Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци
Српска војничка гробља из Првог светског рата у Северној Африци су историјска места и споменици културе српског народа настали у периоду од 1916 до 1919. године, као потресни доказ о борби српске војске и народа y бурним данима од 1914. до 1919. године.[1] Као споменици српског порекла ван граница Србије она представљају посебну групацију y српском културном и градитељском наслеђу. Први српски војник који је сахрањен на тлу Африке био је Милан Милосављевић из места М. Враша, припадник 10. пука, који је умро у Бизерти 12. јануара 1916, а последњи умрли српски војник био је Божидар Сретеновић из Богданице код Ужичке Пожеге, припадник 4. пука, који је умро у Бизерти 2. августа 1919, неколико месеци пошто се и последњи српски транспорт из бизертске луке запутио у Србију.[2]
Све до повратка последњег транспорта из Бизерте у Србију саборци сахрањених војника неговали су српска војничка гробља и за собом их оставили као цветне баште. И док су данас нека од ових гробаља y целини проучена, обновљена и уређена, већина је зарасла у коров, препуштена зубу времена, пропадању и забораву.
Суморна статистика
[уреди | уреди извор]На простору Северне Африке умрло је више од 3.226 српских војника. Међу њима су били и један генерал, 88 официра, 143 подофицира и 42 питомца. Њихови посмртни остаци расути су у гробницама и на гробним местима у 24 гробља Северне Африке, рачунајући ту и „Плаву гробницу” у бизертском заливу.[3]
На пет гробаља у Тунису и у дубини бизертског залива вечно почива 2.769 српских ратника, а у ондашњој француској колонији Алжиру, на 18 гробаља, кости је расуло 457 српских ратника.[4].
Гробља у Тунису
[уреди | уреди извор]У Тунису српски војници сахрањивани су на следећих 5 гробаља — у Бизерти, Феривилу (данас Мензел Бургиба), Сусу и два у граду Тунису (на грчком гробљу и на градском гробљу Белведере) и у дубини бизертског залива:
1. Градско католичко гробље „Ел Асел” у Бизерти
[уреди | уреди извор]Српски војници који су умирали у бизертским болницама сахрањивани су на Градском католичком гробљу „Ел Асел”. У њему почива 698 српских ратника.
Сахрањивани су у оквиру хришћанског гробља у Бизерти,на посебној парцели резервисаној за Србе, чије земљиште је бизертска општинауступила српској војсци. Гробови су били обележени једнообразним црнимкрстовима и на свакој хумки је било засађено цвеће.
- Гробљанска капела са костурницом
Још док је рат трајао, српски војници саградили су на овом гробљу капелу. Камен темељац положен је и освештан на Видовдан 1918. године. У темеље капеле укопан је пергамент са епитафом:
„Слава јунацима палим за Отаџбину! Нека у овој пријатељској земљи почивају у миру њихове кости, поверене чувању племените Француске!”
Унутрашњост капеле нa источном зиду фрескодекорисана је cа три иконе које су y функцији иконостаса. Централна икона је Распеће Христово, a лево и десно од ње налазе ce Христ и Богородица са Христом. Иконе су сликане y техници темпера на платну и рад су српског сликара Миодрага Петровића (1888—1950). Испод пода капеле урађеног од мермерних плоча, налази се затворена костурница. Године 1922. године, након што су власти у Бизерти затражиле да се српски војници пребаце у једну костурницу, пошто им је требао простор за проширење гробља, део посмртних остатака положен је у постојећа костурница испод капеле, а део, који није могао у њу да стане положено је у новосаграђену костурнице иза капеле, која је укопаана у земљу поред већ постојеће костурнице.[5]
- Данашњи изглед гробља
Војничко гробље y Бизерти данас je y склопу католичког цивилног гробља на простору са свих страна уоквиреног високим чемпресима, и капелом у средини.
