Документарни филм

Болекс "Х16" Рефлек камера са опругом и филмом од 16 mm — популарна камера за почетнике која се користи у филмским школам

Документарни филм, или познатији као документарац, је филмски жанр који има за циљ да документује стварност. Бил Николс је документарни филм окарактерисао у смислу „праксе снимања филмова, кинематографске традиције и начина пријема публике [који остаје] пракса без јасних граница“. Bрло често ce може наћи у облику кратког документарног филма, ради којих постоје многи филмски фестивали.

Дефиниција документарног филма

Корице књиге Болеслава Матушевског Une nouvelle source de l'histoire (Нови извор историје) из 1898. године, прве публикације о документарној функцији кинематографије.

Пољски писац и филмски стваралац Болеслав Матушевски био је међу онима који су идентификовали начин документарног филма. Написао је два најранија текста о филму Une nouvelle source de l'histoire (Нови извор историје) и La photographie animée (Анимирана фотографија). Оба су објављена 1898. на француском. Они су међу раним писаним радовима у којима се разматра историјска и документарна вредност филма. Матушевски је такође међу првим филмским ствараоцима који су предложили стварање филмске архиве за прикупљање и очување визуелних материјала.

Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм "Маона" који ја писао Џон Грирсон. Појам се појавио 8. фебруара 1926. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“. Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени. С друге стране, Дзига Вертов се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је камера у ствари изненадила.

Грирсонови принципи документарног филма били су да се потенцијал биоскопа за посматрање живота може искористити у новој уметничкој форми; да су „оригинални” глумац и „оригинална” сцена бољи водичи од својих пандана из фикције за тумачење савременог света; и да материјали „тако преузети из сировог” могу бити стварнији од одглумљеног чланка. У том контексту, Грирсонова дефиниција документарног филма као „креативног третмана стварности“ добила је одређено прихватање, с тим што је ова позиција у супротности са провокацијом совјетског филмског редитеља Џиге Вертова да представи „живот какав јесте“ (тј. живот снимљен потајно) и „живот затечен несвесно“ (живот изазван или изненађен камером).

Амерички филмски критичар Паре Лоренц дефинише документарни филм као „фактографски филм који је драматичан.“ Други даље наводе да се документарни филм издваја од осталих врста нефикционих филмова по томе што даје мишљење и специфичну поруку, заједно са чињеницама које износи. Научница Бетси Меклејн је тврдила да је документарац намењен филмским ствараоцима да пренесу своје ставове о историјским догађајима, људима и местима које сматрају значајним. Стога, предност документарних филмова лежи у увођењу нових перспектива које можда нису преовлађујуће у традиционалним медијима као што су писане публикације и школски програм.

Историја

Пре 1900.

У раном филму (пре 1900) доминирала је новина приказивања догађаја. Били су то појединачни тренуци снимљени на филму: воз који улази у станицу, пристајање чамца или радници у фабрици напуштају посао. Ови кратки филмови називани су филмовима „стварности“; Термин „документарни филм“ није скован све до 1926. Многи од првих филмова, попут оних које су снимили Огист и Луј Лумијер, били су по минут или мање дуги, због технолошких ограничења (пример на Јутјубу).

У мају 1896, Болеслав Матушевски снимио је на филму неколико хируршких операција у болницама у Варшави и Санкт Петербургу. Године 1898. француски хирург Ежен-Луј Доајен позвао је Болеслава Матушевског и Клемана Мориса и предложио им да сниме његове хируршке операције. Они су у Паризу започели серију хируршких филмова негде пре јула 1898. године. До 1906. године, године његовог последњег филма, Доајен је забележио више од 60 операција. Доајен је рекао да су га његови први филмови научили како да исправи професионалне грешке којих није био свестан. У научне сврхе, после 1906. Доајен је спојио 15 својих филмова у три компилације, од којих су две из серијала од шест филмова преживеле, Extirpation des tumeurs encapsulées (1906) и четири филма Les Opérations sur la cavité crânienne (1911). Ови и пет других Доајенових филмова су сачувани.

