Селим I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Селим Јавуз Хан

Минијатура Селима I
Минијатура Селима I

Пуно име Јавуз Селим Хан
Датум рођења 10. октобар 1470.
Место рођења Амасја (Османско царство)
Датум смрти 22. септембар 1520.
Место смрти Чорлу (Османско царство)
Гроб Џамија Селим Јавуз
Титула Султан Османског царства
Период 15121520.
Претходник/ци Бајазит II
Наследник/ци Сулејман I
Порекло и породица
Династија Osmanli-nisani.svg Османска династија
Отац Бајазит II
Мајка Гулбахар хатун
Супружник/ци Ајше Хафса, Ајше Хатун II
Потомство Сулејман I
Хатиџе
Фатма
Бејхан
Шах
принц Коркут
принц Орхан
принц Муса

Tughra of Selim I.JPG
Тугра султана Селима I
Борба султана Селима и његовог оца султана Бајазита II

Селим I (звани Јавуз - Силни, 10. октобар 147022. септембар 1520), турски султан 1512—1520

Кад је ступио на престо 1512. године, сместа је убио неколико своје браће и нећака. Венеција, Угарска и Русија су брзо послали своје поклисаре, да осигурају постојеће споразуме о миру. Селим I се концентрисао на Царство шиитских Сафавида, подручје данашњег Ирана и Азербејџана, које је било под владавином Шаха Исмаила. Султан је систематски прогањао шиитско становништво свога Царства и дао их је на хиљаде побити. Године 1514. године дошло је до битке између Селима I и Исмаила, у којој су Турци победили. Наредне године прикључио је султан Селим I источну Анатолију и Курдистан своме Царству.

Селим није морао заузимати све градове борбом, јер становништво било већином сунитског вјеровања те се зато приклони на страну султана.

Када се султан 1516. године спремао поновно на војни поход против Персије, открио је да се мамелучки (египатски) султан Канзух ел Гхури, ставио на страну персијског шаха Исмаилу. Војске су се судариле код мјеста Алепо у Сирији. Египћани су били потучени, а њихов султан убијен. На његово мјесто је изабран Турман Беј као нови мамелучки султан. Селим је затим успео да заузме Каиро. Туман Беј је побегао у подручје делте Нила одакле се бранио уз помоћ бедуина. Коначно, био је издан и Селим I га је погубио.

Тако је Селим завладао Египтом, а потчинио му се и владар Меке, Баракат. Султан је повјерио свом пашеногу по имену Мехмед Гирау, кану Крима, задатак да брани Исток Османског царства од Персијанаца и Шиита, који су дизали устанке. 1519. године Селим је планирао освајање Родоса са новоизграђеном поморском флотом.

Дана 20.9. 1520. године умро је султан Селим I од рака. Покопан је у једном турбету у Константинопољу. Његов наследник Сулејман I, даде тамо касније изградити познату Сулејман-џамију.

Селим је наследио свог оца Бајазида II (1481-1512) 1512. године. Као и његов деда Мехмед II (1451-81), убио је све своје нећаке и браћу да би после њихове смрти постао наследник и уклонио потенцијале претендете на трон. Ова братоубилачка политика је мотивисана намером да се спрече наступи грађанског беса и неслоге поводом раздора између Селимовог оца Бајазида II и његовог ујака Џема, те самог Селима и његовог брата Ахмета.

Свргавање Бајазита II[уреди]

Иако се Бајазит Селимов отац званично повукао и препустио власт његовом сину, Селим се ипак плашио да ће га кадтад напасти да поврати своју власт. Селим тајно спрема план да убије Бајазита, након што је добио подршку јањичара креће на Бајазита са окупљеном војском. Бајазит стар губи, а Селим га убија, и засигурно постаје Османски Султан.

Живот[уреди]

Селим је као дечак остао без мајке. Он је трећерођени Бајазитов син, и ако су му биле мале шансе да постане Султан, пошто правило је да најстарији син дође на престо. Селим је као Султан у 8 година кратких власти допринео велико побољшење Османској држави. Он је био окрутан владар, погубио је многобројне своје везире као и своје синове, да када одреди једног за наследника неби дошло до борбе између Принчева. Селим је био више окупиран послом и освајањем нове државе, није волео забаве, а сматра се да је од својих синова највише волео Сулејмана I, зато га је највероватније и оставио у животу.

Успеси[уреди]

Шах Исмаил I

За Селима, један од првих изазова је био Конфликт између његовог царства и моћног Сафавидског царства. Шах Исмаил је био погвалар ширтских исламиста у тој религији, и био је претња за сунитске владаре Османског царства. Селим је морао елиминисати сваки ризик од напада са запада из Ирана у Анадолију док је нападао мамлуке Египта. Због тога, Селим је окупио своју војску и повео их у марш на Иран и 1514. године је поразио Шах Исмаила у бици за Шалдиран. Османска војска је потом парадирала кроз главни град управо пораженог Сафавидског царства, Табриз. Онда, Селим напада и уништава Мамлучки Султанат у бици за Марј Дабику и Ал Рајданију, које су довеле до Анексије Сирије, Палестине и Египта. Такође проширио је Османску власт и у свете градове Меку и Медину. Најсветлије грађевине исламске религије – Велика Џамија у Меки и Посланикова Џамија у Медини – су пале под Османски доминион када су они преузели Египат и њихове Арапске провинције. Након преузимања светих градова и освајања Египта, Селим је натерао пораженог Ал-Мутавакила, задњег владара Абасидске династије да и формално преда титуло Халифа и њихове емблеме, мач и плашт Мухамедов.

Смрт[уреди]

Сахрана Султана Селима.

