Извор странице Точак

{{Закључано-анон}}{{For|српског гитаристу|Радомир Михајловић Точак}}
[[Датотека:Wheel Iran.jpg|мини|250px|Точак]]
[[Датотека:TricycleAntique.jpg|мини|250px|Три точка на античком [[трицикл]]у ]]
[[Датотека:Roue primitive.png|мини|250px|Најранији точкови су били направљени од чврстог комада дрвета.]]

'''Точак''' је компактни механички уређај, облика [[диск]]а, близак кругу. Својим ротационим кретањем смањује трење али и врши трансмисију ротационих кретања. Комбинацијама система посебно повезаних точкова различитих и истих пречника могу се производити веће излазне ротационе брзине као и веће излазне силе. Точкови су направљени од различитих врста материјала. Могу бити ужлебљени, прекривени гумом, зупчасти, зависно од намјене и сходно употреби имају и различите називе.<ref name="Сибир">Група аутора, Практичар, [[Школска књига]] Загреб, Загреб,1971.</ref>

У [[латински језик|латинском језику]] се користи ријеч -{''rota''}-, из које су изведене ријечи ротор, ротација и ротирање.

Точак је еволуирани облутак камена, унапређена облица дрвета. Пренос камених вишетонских блокова обављао се наизменичним подбацивањем дрвених облица под блокове, по којима се котрљао. Проналазак точка се сматра једним од важнијих достигнућа у развоју људске цивилизације. Многи истраживачи тврде да се појавио у 5. миленијуму п. н. е. и да је везан за откриће грнчарског точка односно грнчарског кола. Прва практична промоција точка су свакако грнчарско коло и точкови којима се помјерају и преносе терети и људи. Временом примјена точкова постаје многонамјенска.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб, 1962.</ref>

Један од најстаријих точкова на свету, стар преко пет хиљада година, пронађен је 19 km од [[Љубљана|Љубљане]] 2002. године.<ref>[http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=02&dd=19&nav_id=1098606 Пронађен точак стар 3000 година (Б92, 19. фебруар 2016)]</ref>

== Историја точка ==

Изум точка пада у доба касног [[Неолит]]а, и на то се може гледати у контексту других технолошких напредака који је довео до настанка раног [[Бронзано доба|бронзаног доба]]. Ово подразумева пролазак неколико миленијума без присуства точка чак и након [[Неолитска револуција|изума пољопривреде]] и [[Грнчарство|грнчарства]], током [[Прегрнчарски неолит А|Ацерамског Неолита]] (9500-6500 п. Н. Е .).
* 4500–3300. п. н. е.: [[Енеолит|Халколит]], изум [[Грнчарско коло|грнчарског кола]]; најранији дрвени точкови (дискови са рупом за осовину); најранија возила с точковима, [[Pripitomljavanje konja|доместикација коња]]
* 3300–2200. п. н. е.: [[Бронзано доба|Рано бронзано доба]]
* 2200–1550. п. н. е.: [[Бронзано доба|Средње бронзано доба]], изум кочија

[[Датотека:Ur chariot.jpg|мини|250px|Борна кола са мазгама, [[Сумер]]ска цивилизација, око 2500. године п. н. е.]]
[[Датотека:Remojadas Wheeled Figurine.jpg|мини|250px|Фигура која демонстрира независни изум точка у [[Нови свет|Новом свету]] ]]

[[Халаф]]ској култури 6500–5100. п. н. е. се понекад приписује најранији приказ возила на точковима, мада је то неизвесно јер нема доказа да су они користили било кола с точковима или чак грнчарска кола.<ref>{{Cite book|title=New Light on the Most Ancient East|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.215014|author=V. Gordon Childe|year=1928|pages=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.215014/page/n129 110]}}</ref>

Претходници точкова, познати као спори точкови, су били познати на Блиском истоку до 5. миленијума п. н. е. Један од најранијих примера је откривен код [[Тепе Пардис]] у [[Иран]]у, и датира на период 5200–4700. п. н. е. Они су били направљени од камена или глине и причвршћени за тло са клином у центру. Прави (слободно ротациони) грнчарски точкови су били у употреби у Месопотамији до 3500. п. н. е. а могуће је да су кориштени још пре 4000. п. н. е.<ref>{{harvnb|Potts|2012|pp=285}}</ref> Најстарији преживели примерак, Који је нађен у [[Ур]]у у данашњем [[Ирак]]у, је датиран на приближно 3100. п. н. е.

