Универзитет Црне Горе

Универзитет Црне Горе
Универзитет Црне Горе
Тип	државни
Оснивање	29. април 1974.
Ректор	Проф. др Данило Николић
Број запослених	1 280
Наставно особље	850
Број студената	21 595
Број факултета	19
Локација	Подгорица, Црна Гора
Веб-сајт	www.ucg.ac.me

Универзитет Црне Горе је основан 29. априла 1974. године. Те године, три факултета: Економски, Технички и Правни из Титограда, двије више школе: Педагошка академија из Никшића и Виша поморска школа из Котора и три самостална научна института: Историјски, Пољопривредни и Институт за биолошка и медицинска истраживања из Титограда, удружили су се у Универзитет у Титограду. Годину дана након оснивања промијенио је име у Универзитет “Вељко Влаховић”, а 1992. године добија име Универзитет Црне Горе.

Историја[уреди | уреди извор]

2007. године почео је са радом Самостални студијски програм Фармација, који 2010. год. прераста у Фармацеутски факултет са сједиштем у Подгорици.

Састав[уреди | уреди извор]

Факултет драмских умјетности на Цетињу

Универзитет Црне Горе је лоциран у пет црногорских градова: Подгорици, Никшићу, Цетињу, Котору и Херцег Новом и у свом саставу има 19 факултета. Његове чланице су:

Под окриљем Универзитета налазе се и 2 научна института:

Институт за биологију мора

У саставу Универзитета, као равноправна чланица егзистира и Универзитетска библиотека. Под окриљем Универзитета постоје и Центар информационог система, Центар за људска права, Центар за међународне студије, Центар за квалитет. Сједиште Универзитета Црне Горе је у Подгорици главном граду државе. У Подгорици је лоциран и највећи број факултета Универзитета Црне Горе.

Организација[уреди | уреди извор]

Универзитет Црне Горе је организован као и већина европских универзитета. Чине га: факултети, институти и високе школе, као и логистички центри. Универзитет има јединствене академске, пословне и развојне циљеве. Универзитетом управља Управни одбор, а руководи Ректор. Највише академско тијело је Сенат Универзитета. Факултетима руководе декани, а институтима директори. На факултетима, односно институтима највиша академска тијела су наставно-научна, односно наставно-умјетничка вијећа. Институционално студентско представничко тијело је Студентски парламент. Чланови овог тијела се бирају сваке године на почетку зимског семестра, на свим факултетима а право да се кандидују имају и представници студентских организација. Представници студената бирају се и у све органе Универзитета и факултета.

Студије[уреди | уреди извор]

Академске 2003/2004. године, прва година студија на Универзитету Црне Горе организована је на већини факултета у складу са принципима Болоњске Декларације. Академске 2004/2005. године овај начин студирања биће примијењен на првој години студија на свим факултетима. Примјена Еуропеан Цредит Трансфер Систем-а (ЕЦТС) омогућиће студентима боље услове студирања и мобилност у оквиру европског академског простора. Пуна имплементација овог система предвиђена је до 2009. године.

Основни видови студијских програма на Универзитету Црне Горе су:

Студије на високим школама, БАп (3 године)
Основне академске студије, БС, БА (3 године)
Магистарске студије МС, МА (БС, БА + 2 године)
Докторске студије (МС, МА + 3 године)

По потреби, факултети организују разноврсне програме стручног усавршавања и оспособљавања.

Основне студије[уреди | уреди извор]

Основне студије на већини факултета Универзитета Црне Горе трају три године. У прву годину студија се могу уписати кандидати који су стекли одговарајуће средње образовање у четворогодишњем трајању. Студент може имати статус буџетски финансираног или самофинансирајућег студента. Број студената за упис у прву годину, као и висину школарине за студенте који се самофинансирају одређује Влада Републике Црне Горе. Селекција кандидата за упис у прву годину студија заснива се на два кумулативна критеријума:

општем успјеху у средњој школи (матурском испиту)
резултатима постигнутим на пријемном испиту (за факултете умјетности)

Упис у прву годину студија се организује крајем јуна, у јулу и крајем августа. Наставни програми се реализују кроз предавања, вјежбе, семинаре, консултације, практичан рад, стручну праксу и друге облике наставе. Знање студената се континуирано провјерава путем колоквијума, семинарских радова и на завршном испиту.

Послиједипломске студије[уреди | уреди извор]

Специјалистичке студије трају једну школску годину, односно два семестра. Послиједипломске студије трају, по правилу, двије (1+1) школске године, односно четири семестра. Право уписа на послиједипломске студије имају лица која су завршила основне студије. Студент стиче право на одбрану магистарске тезе пошто положи све испите предвиђене планом и програмом послиједипломских студија. Јавном одбраном магистарске тезе студент стиче академски назив магистра наука или магистра умјетности.

Докторске студије[уреди | уреди извор]

Докторске студије на Универзитету Црне Горе трају, по правилу три школске године, односно шест семестара. Докторске студије може да упише лице које има академски назив магистра наука. Поступак одобравања теме докторске дисертације и избора ментора, као и комисије за оцјену и одбрану докторске дисертације, подразумијева добијање сагласности Сената Универзитета. Студент стиче право на одбрану докторске тезе пошто положи све испите предвиђене планом и програмом докторских студија. Јавном одбраном докторске тезе кандидат стиче научни степен доктора наука.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]