Точак

Из Википедије, слободне енциклопедије
За српског гитаристу, види Радомир Михајловић Точак.
Точак
Три точка на античком трициклу
Најранији точкови су били направљени од чврстог комада дрвета.

Точак је компактни механички уређај, облика диска, близак кругу. Својим ротационим кретањем смањује трење али и врши трансмисију ротационих кретања. Комбинацијама система посебно повезаних точкова различитих и истих пречника могу се производити веће излазне ротационе брзине као и веће излазне силе. Точкови су направљени од различитих врста материјала. Могу бити ужљебљени, прекривени гумом, зубчасти, зависно од намјене и сходно употреби имају и различите називе.[1]

У латинском језику се користи ријеч rota, из које су изведене ријечи ротор, ротација и ротирање.

Точак је еволуирани облутак камена, унапређена облица дрвета. Пренос камених вишетонских блокова обављао се наизменичним подбацивањем дрвених облица под блокове, по којима се котрљао. Проналазак точка се сматра једним од важнијих достигнућа у развоју људске цивилизације. Многи истраживачи тврде да се појавио у 5. миленијуму п. н. е. и да је везан за откриће грнчарског точка односно грнчарског кола. Прва практична промоција точка су свакако грнчарско коло и точкови којима се помејрају и преносе терети и људи. Временом примјена точкова постаје многонамијенска.[2]

Један од најстаријих точкова на свету, стар преко пет хиљада година, пронађен је 19 km од Љубљане 2002. године.[3]

Историја точка[уреди]

Изум точка пада у доба касног Неолита, и на то се може гледати у контексту других технолошких напредака који је довели до настанка раног Бронзаног доба. Ово подразумева пролазак неколико миленијума без присуства точка чак и након изума пољопривреде и грнчарства, током Ацерамског Неолита (9500-6500 п. Н. Е .).

Борна кола са мазгама, Сумерска цивилизација, око 2500. године п. н. е.
Фигура која демострира независни изум точка у Новом свету

Халафској култури 6500–5100 п. н. е. се понекад приписује најранији приказ возила на точковима, мада је то неизвесно јер нема доказа да су они користили било кола с точковима или чак грнчарска кола.[4]

Претходници точкова, позанти као спори точкови, су били познати на Блиском истоку до 5. миленијума п. н. е. Један од најранијих примера је отркивен код Тепе Пардис у Ирану, и датира на период 5200–4700 п. н. е. Они су били напревљени од камена или глине и причвршћени за тло са клином у центру. Прави (слободно ротационаи) грнчарски точкови су били у употреби у Месопотамији до 3500. п. н. е. а могуће је да су кориштени још пре 4000. п. н. е.[5] Најстарији преживели примерак, Који је нађен у Уру у данашњем Ираку, је датиран на апроксимативно 3100 п. н. е.

Прва евиденција о постојању возила са точковима потиче из друге половине 4. миленијума п. н. е., скоро истовремено у Месопотамији (Сумерска цивилизација), сверном Кавказу (Мајкопска култура) и централној Европи (Трипољска култура), тако да је питање културе која је прива измела кола с точковима је још увек нерешено.

Најранији поуздано датирани опис кола с точковима (овде вагона с четири точка и две осовине) потиче са Броноцичког лонаца, a c. 3500 – 3350 п. н. е. глинени лонац је ископан у насељу културе левкасте чаше у јужној Пољској.[6] Најстарија поуздано датирана комбинација точка и осовине је из Старе Гмајне близо Љубљане у Словенији (Љубљански дрвени точак) је сад датиран у 2σ-лимитима на 3340–3030 п. н. е, а осовина на 3360–3045 п. н. е.[7]

Два типа раног неолитског европског точка и осовине су позната; циркумалпски тип вагонске конструкције (точаки и осовина ротирају заједно, као код Љубљанског дрвеног точка), и онај из Баденске културе у Мађарској код кога се осовина не окреће. Оба типа су датирана на период од око 3200–3000 п. н. е.[8]

У Кини, точак је свакако био присутан са адаптацијом бојних коа око 1200 п. н. е,[9] мада Барбиери-Лоу[10] сматра да су постојала ранија кинеска кола с точковима, око 2000 п. н. е.

У Британији, велики дрвени точак са око 1 m (3,3 ft) у пречнику, је откривен на локацији Маст фарме у источној Англији 2016. године. Узорак датиран на период 1.100–800 п. н. е, представља најкомплетнији и најранији предмет тог типа у нађен у Британији. Такође је присутно чвориште точка. Коњска кичма која је нађена у близини сугерише да је точак можда био део коњских кола. Точак је нађен у насељу које изграђено на стубовима изнад мочваре, те се претпоставља да је насеље било повезано на неки начин са сувим земљиштом.[11]

Механика[уреди]

  • Точак омогућује ротационо кретање и при њему смањује трење.
  • Точак може да преводи ротационо кретање. Његова посебност да се при истим угаоним брзинама ротирања, тачке на њему не крећу истим брзинама, односно, да се тачке удаљеније од центра ротације крећу већим брзинама, је омогућила да се мањим угаоним брзинама произведу веће угаоне брзине. Ову редукцију добијамо системом комбинованих точкова различитих пречника међусобно непосредно узубљених или посредно повезаних ланцима, сајлама, канапима... [2]
  • Комбинацијом ужљебљених точкова (котура) повезаних сајлама или канапима, смањујемо силу за подизање терета онолико пута колико имамо котура у систему. Котурача се добија комбинацијама помичних котурова.