Прва евиденција о постојању возила са точковима потиче из друге половине [[4. миленијум п. н. е.|4. миленијума п. н. е.]], скоро истовремено у [[Месопотамија|Месопотамији]] (Сумерска цивилизација), северном [[Кавказ]]у ([[Мајкопска култура]]) и [[средња Европа|централној Европи]] ([[Трипољска култура]]), тако да је питање културе која је прва измела кола с точковима је још увек нерешено.

Најранији поуздано датирани опис кола с точковима (овде вагона с четири точка и две осовине) потиче са [[Броноцички лонац|Броноцичког лонаца]], a c. 3500 – 3350. п. н. е. глинени лонац је ископан у насељу [[Funnelbeaker culture|културе левкасте чаше]] у јужној Пољској.{{sfn|Anthony|2007|p=67}} Најстарија поуздано датирана комбинација точка и осовине је из [[Стара Гмајна|Старе Гмајне]] близо Љубљане у Словенији ([[Љубљански дрвени точак]]) је сад датиран у 2σ-лимитима на 3340–3030 п. н. е, а осовина на 3360–3045. п. н. е.<ref>Velušček, A.; Čufar, K. and Zupančič, M. (2009) "Prazgodovinsko leseno kolo z osjo s kolišča Stare gmajne na Ljubljanskem barju". pp. 197–222 in A. Velušček (ed.). ''Koliščarska naselbina Stare gmajne in njen as. Ljubljansko barje v 2. polovici 4''. tisočletja pr. Kr. Opera Instituti Archaeologici Sloveniae 16. Ljubljana.</ref>

Два типа раног неолитског европског точка и осовине су позната; [[Праисторијска насеља сојеница око Алпа|циркумалпски]] тип вагонске конструкције (точаки и осовина ротирају заједно, као код Љубљанског дрвеног точка), и онај из [[Баденска култура|Баденске културе]] у Мађарској код кога се осовина не окреће. Оба типа су датирана на период од око 3200–3000. п. н. е.<ref>{{cite book|title= The Oxford Handbook of Neolithic Europe|url=https://books.google.com/books?id=2PAkBwAAQBAJ&pg=PA109|location=Oxford|publisher=Oxford University Press |year=2015|isbn=978-0-19-166688-9|pages=109|last1= Fowler|first1= Chris|last2= Harding|first2= Jan|last3= Hofmann|first3= Daniela}}</ref>

У Кини, точак је свакако био присутан са адаптацијом бојних коа око 1200 п. н. е,<ref>Dyer, Gwynne, War: the new edition. pp. 159: Vintage Canada Edition, Randomhouse of Canada, Toronto, ON</ref> мада Барбиери-Лоу<ref>Barbieri-Low, Anthony (February 2000) "Wheeled Vehicles in the Chinese Bronze Age (c. 2000-741. п. н. е.)", ''Sino-Platonic Papers''</ref> сматра да су постојала ранија кинеска кола с точковима, око 2000. п. н. е.

У Британији, велики дрвени точак са око 1 m у пречнику, је откривен на локацији [[Must Farm Bronze Age settlement|Маст фарме]] у источној Англији 2016. године. Узорак датиран на период 1.100–800 п. н. е, представља најкомплетнији и најранији предмет тог типа у нађен у Британији. Такође је присутно чвориште точка. Коњска кичма која је нађена у близини сугерише да је точак можда био део коњских кола. Точак је нађен у насељу које изграђено на стубовима изнад мочваре, те се претпоставља да је насеље било повезано на неки начин са сувим земљиштем.<ref name = BBCMF2016>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-cambridgeshire-35598578|title=Bronze Age wheel at 'British Pompeii' Must Farm an 'unprecedented find' |work=BBC News |date = 19. 2. 2016 |accessdate=18. 02. 2016.}}</ref>

== Механика ==
* Точак омогућује ротационо кретање и при њему смањује трење.
* Точак може да преводи ротационо кретање. Његова посебност да се при истим угаоним брзинама ротирања, тачке на њему не крећу истим брзинама, односно, да се тачке удаљеније од центра ротације крећу већим брзинама, је омогућила да се мањим угаоним брзинама произведу веће угаоне брзине. Ову редукцију добијамо системом комбинованих точкова различитих пречника међусобно непосредно узубљених или посредно повезаних ланцима, сајлама, канапима...<ref name="Козара" />
* Комбинацијом ужлебљених точкова (котура) повезаних сајлама или канапима, смањујемо силу за подизање терета онолико пута колико имамо котура у систему. Котурача се добија комбинацијама помичних котурова.

