Пређи на садржај

Правни факултет Универзитета Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије
Правни факултет Универзитета Црне Горе
Правни факултет Универзитета Црне Горе
ТипДржавни факултет
Оснивање1972.
АфилијацијаУниверзитет Црне Горе
ДеканАнета Спаић
ЛокацијаПодгорица, Црна Гора
Веб-сајтwww.pravni.ucg.ac.me

Правни факултет Универзитета Црне Горе је основан 27. октобра 1972. године као наставно-научна и образовна установа у којој се организује и развија образовни и научно-истраживачки рад у области правних и њима сродних друштвених наука. У скупштини Социјалистичке Републике Црне Горе, приликом доношења Закона о оснивању Правног факултета, истакнуто је да се „оснивање ове високошколске Установе намеће као неопходно са становиштва укупних друштвених потреба Републике”. Правни факултет је један од утемељивача Универзитета Црне Горе.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

У свом тридесетједногодишњем постојању, Факултет је израстао у модерну, савремену, образовну научно-истраживачку јединицу. На њему се школовало 27 генерација. Уписало се око 17.000 студената. Дипломирало је 4285 њих. Око 15% студената било је ван Црне Горе. Дио најбољих студената стручно усавршавање, кроз послиједипломске студије и докторате, настављало је у другим и свијету познатим универзитетским центрима. Већина бивших студената животно је везана за Црну Гору. На Факултету је радило 88 наставника и сарадника, од чега је 26 било гостојућих. Сада углавном наставу изводе и гро кадра представљају бивши студенти факултета.

Факултет организује основне и послиједипломске студије. Постоје законске и кадровске могућности за организовање специјалистичких и докторских студија у свим областима права.

Као универзитеска јединица, у оквиру Универзитета Правни факултет реализује знатан дио својих програмских циљева и задатака и рјешава многа важна питања организационо-кадровске, техничке и материјалне природе. Посредством Универзитета, факултет у великој мјери развија мрежу своје међународне сарадње.

Факултет прати свјетске трендове и достигнућа у области високог школства с циљем да сопствену дјелатност усклади са европским и свјетским захтјевима. Са овом школском годином, чине се први кораци реализације Болоњске декларације. Својим кадром Факултет опслужује комплетан наставно-образовни процес.

Настао као израз потреба достигнутог нивоа у друштвено-економском, политичком, културном и социјалном развоју Црне Горе, факултет је током цијелог цвог постојања дијелио судбину црногорског друштва. Чиниће то и убудуће правећи. наравно искораке у нову праксу и односе примјеном модерних трендова развијене Европе. Факултет има своју јединицу и у општини Бијело Поље у којој се организују основне студије.

Факултет је сада постао сложена организација и упарављачка структура.[2]

На факултету у Подгорици се организује настава на

  • Основним студијама
  • Специјалистичким студијама

Специјалистичке студије садрже сљедеће смјерове:

  1. Правосудни смјер
  2. Међународно-правни смјер
  3. Уставно правно политички смјер
  4. Историјско правни смјер
  5. Кривично правни смјер
  6. Грађанско правни смјер
  • Једногодишње и двогоришње магистарске студије
  1. Грађански смјер
  2. Кривичми смјер
  3. Пословни смјер
  4. Међународни смјер
  • Докторске студије

У свим областима правних наука.

Институти

[уреди | уреди извор]

Правни факултет је основао четири института:

  • Институт за упоредно право
  • Институт за јавну управу, правосуђе и локалну самоуправу
  • Центар за људска права
  • Центар за међународне студије Универзитета Црне Горе,
  • Медитеранску школу европског права.

Постоје сљедеће катедре:

  • Катедра за историјско-правне науке
  • Катедра за кривично-правне послове
  • Катедра за грађанско-правне науке
  • Катедра за међународно-правне науке
  • Катедра за друштвено-економске науке
  • Катедра за привредно-правне науке
  • Катедра за правно-политичке науке
  • Катедра за социолошке науке

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Основне информације - Правни факултет”. Универзитет Црне Горе. Приступљено 16. 1. 2020. 
  2. ^ „Правни факултет Подгорица”. Општина Бијело Поље. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]