Након разних успеха имао је велики углед. Наводно се свадио са маркизом од Лувоаза, који је успео да и Луксембург буде један од оптужених у афери отрова. Луксембург је провео неколико месеци 1680. у Бастиљи. Након пуштања из затвора поново је у краљевој гарди.

Рат Велике алијансе

До 1690. за време Рата Велике алијансе Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу 1. јула 1690. у бици код Флера. Противничком војском је командовао Џорџ Фридрих од Валдека. Поново је победио 18. септембра 1691. у бици код Лојза. У следећем походу покривао је краљеву опсаду Намура и победио је Вилијама III Оранског у бици код Стинкерка 1692. Највећу победу над Вилијамом остварио је 29. јула 1693. у бици код Ландена (Нервиндена). После те битке су га називали таписер Нотре Даме због толико великог броја заробљених застава, које је послао у катедралу Нотре Даме. Био је дочекан великим одушевљењем у Паризу. Сви су га одушевљено дочекали, сем краља, који је на њега хладно гледао као на рођака и савезника од великог Кондеа.

За време похода 1694. Луксембург је учинио јако мало у Фландрији, па је кренуо на марш од Вињамона до Турнеја да би се суочио са непријатељем.

Смрт

На повратку у Версај била је зима и војвода од Луксембурга се разболио. У последњим тренуцима живота крај њега је био језуита Бурдалу, коме је рекао:

Ја нисам живео његов живот, али ја бих желео његову смрт

Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао

Никако да победим тога проклетог грбавца.

Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио:

Како зна да имам грбу. Он никад није видео моја леђа.

Литература

• Beaurain's Histoire militaire du duc de Luxembourg (Hague and Paris, 1756)
• Mémoires pour servir a l'histoire du maréchal due de Luxembourg (Hague and Paris, 1758)
• Courcelles, Dictionnaire des generaux français (Paris, 1823), vol. viii.
• Desormeaux's Histoire de la maison de Montmorency (1764), vols. iv. and v.
• Camille Rousset's Louvois
• biography of Luxemburg by Count de Segur (1907)

Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.