Точак је спојен са осовином на један од два начина; или је осовина непокретна а точак се окреће, или су осовина и точак чврсто спојени и заједно се окрећу. Како год, постоји мјесто где се спајају дио који се окреће са непокретним делом. Тај део се зове ''[[лежај]]''. У том делу се дешава [[трење]] и ствара се [[сила отпора]].<ref name="Сибир" />

Низак отпор кретању (у поређењу са повлачењем) објашњава се на следећи начин (погледајте [[трење]]):
* нормална сила на клизном интерфејсу је иста.
* клизно растојање је смањено за одређено растојање путовања.
* коефицијент трења на интерфејсу је обично мањи.

[[Лежај]]и се обично користе за смањење трења на интерфејсу. У најједноставнијем и најстаријем случају лежај је само округла рупа кроз коју пролази осовина („[[клизни лежај]]”).

Пример:
* Ако се 100 -{kg}- тежак објекат вуче 10 м по површини са [[Трење|коефицијентом трења]] ''μ'' = 0,5, [[нормална сила]] је 981 [[Њутн (јединица)|-{N}-]] и извршени [[Механички рад|рад]] (неопходна [[енергија]]) је (рад = сила x растојање) 981 × 0.5 × 10 = 4905 [[џул]]а.
* Ако со посматра објекат са 4 точка, нормална сила између 4 точка и осовина је иста (у тоталу) 981 -{N}-. Претпостављајући да је за дрво ''μ'' = 0,25, и нека је [[пречник]] точка 1000 -{mm}- и пречник осе 50 -{mm}-. Стога мада се објекат још увек помера за 10 -{m}- клизне фрикционе површине само клизају једна преко друге на растојању од 0,5 -{m}-. Извршени рад је 981 × 0,25 × 0,5 = 123 џула; извршени рад је редукован у односу 1/40 релативно на повлачење.

Додатна енергија се губи на интерфејсу између точка и пута. То се назива [[rolling resistance|отпором котрљања]], што је претежно деформациони губитак. Та енергија се исто тако може снизити употребом точка (у односу на повлачење), јер је нето сила на контактној тачки између пута и точка скоро нормална на тло, и стога, ствара скоро нулти нето рад. Ово је зависно од природе тла, од материјала точка, његове инфлације у случају пнеуматика, нето обртног момената који евентуално врши мотор, и мноштва других фактора.

Точак такође може понудити предност приликом преласка нерегуларних површина, ако је његов пречник довољно велик у поређењу са неправилностима.

Сам точак није машина, али кад је постављен на [[Осовина|осовину]] у споју са лежајем, формира се [[точак и осовина]], једна од [[jednostavna mašina|једноставних машина]]. Погонски точак је пример точка и осовине. Треба имати на уму да точкови постојали око 6000 година пре погонских точкова. Они су еволуирали полазећи од округлих трупаца који су кориштени као ваљци за померања тешког терета, што је пракса у употреби од праисторије до данас.

== Конструкција ==
{{about|структури точка|прављење бежичних точкова|конструкција точка}}

=== Обод ===
{{main article|Обод (точак)}}
[[Датотека:AluminumWheel spoke design.jpg|десно|мини|250п|Точак од [[алуминијум]]ске легуре]]

'''Обод''' је „спољашња ивица точка, држач гуме.”{{sfn|Jewel|2006|p=722}} Он сачињава спољни кружни дизајн точка на којем је унутрашња ивица [[Аутомобилска гума|гуме]] монтирана на возилима као што су [[аутомобил]]и. На пример, на [[bicycle wheel|бициклистичком точку]] [[rim (wheel)|обод]] је велики обруч причвршћен за спољне крајеве шипки точка који држи гуму.

У 1. миленијуму п. н. е. [[гвожђе|гвоздени]] обод је уведен око дрвених точкова [[Кочије|кочија]].

=== Чвориште ===
Чвориште је центар точкова, и типично садржи [[лежај]]е, и то је место где се шишке састају.

