Пређи на садржај

Хафса-султанија (ћерка Селима I)

С Википедије, слободне енциклопедије
султанија Хафса
Гробница Хафизе-султаније
Лични подаци
Датум рођења1491
Место рођењаТрабзон, Османско царство
Датум смрти10. јул 1538.(1538-07-10) (46/47 год.)
Место смртиИстанбул, Османско царство
ГробЏамија Селим Јавуз
Породица
Супружник
ПотомствоАли-бег
Сулејман-бег
РодитељиСелим I
Султанија Ајше Хафса
султанија Османског царства

Хафса-султанија је била ћерка Селима I и Ајше Хафсе султаније.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Именована је у част своје мајке, чије је била прво дете. Неки је називају и Хафизе. Први пут ју је деда султан Бајазит удао 1507. године за Искендер-пашу[1].

Искендер-паша је био најпре најјачи савезник Хафсиног оца Селима док је још био принц. Када је Искендер-паша склопио брак са Хафсом-султанијом, био је бостанџибаши. Пред крај владавине султана Бајазита је постао Капудан-паша. Искендер-паша је као капудан-паша радио против принца Ахмета, Селимовог полубрата и главног противника за престо, тако да Ахмед не може да пређе Босфор и заузме престо. Према причама, када је султан Селим хтео по други пут да крене на Шаха Исмаила након битке код Чалдирана, одседао је привремено у Амасији. Међутим, јањичари који нису желели други ирански поход, побунили су се провокацијама неких државних званичника. Селим је хтео да сазна ко је изазвао јањичаре, и отворио је детаљну истрагу. Као резултат истраге, откривено је да је један од подстрекача Искендер-паша, којег је султан одмах погубио[2]. Речено је да кад се Селим вратио у престоницу, лично је саопштио ову чињеницу својој кћери Хафси.[3]

Други брак је склопила 1517. године са везиром Чобан Мустафа-пашом[4], који је био ожењен њеном тетком Хумашах. Након смрти Мустафа-паше, није познато да ли је била преудата.

Хафса је умрла 10. јула 1538. године. Сахрањена је у џамији свог оца, гдје је поред ње касније 1543. године сахрањена њена рођена сестра Хатиџе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Alderson 1956, table XXIX (прим. 10).
  2. ^ Peirce 1993, стр. 304.
  3. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 155.
  4. ^ Peirce, Leslie P., The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire, Oxford University Press, 1993