Кадар из једног од научних филмова Георгија Маринеска (1899).

Између јула 1898. и 1901. године, румунски професор Георг Маринеску снимио је неколико научних филмова у својој неуролошкој клиници у Букурешту: Проблеми с ходом органске хемиплегије (1898), Проблем с ходом органских параплегичара (1899), Случај хистеричне хемиплегије кроз хипнозу (1899), Проблеми с ходом прогресивне локомоционе атаксије (1900) и Болести мишића (1901). Сви ови кратки филмови су сачувани. Професор је своје радове назвао „проучавањем уз помоћ кинематографа“, а резултате је, заједно са неколико узастопних кадрова, објавио у издањима часописа La Semaine Médicale из Париза, између 1899. и 1902. године. Године 1924, Огист Лумијер је препознао заслуге Маринескуових научних филмова: „Видео сам ваше научне извештаје о употреби кинематографа у проучавању нервних болести, када сам још примао La Semaine Médicale, али тада сам имао друге бриге, што ми није остављало слободног времена да започнем биолошка проучавања. Морам рећи да сам заборавио те радове и захвалан сам вам што сте ме подсетили на њих. Нажалост, није много научника пратило ваш пут."

Модерни документарни филм

Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут Фаренхајт 9/11 или Марш пингвина. Ови филмови обично имају мањи буџет него играни филмови и због тога су привлачни филмским компанијама. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона DVD-ова.

Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама.

Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са телевизијским формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документарних емисија одаје да су ови филмови ближи рекламама него класичним документарцима. Нове камере, али и рачунарска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак.