[[Centreless wheel|Безцентарски точак]] (такође познат као „рим-рајдер” и точак без центра) је тип точка кони нема централно чвориште. Специфичније, чвориште је заправо велико колико и сам точак. [[Осовина]] је шупља и прати точак са веома блиским [[Engineering tolerance|толеранцијама]].

==== Жица ====
{{main article|Жичани точак}}
[[Датотека:1957 MG A Roadster.jpg|десно|мини|250п|МГА аутомобил из 1957 са жичаним точковима]]

[[Rim (wheel)|Ободи]] '''жичаних точкова''' су повезани са својим чвориштем помоћу [[spoke|жица]]. Мада су те жице обично круће од типичне [[wire rope|сајле]], оне механички функционишу на исти начин као [[tension (physics)|напрегнуте]] флексибилне жице, држећи обод на фиксном растојању уз подржавање примењеног оптерећења.

Жичани точкови се користе на већини [[бицикл]]ова и још увек налазе примену код многих [[мотоцикл]]ова. Њих је изумео аеронаутички инжењер [[George Cayley|Џорџ Кејли]]<ref>{{cite web|title=Aviation History | url = http://www.aviation-history.com/early/cayley.htm | publisher = | accessdate=26. 07. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|title=Sir George Cayley (British Inventor and Scientist) | url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/100795/Sir-George-Cayley-6th-Baronet | publisher   = Britannica | accessdate=26. 07. 2009.}}</ref> и први пут су кориштене у бициклу који је направио [[James Starley|Џејмс Старли]].

=== Гума ===
[[Датотека:Car tires.jpg|мини|250п|Наслагане и усправљене аутомобилске гуме]]

'''Гума''' је овојница у облику прстена која се ставља око [[Rim (wheel)|обода]] точка да би га заштитила и да би се омогућила боља перформанса возила осигуравајући флексибилни јастук који апсорбира шок, док се точак држи у блиском додиру с тлом.

Основни материјали савремених гума су [[Вештачка гума|синтетичка гума]],<ref>{{Cite book|first1=Desmond |last1=Threadingham|first2=Werner |last2=Obrecht|first3=Wolfgang |last3=Wieder|title= Overview |work=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2011|location=Weinheim |doi=10.1002/14356007.a23_239.pub5}}</ref> [[kaučuk|природна гума]],<ref>{{cite book|doi=10.1002/14356007.a23_225 |chapter=Rubber, 2. Natural |title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry |date=2000 |last1=Greve |first1=Heinz‐Hermann |isbn=9783527303854 |publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim}}</ref> текстил и жица, заједно са другим сложеним хемикалијама. Оне се састоје од газећег слоја и тела. Газећи слој пружа [[Traction (engineering)|тракцију]], док тело обезбеђује подршку. Пре него што је гума измишљена, прве верзије пнеуматика су једноставно биле металне траке које су биле постављене око дрвених точкова како би се спречило хабање. У данашње време, велика већина гума је [[pneumatic|пнеуматски]] [[Inflatable|надувана]], и састоје се од торусног тела од каблова и жица обложеног гумом и генерално напуњеног са компримованим ваздухом да би се формирао надувавајући обложак. Пнеуматске гуме се користе на многим типовима возила, као што су [[аутомобил|кола]], [[бицикл]]ови, [[мотоцикл|мотоцикли]], [[камион]]и, [[Heavy equipment (construction)|багери]], и [[авион]]и.

== Патентирање точка ==
За посматрача 21. века, чини се да је точак прилично једноставан, али било је много покушаја да се побољша и патентира точак.

Неки од изумитеља су:
* Јозеф Ледвинка, патент -{US808765}- из 1906.{{чињеница|date=04. 2023. }}
* Мануел Ерера де Хора, патент -{US836578}- из 1906.{{чињеница|date=04. 2023. }}
* [[Louis Mékarski|Луис Мекарски]], патент -{GB190702860}- из 1907.{{чињеница|date=04. 2023. }}
* Вилијам Морис, патент -{US1159786}- из 1915.{{чињеница|date=04. 2023. }}

У многим случајевима, идеја је била да се креира ''отпорни точак''. Ту функцију у данашње време пружа [[pneumatic tyre|пнеуматска гума]].

