Пређи на садржај

Спиридон Палаузов

С Википедије, слободне енциклопедије
Спиридон Палаузов
Лични подаци
Датум рођења(1818-07-16)16. јул 1818.
Место рођењаОдеса, Руска Империја
Датум смрти17. август 1872.(1872-08-17) (54 год.)
Место смртиПавловск (Санкт Петербург), Руска Империја
ОбразовањеУниверзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаМинистарство иностраних послова Руске Империје
Познат поЗлатно доба бугарске културе

Спиридон Палаузов био је руски и бугарски историчар. Истраживач средњовековне и модерне историје Бугарске, Румуније, Чешке, Мађарске и Аустријског царства.

Био је редовни члан Царског друштва за руску историју и старине у Москви (1846) као и експерт у азијском одељењу Министарства спољних послова у Санкт Петербургу и у Министарству просвете (као референт са посебним задацима).

Осниваао је критички правац у развоју историографије бугарског препорода.

Као члан Руске археолошке комисије, учествовао је у уређивању и објављивању монументалног корпуса средњовековних словенских текстова који је саставио руски митрополит Макарије (1542-1563), познат као „Велики Минеи“. [1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ПАЛАУ́ЗОВ Спиридон Николаевич”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 09. 09. 2021.