Координате: 40° 42′ 42″ N 74° 00′ 45″ W / 40.71167° СГШ; 74.01250° ЗГД / 40.71167; -74.01250

Светски трговински центар

С Википедије, слободне енциклопедије
Светски трговински центар
World Trade Center, New York City - aerial view (March 2001).jpg
Светски трговински центар била је највиша зграда на свету од 1972 до 1973.*
Претходна зграда Емпајер стејт билдинг
Премашена од Вилис тауер
Информације
Локација Њујорк, САД
Координате 40° 42′ 42″ N 74° 00′ 45″ W / 40.71167° СГШ; 74.01250° ЗГД / 40.71167; -74.01250
Статус срушена
Саграђена 1966-1973
Отварање
  • 1 СТЦ: децембар 15, 1970
  • 2 СТЦ: септембар 1971
  • 3 СТЦ: 1. јул 1981[1]
  • 4 СТЦ: јануар 1977
  • 5 СТЦ: март 1972
  • 6 СТЦ: јануар 1974
  • 7 СТЦ: мај 1987
Срушена 2001
Висина
Висина 417
Број спратова 110
Структурни
инжињер
Вортингтон, Скилинг, Хел & Џексон,[2]
Референце: [3][4]

*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати списак највиших зграда на свету за друге типове листа.

Светски трговински центар (СТЦ) у Њујорку је био комплекс седам зграда око централног трга, близу јужног краја Менхетна Две велике куле близнакиње (завршене између 1970. и 1972. године) пројектовао је Минору Јамасаки (1912-1986). Са 417 и 415 m висине представљале су највише зграде на свету, док их 1973. године ниje надмашилa кула Сирс у Чикагу. Куле су биле препознатиљиве по једноставним светлосним украсима у комбинацији са подземном конструкцијом. Године 1993, бомба коју су подметнули терористи експлодирала је у подземној гаражи, и тада је погинуло неколико људи, а повређено око хиљаду. Много већи напад догодио се 11. септембра 2001. године, када је прво зграда број један, а затим и зграда број два Светског трговинског центра погођена отетим путничким авионом који су улетели у њих. Убрзо након тога две оштећене куле су се, заједно с околним зградама, срушиле и претвориле у гомилу рушевина док су преосталих пет оштећене до непоправљивости. Зграда Светски трговински центар седам се такође срушила. Напади су - најсмртоноснији терористички напади у историји - однели око 2.800 живота, а на хиљаде људи је повређено.[5]

Светски трговински центар у јулу 2001. године

Дизајн, конструкција и критика[уреди | уреди извор]

Дизајн[уреди | уреди извор]

Видео Светског трговинског центра из 1970-их, укључујући сцене његове изградње

Дана 20. септембра 1962, Лучка управа је објавила избор Минору Јамасакија за главног архитекту и Емери Рот & Санс за помоћне архитекте.[6] Јамасаки је осмислио план за инкорпорацију кула близанаца. Његов првобитни план предвиђао је да торњеви буду високи 80 спратова,[7] али да би се испунили захтеви Лучке управе за 10.000.000 sq ft (930.000 m2) пословног простора, свака зграда би требала да буде висока по 110 спратова.[8]

Jамасакијев пројекат Светског трговинског центра, представљен јавности 18. јануара 1964. године, захтевао је квадратни план димензија приближно 208 ft (63 m) са сваке стране.[7][9] Зграде су пројектоване са уским канцеларијским прозорима ширине 18 in (46 cm), што је одражавало Јамасакијев страх од висине као и његову жељу да се станари зграда осећају сигурно.[10] Његов дизајн обухватао је фасаде зграда пресвучене алуминијумском легуром.[11] Светски трговински центар био је једна од најупечатљивијих америчких примена архитектонске етике Ле Корбизјеа и представљао је израз Јамасакијевих готичких модернистичких тенденција.[12] Такође га је инспирисала арапска архитектура, чије је елементе инкорпорирао у дизајн зграде, јер је претходно са Саудијском групом Бинладин дизајнирао међународни аеродром Дахран у Саудијској Арабији.[13][14]

Зграде Светског трговинског центра[уреди | уреди извор]

  • Светски трговински центар 1 (Северна Зграда)
  • Светски трговински центар 2 (Јужна Зграда)
  • Мериот СТЦ хотел (Светски Трговински Центар 3)
  • Светски трговински центар 4
  • Светски трговински центар 5
  • Светски трговински центар 6 (Зграда царине САД)
  • Светски трговински центар 7

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The city's newest hotel, the Vista International, officially opened...”. UPI. 1. 7. 1981. Приступљено 23. 5. 2018. 
  2. ^ „Twin Towers Engineered To Withstand Jet Collision”. Seattle Times. 27. 2. 1993. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2011. Приступљено 11. 3. 2015. 
  3. ^ Светски трговински центар на сајту Emporis
  4. ^ „History of the Twin Towers”. Port Authority of New York and New Jersey. 1. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2013. Приступљено 17. 8. 2015. 
  5. ^ „Man's death from World Trade Center dust brings Ground Zero toll to 2,753”. NY Daily News. Associated Press. 18. 6. 2011. Приступљено 1. 9. 2011. 
  6. ^ Esterow, Milton (21. 9. 1962). „Architect Named for Trade Center” (PDF). The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. 
  7. ^ а б Huxtable, Ada Louise (19. 1. 1964). „A New Era Heralded”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. 
  8. ^ Gillespie (1999), стр. 49.
  9. ^ NIST NCSTAR 1-1 (2005), стр. 7.
  10. ^ Pekala, Nancy (1. 11. 2001). „Profile of a lost landmark; World Trade Center”. Journal of Property Management. 
  11. ^ Huxtable, Ada Louise (29. 5. 1966). „Who's Afraid of the Big Bad Buildings” (PDF). The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. 
  12. ^ Darton (1999), стр. 32–34.
  13. ^ Grudin, Robert (20. 4. 2010). Design And Truth. Yale University Press. стр. 39. ISBN 978-0-300-16203-5. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2016. Приступљено 18. 4. 2019. 
  14. ^ Kerr, Laurie (28. 12. 2001). „Bin Laden's special complaint with the World Trade Center.”. Slate Magazine. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2015. Приступљено 12. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Слике[уреди | уреди извор]

Остале спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вебкамере[уреди | уреди извор]