== Алтернативе ==

Док се точкови веома често користе за копнени транспорт, постоје алтернативе, од којих су неке погодне за терен где су точкови неефикасни. Алтернативни методи за копнени транспорт без точкова укључују:
* [[Електромагнетизам|Електромагнетне]] [[МАГЛЕВ воз|маглев]] [[воз]]ове
* [[Санке]] или саонице
* [[Лебдјелица|Лебделица]]
* [[Walking vehicle|Ходајућа машина]]
* [[Гусенице (механика)|Гусеничари]] (иако њима даље управљају точкови)
* [[Pedrail wheel|Педрејл]] точкови, који користе аспекте точка и гусеничастог погона
* [[Сфера|Сфере]], као што их користе [[Dyson (company)|Дајсонови]] [[усисивач]]и
* [[Screw-propelled vehicle|Возило на вијчани погон]]

Недавни проналазак је Лидијард точак, за који се тврди да је супериорнији од [[Omni wheel|омнидирекционалног точка]].<ref>{{cite news|url=http://www.lfpress.com/2016/03/29/london-inventor-of-new-omni-directional-wheels-says-his-prototype-is-better-than-existing-products |title=London inventor of new omni-directional wheels says his prototype is better than existing products |first=Jenai |last=Kershaw|date=29. 03. 2016. |newspaper=[[London Free Press]] |accessdate=24. 04. 2016.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://london.ctvnews.ca/video?clipId=835130 |title=Hot Wheels |publisher=[[CTV London]] |accessdate=24. 04. 2016.}}</ref>

== Симболизам ==

Увођење точкова за [[кочије]] средином [[Бронзано доба|бронзаног доба]] чини се да је носило са собом извесни престиж. Сматра се да су [[sun cross|сунчеви крстови]] имали симболичан значај у религији бронзаног доба, и да су заменили ранији концепт [[Solar barge|соларне барке]] са модернијим и технолошки напреднијим [[solar chariot|соларним кочијама]]. Точак је исто тако био соларни симбол за [[Стари Египат|древне Египћане]].<ref>{{harvnb|Hall|2005|pp=56}}</ref>{{clear}}

== Примјена ==
Точак је и настао из прагматичних човјекових потреба и примјерених разлога, када човјек није могао одређени предмет да покрене и преноси сопственом снагом и постојећим техникама, или када није могао да постигне потребну брзину и равномјерност у кретању. Његова примјена је разноврсна и како је у примјени еволуирало, тако је и његова израда бивала све савршенија у дијапазону од најпримитивнијег точка - дрвене облице, преко оног од тесаног комада дрвета, до металних и точкова од композитних материјала, па све до најновијих од специјалних пластичних маса.
* Способност да дуготрајно и готово у цијелости умањи трење и тако омогући разна кретања квалификовала га је готово у свим сферама цивилизацијских потреба. Користи се код најмањих механичких склопова код којих је потребно извести и најмања кретања, као и код највећих механичких уређаја, чији би покретни дијелови без точка трајно остали непокретни.
* Точкови посредују у кретању трака, ременова, сајли, ланаца, у покретању помичних машинских структура, као и у кретању самоходних машинских дијелова, машина и уређаја.
* Саставни је дио свих грађевинских кранова и дизалица. Колико ће пута котурача смањивати силу за подизање терета зависи од броја пари њених котурова.
* Точкови постављени у посебним конструкцијама преносе људе и терете. Бицикл се још увијек, у неким локалним жаргонима, зове ТОЧАК.
* Користе се свуда гдје су неопходна правилна и равномјерна кретања.

Неизбјежни су у готово свим индустријама, индустријским постројењима и производњама. Има их у рударству и геологији, црној металургији, машинској индустрији, до електронске, електричне, аутомобилске, авионске, у производњи возова, као и у бродоградњи, ракетној индустрији и др. Немогуће је и набројати где се све точак примењује.

Посебно су се временом усавршавали и спојеви точка са осовинама око којих ротирају. [[Лежај]]еви су помогли да се вишеструко умањи трење код ротације точка.<ref name="Сибир" />

== Точак - цивилизацијски капитал ==
Точак је круг, а круг је најближи симулацији бесконачности и [[Перпетуум мобиле|Перпетуум мобила]]. Ту је тајна могућности ТОЧКА, или КОЛА, или КОТУРА. Он је непрестан. Његов ход је неиспрекидан и трајан. Точак је револуционаран у техничко - технолошком напретку. То му даје базни значај у културно -цивилизацијском смислу.

