Пређи на садржај

Удав

С Википедије, слободне енциклопедије

Удав
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Ред: Squamata
Подред: Serpentes
Породица: Boidae
Род: Boa
Врста:
B. constrictor
Биномно име
Boa constrictor
Распрострањеност удава
Синоними[1]
Списак
    • [Boa] Constrictor
      Linnaeus, 1758
    • [Boa] Orophias
      Linnaeus, 1758
    • Constrictor formosissimus
      Laurenti, 1768
    • Constrictor rex serpentum
      Laurenti, 1768
    • Constrictor auspex
      Laurenti, 1768
    • Constrictor diviniloquus
      Laurenti, 1768
    • Constrictor orophias
      Laurenti, 1768
    • [Boa] constrictrix
      Schneider, 1801
    • Boa diviniloqua
      A.M.C. Duméril & Bibron, 1844
    • Boa constrictor
      Boulenger, 1893
    • Boa diviniloqua
      Boulenger, 1893
    • Constrictor constrictor
      Griffin, 1916
    • Constrictor constrictor constrictor
      Stull, 1935
    • Boa constrictor constrictor
      Forcart, 1951

Удав (Boa constrictor) је неотровна змија.[2] Распрострањена је у кишним шумама Мексика, Колумбије, Бразила и неким острвима, као што је Тринидад.

Физички изглед

[уреди | уреди извор]

Дужина је у просеку од 1-6 m. Боја је веома разнолика. Шаре су углавном смеђе и крем боје.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Са обе стране клоаке удав има по један трн. Они представљају остатке задњих удова које је наследио од својих предака. Када је женка спремна за парење, подигне реп да би мужјак могао да приђе и оплоди јајашца. После неколико месеци, женка рађа живе, потпуно развијене младунце. Одједном може да окоти 20-60 змија. Млада змије постане полно зрела са 2-3 године.

Начин живота и храна

[уреди | уреди извор]
  • Животни век је од 20 до 30 година. Углавном су самотњаци, осим у доба парења.
  • Као младунци, хране се мишевима, малим птицама и гуштерима. Како расте, једе све већи плен. Одрасла животиња је све мање активна и храни се мајмунима, капибарама и дивљим свињама. Удав је добар пливач, па у води проводи доста времена, одакле и вреба свој плен. Удав гуши свој плен и гута га у једном комаду. Храни се ретко, али обилним оброцима, после којих не мора да једе и до недељу дана.
  • Када се осећа угроженим, у стању је да веома гласно сикће. Уколико је могуће, удав побегне на најмањи знак опасности.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ McDiarmid, Campbell & Touré 1999
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 153. ISBN 86-331-2075-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Штурс, М. Енциклопедија животиња, 2008.
  • McDiarmid, RW; Campbell, JA; Touré, TA (1999). Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference. 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. ISBN 978-1-893777-01-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]