Точак је спојен са осовином на један од два начина; или је осовина непокретна а точак се окреће, или су осовина и точак чврсто спојени и заједно се окрећу. Како год, постоји мејсто где се спајају дио који се окреће са непокретним делом. Тај дио се зове лежај. У том дијелу се дешава трење и ствара се сила отпора. [1]

Примјена[уреди]

Точак је и настао из прагматичних човјекових потреба и примјерених разлога, када човјек није могао одређени предмет да покрене и преноси сопственом снагом и постојећим техникама, или када није могао да постигне потребну брзину и равномејрност у кретању. Његова примјена је разноврсна и како је у примјени еволуилрао, тако је и његова израда бивала све савршенија у дијапазону од најпримитивнијег точка - дрвене облице, преко оног од тесаног комада дрвета, до металних и точкова од композитних материјала, па све до најновијих од специјалних пластичних маса.

  • Способност да дуготрајно и готово у цијелости умањи трење и тако омогући разна кретања квалификовала га је готово у свим сферама цивилизацијских потреба. Користи се код најмањих механичких склопова код којих је потребно извести и најмања кретања, као и код највећих механичких уређаја, чији би покретни дијелови без точка трајно остали непокретни.
  • Точкови посредују у кретању трака, ременова, сајли, ланаца, у покретањну помичних машинских структура, као и у кретању самоходних машинских дијелова, машина и уређаја.
  • Саставни је дио свих грађевинских кранова и дизалица. Колико ће пута котурача смањивати силу за подизање терета зависи од броја пари њених котурова.
  • Точкови постављени у посебним конструкцијама преносе људе и терете. Бицикл се још увијек, у неким локалним жаргонима, зове ТОЧАК или КОТАЧ.
  • Користе се свуда гдје су неопходна правилна и равномјерна кретања.

Неизбјежни су у готово свим индустријама , индустријским постројењима и производњама. Има их у рударству и геологији, црној металургији, машинској индустрији, до електронске, електричне, аутомобске, авионске, у производњи возова, као и у бродоградњи, ракетној индустрији и др. Немогуће је и набројати где се све точак примењује.

Посебно су се временом усавршавали и спојеви точка са осовинама око којих ротирају. Лежајеви су помогли да се вишеструко умањи трење код ротације точка. [1]

Точак - цивилизацијски капитал[уреди]

Точак је круг, а круг је најближи симулацији бесконачности и Перпетуум мобила. Ту је тајна могућности ТОЧКА, или КОЛА, или КОТАЧА, или КОТУРА. Он је непрестан. Његов ход је неиспрекидан и трајан. Точак је ревлуционаран у техничко - технолошком напретку. То му даје базни значај у културно -цивилизацијском смислу.

Поријекло ријечи[уреди]

Извору се каже ТОЧАК. (вода точи непрекидно) Етимолози сматрају да је извор-врело извориште ријечи точак, а да назив коло потиче од народне игре коло, која исто тако тече непрекидно и у круг. [2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Група аутора, Практичар, Школска књига Загреб, Загреб,1971.
  2. 2,0 2,1 2,2 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб, 1962.
  3. Пронађен точак стар 3000 година (Б92, 19. фебруар 2016)
  4. V. Gordon Childe (1928). New Light on the Most Ancient East. стр. 110. 
  5. D. T. Potts (2012). A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. стр. 285. 
  6. Anthony, David A. (2007). The horse, the wheel, and language: how Bronze-Age riders from the Eurasian steppes shaped the modern world. Princeton, N.J: Princeton University Press. стр. 67. ISBN 0-691-05887-3. 
  7. Velušček, A.; Čufar, K. and Zupančič, M. (2009) "Prazgodovinsko leseno kolo z osjo s kolišča Stare gmajne na Ljubljanskem barju". стр. 197–222 in A. Velušček (ed.). Koliščarska naselbina Stare gmajne in njen as. Ljubljansko barje v 2. polovici 4. tisočletja pr. Kr. Opera Instituti Archaeologici Sloveniae 16. Ljubljana.
  8. Fowler, Chris; Harding, Jan and Hofmann, Daniela (eds.) . The Oxford Handbook of Neolithic Europe. OUP Oxford. 2015. ISBN 0-19-166688-2. стр. 109.
  9. Dyer, Gwynne, War: the new edition. стр. 159: Vintage Canada Edition, Randomhouse of Canada, Toronto, ON
  10. Barbieri-Low, Anthony (February 2000) "Wheeled Vehicles in the Chinese Bronze Age (c. 2000-741 п. н. е.)", Sino-Platonic Papers
  11. „Bronze Age wheel at 'British Pompeii' Must Farm an 'unprecedented find'. BBC. Приступљено 2016-02-18. 

Литература[уреди]

  • V. Gordon Childe (1928). New Light on the Most Ancient East. стр. 110. 

Спољашње везе[уреди]