Пуковник Шабер
Настанак и садржај | |
---|---|
Ориг. наслов | Le Colonel Chabert |
Аутор | Оноре де Балзак |
Дизајнер корица | Едуар Тудуз |
Земља | Француска |
Језик | француски |
Издавање | |
Издавање | 1832; Mame-Delaunay |
Серија(л) | Људска комедија |
Превод | |
Преводилац | Радмила Јовановић, Десанка Павловић, Наташа Рајковић[1] |
Датум издавања | 1936; Народна просвета у оквиру Слике из приватног живота |
Хронологија | |
Претходник | Чича Горио |
Наследник | La Messe de lathée |
Пуковник Шабер (фр. Le Colonel Chabert) је новела француског писца Онореа де Балзака из 1832. године. Укључен је у његову серију романа познатих као Људска комедија, који приказује и пародира француско друштво у периоду рестаурације (1815–1830) и јулске монархије (1830–1848). Ова новела, првобитно објављена у Ле Конститутионал, адаптирана је за шест различитих филмова, укључујући два нема филма.
Опис
[уреди | уреди извор]Пуковник Шабер се жени Роуз Чапотел, проститутком. Пуковник Шабер тада постаје француски коњички официр кога Наполеон Бонапарта веома цени. Након што је тешко рањен у бици код Ејлауа (1807), Шабер је означен мртвим и сахрањен са другим француским жртвама. Међутим, он преживи и након што се извуче из сопственог гроба, локални сељаци га негују да оздрави. Потребно му је неколико година да се опорави. Вративши се у Париз, открива да се његова удовица удала за „друштвеног пењача” грофа Фероа и да је ликвидирала све Шабертове ствари. У жељи да поврати своје име и новац који је погрешно дат у наследство, он унајмљује Дервила, адвоката, да поврати свој новац и своју част. Дервил, који такође представља грофицу Феро, упозорава Шабера да не прима мито за нагодбу од грофице. На крају, Шаберт одлази празних руку и остатак дана проводи у азилу.
Тема
[уреди | уреди извор]У новели Балзак супротставља два погледа на свет: Наполеонов систем вредности, заснован на части и војној храбрости. Шабер није убијен у бици код Ејлауа, иако се мислило да јесте. Он се бори да се врати у живот, али не може да поврати свој идентитет. Његова „удовица”, која је заправо његова супруга, и која је прикладно била проститутка у својој младости, сада је грофица Феро, удата (или се бар тако чини) за важног племића и политичара рестаурације. Она се одриче свог „бившег мужа”. Све што је важно у модерној ери је друштвени ранг заснован на поседовању новца, посебно наслеђеног богатства.
Ова тема о продорној чистоти војног начина живота нешто је чему се Балзак враћа у роману Мутивода, али се тамо та тема третира сасвим другачије.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Балзак, Оноре де; Balzac, Honoré de (1936). Слике из приватног живота, Пуковник Шабер, Ферагус, Златоока девојка. Одабрана дела. 24. Београд: Народна просвета.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Људска комедија Онореа де Балзака, Универзитет Карнеги Мелон
- Пуковник Шабер, Оноре де Балзак за Пројекта Гутенберг (енглески превод), Универзитет Пенсилваније
- (језик: француски) Le Colonel Chabert, аудио верзија
- Colonel Chabert public domain audiobook at LibriVox