Серкамон

Серкамон у Шансонијеру из XIII века

Серкамон (умро око 1135.-1145.), или Церкамон, чије историјско име нити било какакв историјски податак није очувано, био је један од најранијих трубадура. Био је и дворска луда, пореклом из Гаскоње. Провео је највећи део свога живота на двору Вилијама X од Аквитаније, а можда и Еблеа III од Вентадура. Приписује му се да је измислио плањ и можда сирвентес.

Већина информација о Серкамону су трачеви и легенде - неки га наводе и као Маркабруовог учитеља, а неке информације указују на то да је умро на крсташком походу, у пратњи Луја VII.

Зна се још да је имао једног сина, који је такође био песник.

Око 7 његових текстова је очувано, али ни једна мелодија. Жанр од њега, који је највише допринео његовој популарности - Пасторела није сачуван ни један.

Серкамон значи „онај који трага за речима“ на провансилском.

Поезија

Начин на који је Церкамон писао, назива се поетика усавршавања. Његова поезија је врло јасан пример дворске поезије и веома је утицала и Маркабруа, Арноа Данијела и Бернара де Вентадура. Чувена је његова песма Кад благ лахор горак бива.