Топовњача

С Википедије, слободне енциклопедије
Британска топовњача Афис (1915).

Топовњача (енгл. gunboat) је мањи ратни брод, наоружан сразмерно јаком артиљеријом, а у новије време и ракетама брод-брод (ракетна топовњача). Намењена је за дејства у обалском морском подручју, у рекама и језерима,[1] као и за бомбардовање циљева на копну. Традиционално, топовњаче су бродови малог депласмана (50—1.500 т) и брзине (7—15 чв), који носе 1-2 топа великог или средњег домета (100—305 мм), али се од Другог светског рата наоружавају лаким брзометним топовима (20—57 мм) и ракетама, а конвертибилне топовњаче по потреби и торпедима.

Еволуција[уреди | уреди извор]

Балтичко море[уреди | уреди извор]

Британска фрегата брани се од данских топовњача (1808).

Топовњаче се јављају у другој половини 18. века у балтичким земљама као ратни брод на весла (често с латинским једром), наоружан једним (на прамцу) или 2 топа (на прамцу и крми), предвиђен за дејства у обалском подручју и за одбрану луке.[1]

Речне топовњаче[уреди | уреди извор]

Британска топовњача Кондор бомбардује Александрију (1882).

У другој половини 19. века, у англо-кинеским ратовима појављује се топовњача за дејства на кинеским рекама - депласмана око 200 т, комбиновани погон на једра и парна машина, брзине 6-8 чворова, наоружана са 2 топа 9-24 cm.

На искуствима из тих ратова развијају се у периоду 1860-1890. за дејства на рекама два типа парне топовњаче: мања, депласмана до 300 т (британски тип Стрела из 1871) и већа, депласмана 300-600 т (француска Крокодил из 1874).[1]

У 20. веку, за дејства на рекама граде се, зависно од намене и подручја дејства, речне топовњаче различитих величина, конструкција и наоружања - британска Афис (1915), руска Сибирски (рус. Сибиряк, 1907), кинеска Чу-Таи (1906).

Оклопне топовњаче[уреди | уреди извор]

Британска топовњача класе Инсект из 1915, у служби у Либији 1940.

За дејства у обалском подручју развиле су се оклопне топовњаче, повећаног калибра артиљерије и заштићене оклопом (мање депласмана 1.100 т и веће око 1.600 т). Њихова главна артиљерија, калибра 270-305 мм, била је смештена у једноцевној оклопној кули или барбети на прамцу, помоћна, калибра 87-100 мм, на крми, а 2-3 малокалибарска брзометна топа 37 мм на платформама главног јарбола. Неке су имале и 1-3 торпедне цеви - руска Претња (рус. Грозящий, 1890),[2] норвешка Фритхјоф (1895). Оклопни појас, дебљине до 280 мм, протезао се по целој дужини брода, а оклопна палуба, дебљине 70-40 мм, у висини горњег руба оклопног појаса - немачка топовњача Хумел (1881).[1]

Због све веће тенденције јачања артиљеријског наоружања и проширивања оклопне заштите, крајем 19. века веће оклопне топовњаче прерастају у обалску оклопњачу.[1]

Колонијалне топовњаче[уреди | уреди извор]

Америчка топовњача Ашвил из 1918, сликана у Панами 1920.

У 20. веку колонијалне државе развиле су посебан тип топовњаче, депласмана 700-2.000 т, за службу у колонијама. Пошто су биле предвиђене и за дејства на отвореном мору, имале су велики радијус дејства (5.000-10.000 М), а брзину 12-15 чворова. Ту спадају британски Спероу (1889), француски Ревносни (франц. Zélée,1899), амерички Тулса (1922), холандски Флорес (1925) и португалски Бартоломео Дијаз (1934).[1]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

За борбу против немачких подморница и торпедних чамаца у Ламаншу и британским обалским водама, Bританци су у Другом светском рату развили брод назван моторна топовњача (енгл. motor gunboat - MGB), поред старијих, парних топовњача (енгл. steam gunboat - SGB). Сличне топовњаче за исту намену граде и САД (тип ПГМ). Крајем рата, Немци развијају моторну топовњачу С 208, која се, по потреби, постављањем торпедних цеви пренаоружава у торпедни чамац и обрнуто - тзв. конвертибилна моторна топовњача.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Тактичко-техничке карактеристике неких топовњача (1871—1973)
Име Држава Год. Депл. (т) Брз. (чв.) Погон (КС) Димензије (м) Наоружање (мм) Посада Тип
Дужина Ширина Газ
Arrow Уједињено Краљевство 1871. 254 8 260 26 8 1.8 1x250
Crocodile Француска 1874. 450 9 440 41 7.3 2.5 1x190, 2x100
Hummel Немачко царство 1881. 1.100 7 700 44 11 3.3 1x305, 2x87 88 оклопна
Sparrow Уједињено Краљевство 1889. 805 14 1.200 50 9.4 3.7 6x100, 2x47 41
Грозящий Руска Империја 1890. 1.627 12 2.056 72 13 3.7 2x230, 1x150,

2 торп. цеви

146 оклопна
Frithjof Норвешка 1895. 1.435 15 2.780 68 10 4.2 2x120, 4x76,

3 торп. цеви

164 оклопна
Zélée Француска 1899. 647 13 953 56 8 3.3 2x100, 4x65 98 речна
Tschu-Tai Династија Ћинг 1906. 750 13 1.350 61 9 2.5 2x120, 2x76 101 речна
Сибиряк Руска Империја 1907. 190 11 500 50 8.2 0.6 2x75 речна
Aphis Уједињено Краљевство 1915. 625 14 2.000 71 11 1.5 2x150, 1x76 60
Tulsa Сједињене Америчке Државе 1922. 1.270 12 850 69 12 3 3x102, 2x47 162
Flores Холандија 1925. 1.457 15 2.000 76 11.5 3.6 3x152, 1x75 124
Bartolomeu Dias Португалија 1934. 1.816 21 8.000 98 13.5 3.6 4x120, 2x76 189
Fairmile-B Уједињено Краљевство 1942. 50 25 3.300 24 5.5 1.5 1x57, 1x20 16 моторна
Fairmile-D Уједињено Краљевство 1944. 102 30 5.000 37 7.8 1.5 2x57, 2x20 30 моторна
S-208 Нацистичка Њемачка 1944. 100 38 9.000 36 5.2 1.7 1x40, 3x20 20 моторна, конвертибилна
Asheville Сједињене Америчке Државе 1965. 240 40 14.750 54.8 7.9 3.1 1x76, 1x40, ракете АРМ и РМ 36 ракетна, конвертибилна
P-420 Италија 1973. 62.5 50 4.500 24.5 12 4.37 1x76, 2 ракете Б-Б 10 ракетна

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 42—43. 
  2. ^ „GROZYASHCHIY gunboats (1892 - 1893)”. www.navypedia.org. Приступљено 2020-11-21.