1691
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1691 на Викимедијиној остави.
| |
1691 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Српска милиција подељена на компаније под командом потпук. Знорића у регименти барона Боланда.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Морејски рат: Млечани се након опсаде повукли из Валоне, чију су тврђаву порушили.
- 20. март — Окончана Леислерова побуна у Провинцији Њујорк, Јацоб Леислер погубљен у мају.
- 20. март — Српске старешине у Будиму, у одсуству патријарха Арсенија III, изабрале заточеног Ђорђа Бранковића за деспота, траже да Бранковић буде пуштен, да Срби имају своје власти и да српски војници имају посебне барјаке.
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Рат Велике алијансе: Опсада Монса окончана француским заузећем града.
- 11. април — На предлог коморанских Срба, цар Леополд I именовао Јована Монастерлију за подвојводу, заповедника српске војске у Хабзбуршком царству.
- април — Велики везир Ћуприлић поставио скопског свештеника Калиника за пећког патријарха (до 1710), уместо Арсенија III који је прешао Хабсбурзима.
- април — Аустријанци сакупљају војску у близини Осијека, мањи погранични окршаји у Славонији, Срему, Банату и Ердељу, истичу се српски одреди.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Шпанска инквизиција покрстила 219 xуета (шуета, криптојевреја) на Мајорци, 37 покушало побећи с острва због чега су спаљени.
- мај — Први џунгарско-ћинговски рат: на сабору (курултају) у Долон Нуру, поглавари Халха Монгола признали власт цара Кангxија - окончана династија Северни Хуан.
- мај — Буна кметова у Загорју (Брдовец, Пушћа, Забок, Кострељ, Бистрица, Лобор), сабор наредио употребу војне силе и погубљење вођа.
- 16. мај — Француски хугенот Франсоис Легуат се нашао са седморицом другова на острву Родригеш у Индијском океану.
- 23. мај — Комани у Црној Гори поразили један јачу турски одред.
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 12. јул — Кардинал Антонио Пигнатели постао Папа Иноћентије XII. (до 1700), изабран као компромисни кандидат после пет месеци конклаве.
- јул — Турци поражени од Пипера; Црногорци ове године нападали Билећу.
- јул — Вилиамов рат у Ирској: Битка код Аугхрима је дефинитиван пораз јакобита; остаје још Лимерицк, који се после опсаде предао у октобру.
Август
[уреди | уреди извор]- 19. август — Битка код Сланкамена, велика аустријска победа (Лудвиг Вилхелм Баденски и Јован Монастерлија) над Турцима, погинуо велики везир Фазил Мустафа-паша Ћуприлић; Српска милиција освојила 34 непријатељске заставе и 11 тугова. Овом битком је осигуран хабсбуршки посед Славоније, Угарске и Ердеља. Последња битка у којој су Срби наступили уз Хабсбурге као компактна целина под својим командантом. Код Сланкамена погинуо и Адам Зрински, последњи из породице Зрински, чији посједи сад припадају Дворској комори.
- 19. август — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. Подручја на која су Срби стигли након Велике сеобе (границе из 1699)
- 20. август — Нова Леополдова Привилегија Србима, преко Угарске канцеларије: власт архиепископа се проширује и на световне ствари, имања без наследника припадају цркви (дворски "противудар" тежњама за световном влашћу); "деспот" Ђорђе Бранковић осуђује то, млетачке власти забрањују патријарховим егзарсима да разгласе Привилегију у Далмацији.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Потонуо енглески брод ХМС Коронатион, 600 мртвих.
- 18. септембар — Битка код Леузеа: победа француске коњице над Алијансом у Белгији.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Уговор из Лимерицка: већина Џејмсових присталица одлази у Француску ("Бег дивљих гусака"), католичкој господи гарантована права (што ће бити изиграно).
- 7. октобар — Издата повеља за Провинцију Заљева Масачусетс - спојене Колонија Заљева Масацхусетс, Колонија Плимоут, Провинција Маине и још неке територије (ступа на снагу следећег маја).
- 12 - 17. октобар — Коначно ослобођени Брод, Градишка, Пакрац - осигурана Славонија. Ове године и поход бана Ердодyја босанском Посавином, коначно освојење Новог на Уни, затим пад свих турских упоришта на десној обали Саве до Брода (али враћено Турцима по Карловачком миру 1699).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Цар Леополд I издаје Диплому Леополдинум којом узима врховну власт у Ердељу и потврђује историјска права. Из земље је истиснут турски савезник Имрих Текели, биће враћен малолетни Михаљ II Апафи.
- 6. децембар — Подмићени напуљски капетан предао Турцима млетачку тврђаву Грабуса, на острву поред Крита.
- 21. децембар — Французи заузели Ургел у Каталонији (Шпанци га повратили следећег априла).
Непознати датуми
[уреди | уреди извор]Рођења
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 17. јун — Ђовани Паоло Панини или Панини (итал. Giovanni Paolo Pannini, †21. октобар 1765.) је био италијански сликар и архитекта.
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