Након повратка своје египатске кампање, Селим је почео припремати експедицију за коју се сматра да је била против Родоса. Ова кампања је прекинута услед његове болести и убрзо смрти у осмој години његове владавине. Имао је око 55 година. Каже се да је Селим подлегао услед сирпенсне болести, инфекције коже која се развила услед његове кампање по Египту, тачније услед дугог јахања коња. Неки историчари тврде да је умро од отрова који му је дао његов доктор, а други да је реч о раку коже, трећи да је умро од рака. Када је умро носио је титулу: Краљ две земље (континенти Европа и Азија), Кхаган Два мора (Средоземни и Индијски океан), вођа две армије (европска и сафавидска), и слуга две свете шкриње (Мека и Медина). Покопан је у једном турбету у Цариграду. Његов наследник Сулејман Величанствени, дао је тамо касније изградити познату Сулејман-Џамију.

Личност[уреди]

По многим изоврима, Селим је имао ватрен темперамент и пунокрвни карактер. Чини се да је имао велика очекивања од свих подређеника, те је погубио многе своје Везире. Такође, његов двор је био врло динамичан, са многим наградама као и ризицима. Вероватно је био врло енергичан и ефектан, иако понекада окрутан владар. Његова владавина је била кратка, али је свакако испунила пут могућности за његовог сина. Позната легенда каже да је Селим напунио царски трезор до врха и онда га закључао својим печатом. Тада је рекао:

ВикицитатиОнај ко накупи више блага од овог има право да откључа ово благо, и придружи га своме.
({{{2}}})

Његов трезор је остао неотворен све до пада Османског царства.

Битка са Ахмедом[уреди]

Селимов старији брат Ахмед је могао да представља претњу за Селима и његову власт. Зато је Селим одлучио да макне сваки ризик који може задесити њега и његову власт. Пошто је Принц Ахмед побегао у другу државу, Селим је одлучио да га казни смрћу. Селим објављује рат Ахмеду, баш као што је објавио и свом покојном оцу Султану Бајазиту II. Ахмед то прихвата, али пошто се Ахмет дуго није мачевао, изгубио је. Селимови војници доводе Ахметову жену и децу. Ахмед моли Селима да пусти његову децу. Али Селим одбија схватајући да када његова деца одрасту, могу збацити Селима са трона и осветити њиховог оца. Зато Селим дави и Ахмеда и његову целокупну породицу.


Походи за време Селима I[уреди]

Селим (1512—1520) је прво кренуо на Египат 1514. године, и успешно га заузео. А следећи циљ му је био град Табриз. Али почетком ступања његовог сина на престо 1520. године султана Сулејмана I Величанственог, Османско царство је изгубило Табриз. 1516. године Селим се спрема на поход за Италију, где је успешно осваја. Затим 1517. године Селим проширује Османску државу и у свете градове ислама Меку и Медину, 1519. године Селим се спрема да крене на Родос, али 1520 године, Селим добија изненадну болест, од које умире. И зато је поход на Родос био неуспешан. На својој самрти је рекао:

ВикицитатиЈа сада испуштам душу у Алахове руке, и сви моји душмани ће кат-тад исто урадити. Можда ће о мени говорити ко о окрутном владару, али ја сам свакако испунио своје циљеве, а сада је ред на вас, на цео свет. Јер Алахова сенка на овом свету сам ја.
({{{2}}})

Принц Сулејман[уреди]

Селимов најхрабрији и најоданији син Принц Сулејман (Касније Султан Сулејман I) бива послат од стране Селима у санџак Манису када је имао само 16 година. Иако су га многи људи наговарали да свргне свог оца са трона, он је мирно и стрпљиво чекао власт. Пошто је Селим побио сву Сулејманову браћу, Сулејман се плашио да ће и њега. Селим је извршио два атентата на Сулејмана, први је био отрован кафтан који му је послао, ту га је спасила његова мајка Султанија Ајше Хафса, а други да је унајмо стрелца да га погоди стрелом, ту га је спасио његов одан пријатељ Ибрахим-паша Паргалија.

Братоубилачка политика[уреди]

Пре но што је ступио на престол Селим је погубио сву своју браћу и нећаке како не би дошло до сукоба када Бајазид умре. Позната чињеница је да је Селим наредио да се погубе и његова два сина: Орхан и Муса, Сулејманова два старија брата. Као и његов син, Селим се јако плашио да не дође до побуне Орхана и Мусе те самог Сулејмана, зато је одлучио да погуби Принца Орхана и Мусу, а да Сулејмана као свог најдаровитијег сина остави за наследника.

Владавина[уреди]

Након ступања на престол 1512. године, Селим се јако плашио да ће га његов брат Ахмед свргнути са власти па је одлучио да елиминише Ахмеда, што је и урадио. Селим такође важи као и његов син за једног од најбољих и најопрезнијих владара Османског царства. Он је владао кратко само 8 година, али је свакако његова владавина доста допринела бодућношћу његовог сина. Увећао је Сулејманову владавину за готово 50%. Селим је дао изградити џамију која ће носити име по њему и назвао ју је Селимова џамија или Јавуз Селим Џамија у којој је сахрањен он, његова супруга и његове четири кћи. Селимова владавина је готово 100% усмерена ка освајању нових држава и проширења Османског Царства. Зато је скоро сваке нове године свој харем поверавао његовм престолонаследнику Сулејману. Селимова кратка владавина ће остати упамћена као једна од најдаровитијих владавина.

Породица[уреди]

Супруге

Мушка деца

Напомена: У неким изворима се помиње да је Султан Селим имао само једног сина, Сулејмана, док у другим се тврди да је имао још три која су умрла у раној младости.

Женска деца



Претходник:
Бајазит II
турски султан
15121517
Наследник:
Нико
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Ал-Мутавакил III
Халиф ислама
15171520
Наследник:
Сулејман I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}