Пређи на садржај

Средњо-малајско-полинежански језици

С Википедије, слободне енциклопедије
средњо-малајско-полинежански
Географска распрострањеностисточна Индонезија
Језичка класификацијааустронежански
ISO 639-5plf
Глотологcent2245[1]
{{{mapalt}}}
  Средњо-малајско-полинежански језици

Средњо-малајско-полинежански језици су хипотетичка подгрупа малајско-полинежанске гране аустронежанских језика.[2][3] За средњо-малајско-полинежанске језике важи мишљење да је то збирни назив, којим су обухваћене гране које не припадају источно-малајско-полинежанској подгрупи средњо-источно-малајско-полинежанских језика, и да они пре чине језички комплекс него јединствену подгрупу, што би значило да деле одређене иновације. Међутим, многе од њих нису присутне у свим језицима, то јест, предложене одлике које одређује средњо-малајско-полинежанске језике, не постоје на рубним деловима области у којима се говори овим језицима.[4]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Средњо-малајско-полинежански језици у употреби су на Малим Сундским и Молучким острвима Бандског мора, у области чије границе приближно одговарају границама индонежанских покрајина Источна Нуса Тенгара и Молуци, као и државе Источни Тимор, када се искључе папуански језици у употреби на Тимору и оближњим острвима, а укључе бимски језик у употреби на источној половини острва Сумбава у покрајини Западна Нуса Тенгара и бурујско-суланско-талиабојски језици, којима се говори на Сулским острвима на југозападу покрајине Северни Молуци. Најважнија острва ове области су Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Буру и Серам. По бројности најзначајнији језици су бимански језик, мангарајски са западног Флореса, атонијски са западног Тимора и тетумски, који је званични језик Источног Тимора.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Средњо-малајско-полинежански језици:


  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Central Malayo-Polynesian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Blust, Robert (1993). „Central and Central-Eastern Malayo-Polynesian”. Oceanic Linguistics. 32 (2): 241—293. JSTOR 3623195. doi:10.2307/3623195. 
  3. ^ Adelaar, Alexander (2005). „The Austronesian languages of Asia and Madagascar: a historical perspective”. Ур.: Adelaar, K. Alexander; Himmelmann, Nikolaus. The Austronesian Languages of Asia and Madagascar. London: Routledge. 
  4. ^ Blust, Robert (2013). The Austronesian Languages (revised изд.). Australian National University. ISBN 978-1-922185-07-5. hdl:1885/10191.