Српско војничко гробље у Бизерти се повремено одржава, пошто постојиособа која га чува и врши основно одржавање, али је протоком времена дошлодо неких оштећења. Највише су страдали споменици око капеле. На некима одњих се натписи више не могу ишчитати. Неколико их је поломљено, а камен је оштећен на свим споменицима.
2. „Плава гробница” у бизертском заливу
[уреди | уреди извор]У овој „гробници на дну средоземног мора” леже тела неколико стотина, а најмање 120, српских војника који су после торпедовања француске лађе „Галија“, свој живот окончали на дну Медитерана у бизертско-сицилијанском пролазу и у близини Малте.
3. Гробље „Мензел Бургиба”
[уреди | уреди извор]
На гробљу у Феривилу – данас Мензел Бургиба сахрањено, по једним подацима 1.790,[6] а по другом 1.280,[7] српских војника који су умирали по болницама Сиди Абдалаха. По броју сахрањених највеће је српско војничко гробље на тлу Северне Африке. Уместо класичних споменика, Французи су у беспрекорном поретку, у сенци борова и чемпреса, поставили спомен-обележја у виду стилизованих сабљи у облику крста, на којима су плочице са именима страдалника и називи јединица којима су припадали.
Према саопштењу Републичког завода за заштиту споменика културе из 1.982. године, на гробљу се налази 1.048 крстова, од којих су 20 без плочице са именом, а 57 са ознаком непознати војник. Било је и двојног сахрањивања. На 22 крста налази се још по једна плочица са именом другог сахрањеног, која је у начелу постављена изнад плочице првог сахрањеног. На 210 крстова остали су само завртњи којима су друге плочице биле причвршћене па се претпоставља да је и ту било двојног сахрањивања. Према овим подацима може се закључити да је у Мензел Бургиби сахрањено укупно 1.280 српских војника. Позната су имена само 993 војника.[7]
По подацима Луке Николића, писца монографије Србијо, мајко и маћехо, на гробљу је у 1.208 гробова сахрањено 1.790 српских војника.[8][6]
У близини Српског војничког гробља, у оквиру католичког гробља, налази се маузолеј кружне основе са шест стубова у коме се налазе саркофаг и две урне. Испод њега је заједничка костурница француских и српских војника. Није познато колико је војника ту сахрањено.[7] На горњем ободу маузолеја великим словима је исписано „Francais et Serbes morts pour la patrie”, што значи „Французи и Срби умрли за отаџбину”.[9]
4. Католичко гробље „Баб ел Кхадра”
[уреди | уреди извор]Градско католичко гробље (Европско) „Баб ел Кхадра” налази се на Белведеру, најлепшем делу Туниса (у преводу – „Зелена капија”). На овом гробљу почива 127 српских војника и избеглице, преминули током Првог светског ратау граду Тунису. На овом гробљу сви су били сахрањени у појединачне гробове, у посебном (хришћанском) делу гробља. Француске власти су током 1922. године извршиле пренос свих својих војника и 32 српска војника у једну костурницу. У наредних неколико година пренесено је још 90 војника, уз одобрење српског посланства у Паризу.
У костурницу је укупно било смештено 130 или 131 посмртни остатак српских војника. Њих 125 или 126 је ексхумирано са гробља на ком је била и костурница, а 5 са грчког гробља у Тунису.[10]
5. Грчко православно гробље
[уреди | уреди извор]На грчком православном гробљу у Тунису, сахрањено је пет српских војника. Они су 10. новембра 1925. године пренети у костурницу која је направљена на гробљу Белведере у Тунису.[10] Имена тих војника нису запамћена, а непозната је и судбина њихових посмртних остатака, као и судбина осталих посмртних остатака из костурнице на Белведеру, где су пренети њихови посмртни остаци.
