Пређи на садржај

Трг Светог Стефана у Бечу

С Википедије, слободне енциклопедије
Катедрала Светог Стефана

Трг Светог Стефана, познатији као Штефансплац (нем. Stephansplatz) је трг у географском центру Беча. Име је добио по својој најистакнутијој грађевини, Катедрали Светог Стефана. Пре 20. века назив "Штефансплац" је почео да се користи за ширу област између улица Грабен (у дословном преводу са немачког: „ров“) и Кернтнер штрасе („Кернтен“ је немачки назив за Корушку). Насупрот Катедрали Светог Стефана је Хас-Хаус, висока грађевина модерне архитектуре, дело архитекте Ханса Холајна. Иако је јавно мњење првобитно било скептично према комбинацији средњовековне катедрале и зграде од стакла и челика, сада се сматра примером хармоничног склада старе и нове архитектуре.[1]

Метро станица линија У1 и У3[уреди | уреди извор]

Станица бечког метроа на Штефансплацу једна је од најпрометнијих у граду и једина је раскрсница између линија У1 и У3. То је такође најближа станица метроа многим туристичким атракцијама Првог бечког округа.

Хас Хаус преко пута Катедрале Светог Стефана.

Виргилова капела[уреди | уреди извор]

1973. године, током копања станице бечког метроа, откривена је средњовековна капела 12 метара испод садашњег нивоа тла.[2] Изграђена је око 1250. године као подземни храм (capella subterranea) у Капели Свете Магдалене (нем. Magdalenenkapelle), чији је обрис приказан на тротоару Штефансплаца. Могуће је да је првобитно била замишљена као капела за сахрањивање, али је барем до 14. века постала крипта.

Обнова трга 2016-2017[уреди | уреди извор]

Простор трга је комплетно реновиран обновом инсталација и поплочавањем гранитним плочама из Шремса у Валдфиртелу дебљине 14 см. Површина трга измерена је тада на 10.500 квадратних метара.[3] Уграђене су светиљке у облику биљака, подражавајући стил који је 2008. и 2009. године примењен у оближњим улицама Кернтнер штрасе и Грaбен.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Haas-Haus”. Glass Steel and Stone. Приступљено 30. 9. 2006. 
  2. ^ „Virgilkapelle”. Wien Museum. Архивирано из оригинала 27. 4. 2006. г. Приступљено 30. 9. 2006. 
  3. ^ „Waldviertler Granitsteine für Stephansplatz”. noe.orf.at (на језику: немачки). 2017-04-12. Приступљено 2023-09-01. 
  4. ^ „36.400 Steine für neuen Stephansplatz”. wien.orf.at (на језику: немачки). 2017-03-13. Приступљено 2023-09-01. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wilhelm Kisch: Die alten Strassen und Plätze Wien’s und ihre historisch interessanten Häuser. Ein Beitrag zur Kulturgeschichte Wiens mit Rücksicht auf vaterländische Kunst, Architektur, Musik und Literatur. M. Gottlieb’s Verlagsbuchhandlung, Wien 1883, S. 54.
  • Ausstellungskatalog: Symbol und Mitte in Wien 1147–1997. S. 226. Sonderausstellung Historisches Museum der Stadt Wien, Dom- und Metropolitankapitel Wien, 24. April bis 31. August 1997, Wien 1997.
  • Erwin Mann/ Christine Mann, 2020: DAS CURHAUS AM WIENER STEPHANSPLATZ. Zur Geschichte einer jahrhundertealten Bildungsstätte; LiT-Verlag 2020.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трг_Светог_Стефана_у_Бечу&oldid=27867924”