== Поријекло ријечи ==
Извору се каже ТОЧАК. (вода точи непрекидно) [[Етимологија|Етимолози]] сматрају да је извор-врело извориште ријечи точак, а да назив коло потиче од народне игре коло, која исто тако тече непрекидно и у круг.<ref name="Козара" />

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|last=Hall|first=Adelaide S.|title=A Glossary of Important Symbols in Their Hebrew: Pagan and Christian Forms|year=2005|isbn=9781596055933|url=https://books.google.com/books?id=OxcOmjiAWXAC|pages=56|publisher=Cosimo }}
* {{Cite book|first1=Desmond |last1=Threadingham|first2=Werner |last2=Obrecht|first3=Wolfgang |last3=Wieder|title= Overview |work=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2011|location=Weinheim |doi=10.1002/14356007.a23_239.pub5}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fUE0bazkcxAC&pg=PA722 |title=The Pocket Oxford Dictionary and Thesaurus |last=Jewel|first=Elizabeth|publisher=Oxford University Press |year=2006|isbn=978-0-19-530715-3 |accessdate=04. 01. 2012. |pages=722}}
* {{Cite book|last=Anthony|first=David A.|title=The horse, the wheel, and language: how Bronze-Age riders from the Eurasian steppes shaped the modern world | url=https://archive.org/details/horsewheellangua00davi|publisher=Princeton University Press |location=Princeton, N.J |year=2007|isbn=978-0-691-05887-0|oclc= |doi= |pages=[https://archive.org/details/horsewheellangua00davi/page/n39 67]}}
* {{Cite book|title=A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East|last=Potts|first=D. T.|year=2012|pages=285}}
* {{Cite book|title=New Light on the Most Ancient East| url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.215014|author=V. Gordon Childe|year=1928|pages=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.215014/page/n129 110]}}
* {{Cite book|author=al-Hassani, S.T.S. |author2= Woodcock, E. |author3= Saoud, R|title=1001 inventions : Muslim heritage in our world|location=Manchester |publisher=Foundation for Science Technology and Civilisation|year=2006|isbn=978-0-9552426-0-1|pages=}}
* Allan. April 18, 2008. Undershot Water Wheel. Приступљено из http://www.builditsolar.com/Projects/Hydro/UnderShot/WaterWheel.htm
* {{Citation | last1 =Donners | first1 = K. | last2 =Waelkens | first2 = M. | last3 =Deckers | first3 = J.|year=2002
| title = Water Mills in the Area of Sagalassos: A Disappearing Ancient Technology
| periodical = Anatolian Studies
| volume = 52 | pages =1–17| doi = 10.2307/3643076| jstor = 3643076 | publisher = Anatolian Studies, Vol. 52
| s2cid = 163811541 }}
* {{Cite book|last=Glick|first=T. F.|title=Irrigation and society in medieval Valencia| url=https://archive.org/details/irrigationsociet0000glic|location=Cambridge, MA|publisher=Belknap Press of Harvard University Press|year=1970|isbn=978-0-674-46675-3|pages=}}
* {{Citation | last =Greene | first = Kevin|year=2000
| title = Technological Innovation and Economic Progress in the Ancient World: M.I. Finley Re-Considered
| periodical = The Economic History Review
| volume = 53
| issue = 1 | pages =29–59| doi = 10.1111/1468-0289.00151
}}
* Hill, D.R. (1991) "Mechanical Engineering in the Medieval Near East", ''Scientific American'', '''264''' (5:May). pp. 100-105
* {{cite journal|last=Lucas|first= A.R. |year=2005| title = Industrial Milling in the Ancient and Medieval Worlds: A Survey of the Evidence for an Industrial Revolution in Medieval Europe | url =https://archive.org/details/sim_technology-and-culture_2005-01_46_1/page/1| journal = Technology and Culture | volume = 46 | issue = 1| doi = 10.1353/tech.2005.0026 |pages=1–30|s2cid= 109564224 }}
* {{Cite book|author=Lewis, M.J.T. |title=Millstone and Hammer: the origins of water power|location=|publisher=University of Hull Press|year=1997|isbn=978-0-85958-657-3|pages=}}
