Пређи на садржај

Трајбека филмски фестивал

С Википедије, слободне енциклопедије
Трајбека филмски фестивал
Гувернер Њујорка Девид Патерсон отвара Трајбека филмски фестивал 2008. године
Датум2002.; пре 22 године (2002)
ЛокацијаЊујорк, Њујорк, САД
Типфилмски фестивал
Веб-сајтtribecafilm.com/festival

Трајбека филмски фестивал (енгл. Tribeca Film Festival) истакнути је филмски фестивал који се одржава у округу Трајбека на Менхетну приказује разноврстан избор независних филмова. Од својих почетака који досежу до 2002. године, фестивал је постао препознатљиво место за независне креаторе филмова у свим жанровима који могу да своје радове представе широкој публици.

Током 2006. и 2007. године фестивал је примио преко 8.600 филмских радова и одржао 1.500 пројекција. [1] Програм фестивала укључује разноврсне независне филмове, укључујући документарне филмове, наративне прилоге и кратке игране филмове, као и програм филмова прилагођених породици. Фестивал такође садржи панел дискусије са личностима из света забаве и салон за излагање дела уметника чланова ASCAP-а. Један од карактеристичнијих делова фестивала је програм Artists Awards у којем нови уметници у успону прослављају продуценте стварајући оригинална уметничка дела која се додељују победницима такмичења. Досадашњи уметници програма Artists Awards укључују Чака Клоуза, Алекса Каца и Џулијана Шнабела.

Фестивал последњих година привлачи око три милиона људи — укључујући често неухватљиве славне личности из света уметности, филма и музике — и годишње зарађује 600 милиона долара. [2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Оснивачи фестивала Џејн Розентал и Роберт Де Ниро .
Реклама изнад Трајбека биоскопа
Након премијере документарног филма на филмском фестивалу у Трајбеки 2015. године, креатори и глумци истог на позорници.

Трајбека филмски фестивал основали су 2002. године Џејн Розентал, Роберт Де Ниро и Крег Хеткоф, наводно као одговор на нападе на Светски трговински центар 11. септембра и последични губитак виталности у кварту Трајбека на Доњем Менхетну,[3] иако постоје извештаји да је његово оснивање било у току пре догађаја од 11. септембра. [4] Први фестивал покренут је након 120 дана планирања уз помоћ више од 1.300 волонтера. Посетило га је више од 150.000 људи [1] и током истог је приказано неколико надолазећих филмова. Фестивал је обухватао такмичења беседништва, документарних и краткометражних филмова; Најбоље филмове из Њујорк серије чији је куратор био Мартин Скорсезе; 13 главних панел дискусија; целодневни породични фестивал; и премијере студијских филмова Ратови звезда: Епизода II — Напад клонова , [5] О дечаку, [6] амерички римејк Инсомније, Божанске тајне сестринства Ја-Ја, Лига изванредних џентлмена као и америчку премијеру филма Спајдермен 3 и Осветници. [7]

Фестивал је 2003. посетило више од 300.000 људи. [1] Те године је фестивал представио проширену групу независних играних филмова, документарних филмова и кратких филмова из целог света, заједно са студијским премијерама, панел дискусијама, музичким концертима и комедијама, породичним фестивалом, спортским активностима и пројекцијама филмова на отвореном уз реку Хадсон. Породични фестивал садржао је пројекције филмова за децу, приповедање прича, породичне трибине, радионице и интерактивне игре које су кулминирале целодневним уличним сајмом који је привукао 250.000 људи. [8]

Крајем 2003. године Де Ниро је купио позориште у улици Ворик 54, у којем је била недавно затворена Скрининг соба, уметничка кућа која је свакодневно приказивала независне филмове, [9] преименовавши га у Трајбека биоскоп. То је постало једно од званичних места фестивала.

У настојању да послужи својој мисији приближавања независног филма најширим могућим масама, године 2006. Фестивал је проширио свој домет у Њујорку и иностранству. У Њујорку, Трајбека је била домаћин пројекција широм Менхетна, пошто је фестивалски распоред са преко 1.000 пројекција премашио капацитет у центру града. У иностранству је фестивал донео филмове на Римском филмском фестивалу. У склопу прослава у Риму, Трајбеки је додељено прво признање "Кораци и звезде" које је додељено на Шпанским степеницама. Од 4.100 пријављених филмова, укључујући 1.950 дугометражних, одабрано је 169 дугометражних филмова и 99 кратких филмова — што је три пута више од укупног броја пријављених радова са првог фестивала из 2002. године. Фестивал је имао 90 светских премијера, девет међународних премијера, 31 северноамеричку премијеру, 6 америчких премијера и 28 премијера у Њујорку.

Године 2009, Розентал, Хаткоф и Де Ниро су се нашли на 14. месту на Barron листи 25 највећих светских филантропа за њихову улогу у регенерацију економије Трајбеке након 11. септембра [10]

Од 2010. године фестивал као бизнис води компанија Трајбека Ентерпрајзез. [11] Ендру Ессек је директор компаније Трајбека Ентерпрајзез од јануара 2016. године.

У 2011. години Ел-Еј Ноар је постао прва видео игра коју је препознао Трајбека филмски фестивал. Током 2013. године, Бијонд: Ту Соулз, у којој играју Елејн Пејџ и Вилем Дафо, постала је тек друга игра која је премијерно представљена на фестивалу.