Види још

• Филм
• Филмски жанрови
• Кратки филм

Литература

• Chapman, James (2013). „Film as historical source”. Film and History. Theory and History. Palgrave Macmillan. стр. 73—75. ISBN 9781137367327. 
• Ford, Charles; Hammond, Robert (2005). Polish Film: A Twentieth Century History. McFarland. стр. 10. ISBN 9781476608037. 
• MacKenzie, Scott (2014). „Film Manifestos”. Global Cinema Cultures: A Critical Anthology. Univ of California Press. стр. 520. ISBN 9780520957411. 
• Aitken, Ian, ур. (2005). Encyclopedia of the Documentary Film. New York: Routledge. ISBN 978-1-57958-445-0. 
• Barnouw, Erik. Documentary: A History of the Non-Fiction Film, 2nd rev. ed. New York: Oxford University Press, 1993. ISBN 978-0-19-507898-5. Still a useful introduction.
• Ron Burnett. "Reflections on the Documentary Cinema" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2012)
• Burton, Julianne, ур. (1990). The Social Documentary in Latin America. Pittsburgh, Penn.: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-3621-3. 
• Dawson, Jonathan. "Dziga Vertov".
• Ellis, Jack C., and Betsy A. McLane. "A New History of Documentary Film." New York: Continuum International. 2005. ISBN 978-0-8264-1751-0.
• Goldsmith, David A. (2003). The Documentary Makers: Interviews with 15 of the Best in the Business. Hove, East Sussex: RotoVision. ISBN 978-2-88046-730-2. 
• Gaycken, Oliver (2015). Devices of Curiosity: Early Cinema and Popular Science. ISBN 978-0-19-986070-8. 
• Klotman, Phyllis R.; Culter, Janet K.(eds.) (1999). Struggles for Representation: African American Documentary Film and Video. Bloomington and Indianapolis, IN: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21347-1. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Leach, Jim, and Jeannette Sloniowski (eds.). Candid Eyes: Essays on Canadian Documentaries. Toronto; Buffalo. 2003. ISBN 978-0-8020-8299-2.
• Nichols, Bill. Introduction to Documentary, Bloomington, Ind. 2001. ISBN 978-0-253-21469-0.
• Nichols, Bill (1991). Representing Reality: Issues and Concepts in Documentary. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20681-7. 
• Nornes, Markus (2007). Forest of Pressure: Ogawa Shinsuke and Postwar Japanese Documentary. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4908-2. 
• Nornes, Markus (2003). Japanese Documentary Film: The Meiji Era through Hiroshima. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4046-1. 
• Rotha, Paul (1973). Documentary diary; An Informal History of the British Documentary Film, 1928–1939. New York: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-3933-3. 
• Saunders, Dave (2007). Direct Cinema: Observational Documentary and the Politics of the Sixties. London: Wallflower Press. ISBN 978-1-905674-15-2. 
• Saunders, Dave. Documentary: The Routledge Film Guidebook. London: Routledge, 2010.
• Tobias, Michael (1997). The Search for Reality: The Art of Documentary Filmmaking. Studio City, CA: Michael Wiese Productions. ISBN 0-941188-62-0. 
• Walker, Janet; Diane Waldeman, ур. (1999). Feminism and Documentary. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3007-3. 
• Wyver, John. The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio. Oxford: Basil Blackwell Ltd. in association with the. 1989. ISBN 978-0-631-15529-4.
• Murdoch.edu Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2015), Documentary—reading list
• Emilie de Brigard, "The History of Ethnographic Film," in Principles of Visual Anthropology, ed. Paul Hockings. Berlin and New York City: Mouton de Gruyter, 1995, pp. 13–43.
• Leslie Devereaux, "Cultures, Disciplines, Cinemas," in Fields of Vision. Essays in Film Studies, Visual Anthropology and Photography, ed. Leslie Devereaux & Roger Hillman. Berkeley: University of California Press, 1995, pp. 329–339.
• Faye Ginsburg, Lila Abu-Lughod; Brian Larkin, ур. (2002). Media Worlds: Anthropology on New Terrain. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-23231-0. 
• Grimshaw, Anna (2001). The Ethnographer's Eye: Ways of Seeing in Modern Anthropology. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77310-2. 
• Karl G. Heider, Ethnographic Film. Austin: University of Texas Press, 1994.
• Luc de Heusch, Cinéma et Sciences Sociales, Paris: UNESCO, 1962. Published in English as The Cinema and Social Science. A Survey of Ethnographic and Sociological Films. UNESCO, 1962.
• Fredric Jameson, Signatures of the Visible. New York & London: Routledge, 1990.
• Pierre-L. Jordan, Premier Contact-Premier Regard, Marseille: Musées de Marseille. Images en Manoeuvres Editions, 1992.
• André Leroi-Gourhan, "Cinéma et Sciences Humaines. Le Film Ethnologique Existe-t-il?," Revue de Géographie Humaine et d'Ethnologie 3 (1948), pp. 42–50.
• MacDougall, David (1998). Transcultural Cinema. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01234-6. 
• David MacDougall, "Whose Story Is It?," in Ethnographic Film Aesthetics and Narrative Traditions, ed. Peter I. Crawford and Jan K. Simonsen. Aarhus, Intervention Press, 1992, pp. 25–42.
• Rony, Fatimah Tobing (1996). The Third Eye: Race, Cinema and Ethnographic Spectacle. Durham, NC: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1840-8. 
• Georges Sadoul, Histoire Générale du Cinéma. Vol. 1, L'Invention du Cinéma 1832–1897. Paris: Denöel, 1977, pp. 73–110.
• Pierre Sorlin, Sociologie du Cinéma, Paris: Aubier Montaigne, 1977, pp. 7–74.
• Charles Warren, "Introduction, with a Brief History of Nonfiction Film," in Beyond Document. Essays on Nonfiction Film, ed. Charles Warren. Hanover and London: Wesleyan University Press, 1996, pp. 1–22.
• Ismail Xavier, "Cinema: Revelação e Engano," in O Olhar, ed. Adauto Novaes. São Paulo: Companhia das Letras, 1993, pp. 367–384.

Спољашње везе

• Светска асоцијација документараца