* {{cite book|author=Morton, W.S. and Lewis, C.M |title=China: Its History and Culture |location=New York|publisher=McGraw-Hill|year=2005|isbn=978-0-07-141279-7|pages=}}, 4th Ed.
* {{Citation
| last = Murphy
| first = Donald
| title = Excavations of a Mill at Killoteran, Co. Waterford as Part of the N-25 Waterford By-Pass Project
| series = Estuarine/ Alluvial Archaeology in Ireland. Towards Best Practice
| year = 2005
| publisher = University College Dublin and National Roads Authority
| url = http://www.tii.ie/technical-services/archaeology/publications/archaeologymonographseries/Mon-3-Ch-3-Murphy-Rathbone.pdf
| accessdate = 19. 03. 2018
| archive-date = 13. 04. 2018
| archive-url = https://web.archive.org/web/20180413162006/http://www.tii.ie/technical-services/archaeology/publications/archaeologymonographseries/Mon-3-Ch-3-Murphy-Rathbone.pdf
| url-status = 
}}
* {{Cite book| last = Needham| first=J. |title=Science and Civilization in China – Vol. 4: Physics and physical technology – Part 2: Mechanical engineering|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1965|isbn=978-0-521-05803-2|pages=}}
* {{cite book|author=Nuernbergk, D.M |title=Wasserräder mit Kropfgerinne: Berechnungsgrundlagen und neue Erkenntnisse |location=Detmold  |publisher=Schäfer|year=2005|isbn=978-3-87696-121-7|pages=}}
* {{cite book|author=Nuernbergk, D.M |title=Wasserräder mit Freihang: Entwurfs- und Berechnungsgrundlagen |location=Detmold  |publisher=Schäfer|year=2007|isbn=978-3-87696-122-4|pages=}}
* Pacey, A., 1st MIT Press ed. {{cite book|author= |title= ''Technology in World Civilization: A Thousand-year History''|location=Cambridge, Massachusetts  |publisher=MIT|year=1991|isbn=978-0-262-66072-3|pages=}}
* {{Citation | last =Oleson | first = John Peter|author-link = John Peter Oleson
| title = Greek and Roman Mechanical Water-Lifting Devices: The History of a Technology|year=1984 | publisher = University of Toronto Press|isbn=978-90-277-1693-4
}}
* {{Citation | last =Quaranta Emanuele | first = Revelli Roberto
| title = Performance characteristics, power losses and mechanical power estimation for a breastshot water wheel| journal = Energy
|year=2015 | volume = 87
| pages = 315–325
| publisher = Energy, Elsevier
| doi = 10.1016/j.energy.2015.04.079
}}
* {{Citation | last =Oleson | first = John Peter | editor-last=Wikander | editor-first = Örjan | editor-link = Örjan Wikander
| contribution = Water-Lifting
| title = Handbook of Ancient Water Technology
| series = Technology and Change in History
| volume = 2|year=2000 | publisher = Brill
| location = Leiden|isbn=978-90-04-11123-3 | pages =217–302
}}
* {{Citation | last =Wikander | first = Örjan|author-link = Örjan Wikander|year=1985
| title = Archaeological Evidence for Early Water-Mills. An Interim Report
| periodical = History of Technology
| volume = 10 | pages =151–179
}}
* {{Citation | last =Wikander | first = Örjan | editor-last=Wikander | editor-first = Örjan
| contribution = The Water-Mill
| title = Handbook of Ancient Water Technology
| series = Technology and Change in History
| volume = 2|year=2000 | publisher = Brill
| location = Leiden|isbn=978-90-04-11123-3 | pages =371–400
}}
* {{Citation | last =Wilson | first = Andrew|author-link = Andrew Wilson (classical archaeologist)|year=1995
| title = Water-Power in North Africa and the Development of the Horizontal Water-Wheel
| periodical = Journal of Roman Archaeology
| volume = 8 | pages =499–510
}}
* {{Citation
| doi = 10.2307/3184857 | last =Wilson | first = Andrew|year=2002
| title = Machines, Power and the Ancient Economy
| jstor = 3184857
| periodical = [[The Journal of Roman Studies]]
| volume = 92 | pages =1–32
| s2cid =154629776 }}

{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Wheels}}
* {{dmoz|Business/Automotive/Parts_and_Accessories/Wheels|Wheels}}

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Машинство]]