Документарни филм
Документарни филм,[1][2][3][4] или познатији као документарац, је филмски жанр који има за циљ да документује стварност.
Bрло често ce може наћи у облику кратког документарног филма, ради којих постоје многи филмски фестивали.
Дефиниција документарног филма[уреди | уреди извор]
Реч „документарни филм“ је први пут коришћена за филмове ове врсте у осврту за филм "Маона" који ја писао Џон Грирсон. Појам се појавио 8. фебруара 1926. У касним 1930-им Џон Грирсон пише есеј „Први принципи документарца“ у којем објашњава зашто Маона има документарну вредност. Његова дефиниција документарног филма је „креативни третман стварности“. Ово је делимично прихваћена дефиниција која је изазвала филозофско питање о томе сме ли у документарном филму бити глуме на сцени.
С друге стране, Џига Вертов се залагао за презентацију „живота онаквим какав и јесте“, то јесте снимање без намештених сцена и живота којег је камера у ствари изненадила.
Модерни документарни филм[уреди | уреди извор]
Зараде на документарним филмовима у последње време су велике, посебно се истичу филмови попут Фаренхајт 9/11 или Марш пингвина. Ови филмови обично имају мањи буџет него играни филмови и због тога су привлачни филмским компанијама. Тренутни рекордер у заради је Фаренхајт 9/11 који је зарадио 228 милиона америчких долара на улазницама и продао више од 3 милиона DVD-ова.[5]
Природа документарног филма се изменила у задњих 20 година. И комерцијални успех ових филмова дугује овој промени у начину изношења приче. Али ова промена је подигла питање попут: „Могу ли овакви филмови бити сматрани документарним?“. Осим ове промене у нарацији значајно је и то што филмови излазе и на DVD-у иако немају своје биоскопске премијере. Ово је омогућило профитабилно снимање документарних филмова и о мање познатим историјским особама.
Модерни документарни филм се у некој мери поклапа и са телевизијским формама „ријалити ТВ“-а које се граниче са документарним али и сниманим, тј. играним филмом. Снимање документарних емисија одаје да су ови филмови ближи рекламама него класичним документарцима. Нове камере, али и рачунарска техника је омогућила снимање места и ситуације које су пре могле бити забележене само уз велики труд и материјални трошак.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1] scribd.com
- ^ Петрић Владимир, „Развој филмских врста”,- Уметничка академија у Београду, Београд 1970.
- ^ Стојановиђ Душан, „Теорија филма”, Београд, Нолит 1978.
- ^ Турковић Хрвоје, „Филмска енциклопедија”, Загреб, 2007.
- ^ Фаренхајт 9/11 обара све рекорде Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2008) October 07, 2004
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Документарни филм на Викимедијиној остави. |