Сукебан

С Википедије, слободне енциклопедије

Сукебан (スケバン/女番/スケ番) значи делинквентна девојка или шефица на јапанском, што је еквивалент мушком банчо. Речник јапанског сленга [1] каже да се сукебан односи само на вођу девојку, а не на било кога од чланова банде. [2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Уобичајени знаци препознавања сукебан девојке (које је јапанска полиција описала у памфлетима из 1980-их као "предзнаке пада") укључују јарко обојену или коврџаву косу и модификације на школским униформама, попут ношења обојених чарапа, завртања рукава и продужење сукње. Извештава се да су Сукебан учествовале у активностима као што су крађа и насиље, али ако буду ухапшене, могу се оптужити за мање прекршаје "преступништва". [3] Реч сукебан првобитно су користили делинквенти, али је општа популација у свакодневном језику користи од 1972. [2]

Медијски приказ[уреди | уреди извор]

У 1970-им и 1980-им, сукебан су постале популарни ликови у сеинен мангама . [3] Ликове Сукебан девојака могли смо видети и у шојо манга публикацијама; Сукебан Дека, ЈађиКита Гакуен Доћуки и Хана но Асука-гуми биле су три популарне шојо серије у којима су углавном имале главне улоге.

Директор филма Пинк, Норифуми Сузуки снимио је прве филмове у серији филмова Гирл Босс ( Сукебан ). Такође је започео четвероножни филм Стравичне девојке средње школе (1971–1972) са сукебан ликовима. У обе серије приказане су истакнуте Пинки насилне глумице Реико Ике и Мики Сугимото. [4] 6. децембра 2005. године компанија Паник Хоусе издала је ДВД колекцију са четири диска регион-1 која је истраживала филмове Сукебан под називом Колекција Пинки насилне . [5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Japanese Slang Jiko
  2. ^ а б Yonekawa, Akihiko. Beyond Polite Japanese: A Dictionary of Japanese Slang and Colloquialisms, 2001, pages 26–27. ISBN 978-4-7700-2773-3.
  3. ^ а б Cherry, Kittredge (1987). „Christmas Cake Sweepstakes: Girlhood to Wedding”. Womansword: What Japanese Words Say about Women (paperback) (First mass market edition, 1991 изд.). 17-14 Otowa 1-chrome, Bunkyo-ku, Tokyo 112: Kodansha International Ltd. стр. 51—52. ISBN 978-4-7700-1655-3. 
  4. ^ D., Chris (2005). Toei's Bad Girl Cinema. Panik House Entertainment L.L.C. стр. 10—15.  (booklet in the Pinky Violence Collection)
  5. ^ „The Pinky Violence Collection”. Amazon.com. Приступљено 2007-10-13.