Ситна лисичарка
Ситна лисичарка | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. tubaeformis
|
Биномно име | |
Craterellus tubaeformis |
Ситна лисичарка (лат. Craterellus tubaeformis, ранији назив Craterellus tubaeformis) је врста јестиве гљиве.
Опис гљиве[уреди | уреди извор]
Шешир[уреди | уреди извор]
Шешир је величине од 2-6 цм, жутосмеђе до сивосмеђе боје, испупчен, у почетку с удубљењем у средини, потом често левкастог облика и најзад облика пробушеног левка. Месо му је танко, површина ситно пахуљичасто љуспаста до глатка. Руб је најпре савијен надоле, а у старости извијен навише, коврджав.[1]
Плодиште[уреди | уреди извор]
Састоји се од жиличастих набора, сивобраонкасте до сивожуте боје, изражени су и дебели размакнути, повезани попречним жилама (анастомоза), широко су силазни и по боји јасно разграничени од дршке.
Дршка[уреди | уреди извор]
Сивожута, у основи жућкаста, мање интезивне боје него код жуте трубе, јамичасте до равне површине, често је савијена, цеваста.
Месо[уреди | уреди извор]
Жућкастoбело, влакнасто, кожасто, слабог мириса и благог укуса.
Споре[уреди | уреди извор]
9- 11/6-7,5 µм, глатке, отисак бео.
Употребљивост[уреди | уреди извор]
Веома омиљена јестива гљива.
Станиште[уреди | уреди извор]
Четинарске шуме, претежно испод смреке, ређе испод борова, често на пањевима, обично у великим колонијама, од јула до новембра.
Напомена[уреди | уреди извор]
Као и жута труба, иако дискретнијег укуса, изврсна је јестива гљива. У поређењу са њом, набори плодишта су добро развијени.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Flik, Markus Flik (2010). Koja je ovo gljiva?. Beograd: Marso. стр. 370. ISBN 978-86-6107-064-8.