Гробља у Алжиру
[уреди | уреди извор]У Алжиру српски војници сахрањивани су на 18 гробаља:
- 6.1. Гробље Ба ебл Уд
На гробљу Ба ебл Уд у граду Алжиру сахрањено је 80 српских војника. Међу сахрањенима су они који су страдали у катастрофи француске крстарице „Гамбет”, они који су за време транспорта из Солуна умрли на војном броду и они који су преминули у болници „Маилот” (Мајо) и још четири болнице у граду Алжиру.
- 7.2.Гробље у Кап Матифу
На гробљу у Кап Матифуу, на месту званом Лазарет сахрањено је 268 српских војника.
- 8.3. Гробље у Шершелу
На овом гробљу сахрањен је један српски војник.
- 9.3. Гробље у Хусејин Деју
На овом гробљу сахрањена су три српска војника.
- 10.4. Гробље у Дра ел Мизану
На овом гробљу сахрањена су два војника.
- 11.5. Општинском гробљу у Орану
На овом гробљу сахрањено је 28 српских војника.
- 12.6. Општинском гробљу у Арзеву
На овом гробљу сахрањена су три војника.
- 13.7. Гробље у Мерс ел Кебиру
На овом гробљу сахрањена су четири војника.
- 14.8. Гробљу у Сиди бел Абесу
На овом гробљу сахрањена су три војника.
- 15.9. Гробљу у Константину
На овом гробљу сахрањено је пет српских војника.
- 16.10. Католичком гробљу у Бону
На овом гробљу сахрањено је 24 војника.
- 17.11. Гробљу Гелми
На овом гробљу сахрањено је 10 војника.
- 18.12. Гробљу Сук Аресу
На овом гробљу сахрањена су три војника.
- 19.13. Гробљу Калеу
На овом гробљу сахрањена су четири војника.
- 20.14. Гробљу у Филипвилу
На овом гробљу сахрањено је 12 војника.
- 21.15. Гробље Сетифу
На овом гробљу ахрањен је један српски војник.
- 22.16. Гробље у Блиди
На овом гробљу сахрањена су два војника.
- 23.17. Гробље у Маскари
На овом гробљу сахрањена су четири војника.
- 24.18. Гробље у (?)
Види још
[уреди | уреди извор]- Евакуација српских рањеника и болесника са Солунског фронта у северну Африку
- Боравак и лечење српске војске на северу Африке 1916/19
- Споменици српским жртвама и борцима у Првом светском рату
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ 7А. Стојићевић, Историја наших ратова за ослобођење и уједињење од 1912—1918. године, Београд 1932, 480.
- ^ Н. Гиздавић, Српска Африкијада, Београд 1922, 12.
- ^ Србија и Црна Гора — Први светски рат, I, (Група аутора), „Обод" — Цетиње 1975, 225.
- ^ Војна енциклопедија, књ. 7, 332
- ^ Виолета Обреновић, Српска Меморијална архитектура 1918–1955, докторскадисертација у рукопису, одбрањена на Филозофском факултету у Београду 2013. године,
- ^ а б Глас јавности. „Урађен списак српских војника сахрањених у северној Африци”. Приступљено 5. 6. 2016.
- ^ а б в Симић 1982, стр. 250.
- ^ Берић, Славица (22. 6. 2012). „Бизерта, тамо далеко”. Politika Magazin. Приступљено 12. 6. 2016.
- ^ Политика. „Срби у Тунису: живи и мртви – туристи и ратници”. Приступљено 12. 6. 2016.
- ^ а б АЈ, 63, Ф 230
Литература
[уреди | уреди извор]- Dolot, Gabriel (1924). Les tombes militaires et le souvenir français en Tunisie: 1881-1923 (на језику: француски). Tunis: G. Guinle. Приступљено 8. 6. 2016.
- Симић, Гордана (1982). Српска војничка гробља из Првог светског рата y Бизерти и Мензел-Бургиби, y Тунису (PDF). Саопштења XIV. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Приступљено 29. 5. 2016.
