Старатељ
Старатељ је физичко лице са пословном способношћу које је, на основу сопственог пристанка, а по решењу старатељског органа, обавезно да се стара о имовини, личности, правима и интересима малолетних лица која нису под родитељским старањем и других лица лишених пословне способности. Право познаје више врста старатеља: старатељ више штићеника, колективни старатељ (за особе смештене у посебним установама), непосредни старатељ и привремени старатељ.
Старатељство над малолетницима
[уреди | уреди извор]У већини јурисдикција се признаје да су родитељи детета природни старатељи детета и да родитељи могу именовати некога ко ће постати законски старатељ детета у случају смрти, по правилу, уз одобрење суда.[1][2][3] Привремено старатељство без суда је споразум у којем старатељ има овлашћење да брине о туђем детету, обично на привременој основи.[4] Ова врста старатељства не подразумева обраћање суду и може бити организована уз пристанак родитеља или без њега. Суд може именовати старатеља малолетнику ако су његови родитељи инвалидни или су умрли, или ако родитељи малолетника нису у могућности да на одговарајући начин обезбеде безбедност и благостање свог детета.[5] Ако је старатељ особа која није родитељ, суд ће одредити како ће то именовање утицати на родитељска права родитеља (на пример, на утврђивање распореда посета).[6]
Старатељство над старијим лицима
[уреди | уреди извор]Старатељство над неспособним старијим лицем обично настаје када неко утврди да старија особа није у стању да се самостално брине о својој личности и / или имовини.[7][8][9] Заправо, већина претпостављених штићеника су старије особе (Ms = 76-82 године), од којих су многи живели у установама за негу и којима су дијагностиковани неуролошки поремећаји, као што је деменција.[10] По правилу, изазовни инцидент подстиче професионалца, члана породице, здравственог радника или свештеника да иницирају процедуру старатељства. Иако је старатељство намењено заштити и подршци неспособних старијих лица, која нису у могућности самостално да се брину о себи или да се баве свакодневним животом без помоћи других, старатељство понекад доводи до финансијске експлоатације штићеника.[11][12]
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Legal Guardianship and Child Custody”. www.legalmatch.com. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „How do I become a child’s guardian?”. www.government.nl. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Guardianship of Child under Different Personal Laws”. lexpeeps.in. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „How to get Temporary Guardianship without Court”. bluenotary.us. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Guardianship Options When a Parent or Caregiver is Dying or Can’t Continue”. hnwlaw.com. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Guardianship Overview”. courts.delaware.gov. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Guardianship Law”. www.justia.com. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Article 81 Guardianship”. www.morganlegalny.com. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „How to Get Guardianship of an Elderly Parent”. www.agingcare.com. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Decision-making capacity evaluation in adult guardianship: a systematic review”. www.cambridge.org. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Guardianships: Collaboration Needed to Protect Incapacitated Elderly People”. www.govinfo.gov. Приступљено 25. 7. 2024.
- ^ „Guardianship of Elderly Parents: Essential Steps for Protection”. seniorsafetyadvice.com. Приступљено 25. 7. 2024.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
