Фридрих Вилхелм Аргеландер

С Википедије, слободне енциклопедије
Фридрих Вилхелм Аргеландер
Фридрих Вилхелм Аргеландер, астроном
Лични подаци
Датум рођења(1799-03-22)22. март 1799.
Место рођењаМемел, Пруско краљевство
Датум смрти17. фебруар 1875.(1875-02-17) (75 год.)
Место смртиБон, Немачко царство
ОбразовањеУниверзитет у Кенигсбергу
Научни рад
Пољеастрономија

Фридрих Вилхем Август Аргеландер (нем. Friedrich Wilhelm Argelander; Мемел, 22. март 1799 — 17. фебруар 1875) је био немачки астроном. Познат је по одређивању звезданог сјаја, позиције и удаљености.

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Аргеландер је рођен у Мемелу у Пруском краљевству (данашња Клајпеда у Литванији), син Јохана Готфрида Аргеландера, финског порекла и Вилхемине Доротее Грунхаген, немачког (пруског) порекла.[1] Студирао је са Фридрихом Беселом и стекао диплому докторских студија 1822. године на универзитету у Конигсбергу. Од 1823. до 1837. године је био начелник финске опсерваторије у Туркуу, а затим у Хелсинкију. Затим се преселио у Бон у Немачкој. Тамо је дизајнирао и саградио нову опсерваторију при универзитету у Бону финансирану директно од стране краља Фредерика Вилијама Четвртог са којим се Аргеландер спријатељио још у детињству.

Аргеландер је бриљирао у развијању ефективних, простих и брзих метода за мерење позиција звезда и магнитуда, чиме је поставио темељ пионирима модерне астрономије. Такође је измерио удаљеност звезда хелиометрима. Његов велики напор и напор његових сарадника на каталогизирању звезда и истраживању звезданих варијабли су омогућени систематским коришћењем тада новоосмишљених техника.[2]

Аргеландер је био први астроном који је пажљиво проучавао променљиве звезде. Само пар астронома се бавило у то време овом темом, а он се сматра одговорним за представљање модерног система идентификовања променљивих звезда.[3] Такође је оквирно одредио путању којом се креће Сунце.

Године 1842, открио је да је Грумсбриџ 1830 имала врло висок ниво правилног кретања. Током много декада њено правилно креатње је било најпознатије; данас се налази на трећем месту. Током једног периода, била је позната као Аргеландерова звезда.

У сарадњи са Адалбертом Кругером и Едуардом Шонфелдом, Аргеландер је саставио каталог звезда познат каоBonner Durchmusterung, објављен у периоду од 1852. до 1859. године, који је пружио информације о позицији и сјају више од 324.000 звезда, иако није покрио велики део јужног дела неба. Ово је последња објављена звездана мапа без коришћења фотографије.

Године 1863, Аргеландер је помогао при оснивању интернационалне организације астронома по имену Astronomische Gesellschaft.

Почасти и легат[уреди | уреди извор]

  • Изабран за страног члана Краљевске шведске академије наука 1846. године.
  • Изабран за страног почасног члана Америчке академије уметности и наука 1855. године.[4]
  • Златна медаља Краљевског астрономског друштва 1863. године.
  • Године 2006, три астрономска института Бон универзитета су спојена и названа Argelander-Institut für Astronomie.
  • Кратер Аргеландер на Месецу и астероид 1551 Аргеландер су именовани у његову част.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hockey 2009.
  2. ^ „Ф. В. A. Аргеландер”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2017. г. Приступљено 20. 05. 2008.  (на немачком.
  3. ^ Чепмен, Дејвид М. Ф. (фебруар 1999). „Размишљања: Ф. В. А. Аргеландер - Звездане табеле и променљиве звезде”. Журнал Краљевског астрономског друштва Канаде. 93: 17. Bibcode:1999JRASC..93...17C. 
  4. ^ „Књига чланова, 1780-2010: Одељак A” (PDF). Америчка академија уметности и наука. Приступљено 22. 04. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Фридрих Вилхелм Аргеландер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фридрих_Вилхелм_Аргеландер&oldid=27707918”