U.S. Narrative Competition

[уреди | уреди извор]

Best U.S. Narrative Feature

[уреди | уреди извор]
  • 2019 – Burning Cane, written and directed by Phillip Youmans.[12]
  • 2018 – Diane, written and directed by Kent Jones.[13]
  • 2017 – Keep the Change written and directed by Rachel Israel[14]
  • 2016 – Dean, directed by Demetri Martin

Best Actor in a U.S. Narrative Feature Film

[уреди | уреди извор]

Best Actress in a U.S. Narrative Feature Film

[уреди | уреди извор]

Best Cinematography in a U.S. Narrative Feature Film

[уреди | уреди извор]

Best Screenplay in a U.S. Narrative Feature Film

[уреди | уреди извор]

World Narrative Competition

[уреди | уреди извор]

Best Narrative Feature

[уреди | уреди извор]

Best New Narrative Filmmaker

[уреди | уреди извор]

Best Actor in a Narrative Feature Film

[уреди | уреди извор]

Best Actress in a Narrative Feature Film

[уреди | уреди извор]

Best Documentary Feature

[уреди | уреди извор]

Best New Documentary Filmmaker

[уреди | уреди извор]

Best Documentary Editing

[уреди | уреди извор]
  • 2017 – Adam Nielson for Bobbi Jene

Best Cinematography

[уреди | уреди извор]
  • 2017 – Elvira Lind for Bobbi Jene[14]
  • 2015 – Magnus Jønck for Bridgend
  • 2014 – Damian García for Gueros
  • 2013 – Marius Matzow Gulbrandsen for Before Snowfall
  • 2012 – Trevor Forrest and Shlomo Godder for Una Noche
  • 2011 – Lisa Tillinger for Artificial Paradises

Best Narrative Editing

[уреди | уреди извор]
  • 2015 – Oliver Bugge Coutté for Bridgend
  • 2014 – Keith Miller for Five Star

Best Narrative Short

[уреди | уреди извор]

Best Documentary Short

[уреди | уреди извор]

Student Visionary Award

[уреди | уреди извор]
  • 2017 – Fry Day, directed by Laura Moss[14]
  • 2015 – Catwalk, directed by Ninja Thyberg
  • 2014 – Nesma's Bird, directed by Najwan Ali and Medoo Ali[15]
  • 2013 – Life Doesn't Frighten Me, directed by Stephen Dunn
  • 2010 – some boys don't leave, directed by Maggie Kiley
  • 2009 – Small Change, directed by Anna McGrath
  • 2008 – Elephant Garden, directed by Sasie Sealy
  • 2007 – Good Luck Nedim, directed by Marko Santic and Someone Else's War, directed by Lee Wang
  • 2006 – Dead End Job, directed by Samantha Davidson Green
  • 2005 – Dance Mania Fantastic, directed by Sasie Sealy
  • 2004 – 'Independent Lens' (American Made), directed by Sharat Raju

Nora Ephron Prize

[уреди | уреди извор]

Best Animated Short

[уреди | уреди извор]

Storyscapes Award

[уреди | уреди извор]
  • 2017 — TREEHUGGER : WAWONA created by Barnaby Steel, Ersin Han Ersin and Robin McNicholas[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „2011 Tribeca Film Festival Fact Sheet.” (PDF). Media.tribecafilm.com. Приступљено 5. 1. 2012. [мртва веза]
  2. ^ [1] [мртва веза]
  3. ^ „Cuban 'defector film' takes Tribeca prizes”. BBC News. 27. 4. 2012. Приступљено 27. 4. 2012. 
  4. ^ „Documents reveal pre-9/11 plans for Tribeca Film Festival”. Archive.org. 2007. Приступљено 12. 10. 2012. 
  5. ^ „The Children's Aid Society and The Tribeca Film Festival to Co-Host The New York City Premiere of 'Star Wars: Episode II Attack of The Clones' on May 12th”. Prnewswire.com. Приступљено 12. 5. 2014. 
  6. ^ Lemire, Christy (25. 4. 2006). „Tribeca Film Festival returns to its inspiration”. Pittsburgh Post-Gazette. Associated Press. 
  7. ^ „Spider-Man 3 Premiere to Take Place in Queens”. Coming Soon. Приступљено 21. 11. 2018. 
  8. ^ „Businesses say business was up for film festival”. Downtown Express. Архивирано из оригинала 10. 01. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2018. 
  9. ^ Rogers, Josh (17. 12. 2003). „De Niro and partners buy Tribeca's Screening Room”. The Villager. 73. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 5. 1. 2012. 
  10. ^ Suzanne McGee (30. 11. 2009). „The 25 Best Givers”. Barron's. Приступљено 31. 3. 2010. 
  11. ^ Creepy, Uncle (3. 3. 2010). „Tribeca Film Festival Expands to Include Tribeca Film and Tribeca Film Festival Virtual”. Dreadcentral.com . Приступљено 5. 1. 2012. 
  12. ^ а б McDonald, Soraya Nadia. „Phillip Youmans becomes first black director to win at Tribeca with his feature debut, ‘Burning Cane. The Undefeated. Приступљено 8. 5. 2019. 
  13. ^ а б в г д „Here are the Winners of the 2018 Tribeca Film Festival Juried Awards | Tribeca”. Tribeca Film Festival. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 4. 7. 2018. 
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Here are the Winners of the 2017 Tribeca Film Festival Juried Awards”. Tribeca Film Festival. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з „2014 Tribeca Film Festival Announces Award Winners”. Tribeca Film Festival. 24. 4. 2014. Архивирано из оригинала 28. 10. 2014. г. Приступљено 27. 10. 2014. 
  16. ^ „Tribeca honours Australian film The Rocket with top prize”. BBC News. Приступљено 26. 4. 2013. 
  17. ^ „Here are the 2017 Tribeca Film Festival Juried Award Winners | Tribeca”. Tribeca. Архивирано из оригинала 18. 08. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]