Селим I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јавуз Султан Селим I
Yavuz Sultan I. Selim Han.jpg
Султан Селим I
Пуно име سليم شاه بن بايزيد خان المظفر دائما
Selīm-şāh b. Bāyezīd Ḫān el-muẓaffer dāʾimā
Датум рођења (1470-10-10) 10. октобар 1470.
Место рођења Амасја
Застава Османског царства Османско царство
Датум смрти 22. септембар 1520.(1520-09-22)(49 год.)
Место смрти Чорлу
Застава Османског царства Османско царство
Гроб Џамија Селим Јавуз
Династија Osmanli-nisani.svg Османска династија
Отац Бајазит II
Мајка Гулбахар хатун
Вероисповест Ислам
Супружник Ајше Хафса, Ајше Хатун II
Потомство Сулејман I
Хатиџе
Фатма
Бејхан
Шах
принц Коркут
принц Орхан
принц Муса
9. Султан Османског царства
Период 26. мај 151222. септембар 1520
Крунисање 26. мај 1512
Претходник Бајазит II
Наследник Сулејман I
Tughra of Selim I.JPG

Селим I (звани Јавуз - Силни, 10. октобар 147022. септембар 1520), турски султан 1512—1520

Кад је ступио на престо 1512. године, сместа је убио неколико своје браће и нећака. Венеција, Угарска и Русија су брзо послали своје поклисаре, да осигурају постојеће споразуме о миру. Селим I се концентрисао на Царство шиитских Сафавида, подручје данашњег Ирана и Азербејџана, које је било под владавином Шаха Исмаила. Султан је систематски прогањао шиитско становништво свога Царства и дао их је на хиљаде побити. Године 1514. године дошло је до битке између Селима I и Исмаила, у којој су Турци победили. Наредне године прикључио је султан Селим I источну Анатолију и Курдистан своме Царству.

Селим није морао заузимати све градове борбом, јер становништво било већином сунитског вјеровања те се зато приклони на страну султана.

Када се султан 1516. године спремао поновно на војни поход против Персије, открио је да се мамелучки (египатски) султан Канзух ел Гхури, ставио на страну персијског шаха Исмаилу. Војске су се судариле код мјеста Алепо у Сирији. Египћани су били потучени, а њихов султан убијен. На његово мјесто је изабран Турман Беј као нови мамелучки султан. Селим је затим успео да заузме Каиро. Туман Беј је побегао у подручје делте Нила одакле се бранио уз помоћ бедуина. Коначно, био је издан и Селим I га је погубио.

Тако је Селим завладао Египтом, а потчинио му се и владар Меке, Баракат. Султан је повјерио свом пашеногу по имену Мехмед Гирау, кану Крима, задатак да брани Исток Османског царства од Персијанаца и Шиита, који су дизали устанке. 1519. године Селим је планирао освајање Родоса са новоизграђеном поморском флотом.

Дана 20.9. 1520. године умро је султан Селим I од рака. Покопан је у једном турбету у Константинопољу. Његов наследник Сулејман I, даде тамо касније изградити познату Сулејман-џамију.

Биографија[уреди]

Рођен је у Амасији 1470 године, Селим је био најмлађи син Бајазита II (14811512). Селимова мајка је била Гулбахар Ајше Хатун, турска принцеза из државе Дулкадир, њен отац је био Алаудевле Бозкурт-Бег, 11 владар Дулкадира. Неки извори тврде да је Селимова мајка била Гркиња, али хронолошка анализа то не потврђује.

До 1512 године, Принц Ахмед је био најбољи кандидат да налседи свог оца. Бајазит, који је дуго оклевао о томе ко ће наставити његову владавину, је представио Ахмеда за Престолонаследника трона. Чувши ову вест, Селим се побунио јер је он већ био у Маниси, Иако је изгубио прву битку против оца, Селим га је успешно свргнуо. Убрзо је он наредио да се Бајазит протера у удаљени санџак Диметока, претпостављајући, Бајазитова смрт је уследила одмах после тога. Као и његов деда Мехмед II (1451-81), убио је све своје нећаке и браћу да би после њихове смрти постао наследник и уклонио потенцијале претендете на трон. Ова братоубилачка политика је мотивисана намером да се спрече наступи грађанског беса и неслоге поводом раздора између Селимовог оца Бајазида II и његовог ујака Џема, те самог Селима и његовог брата Ахмета.

Селим је описан као вискок човек, са широким раменима и дугим брковима. Био је веома вешт у политици, и како је говорио волео је борбу. Селим се 1494 године оженио са Султанијом Ајше Хафсом, са којом је добио престолонаследника Сулејмана.

Освајања на Блиском Истоку[уреди]

Сафавидско царство[уреди]

Шах Исмаил I

За Селима, један од првих изазова као султана је био сукоб између његовог царства и моћног Сафавидског царства. Шах Исмаил је био поглавар шиитских исламиста у тој регији, и био је претња за сунитске владаре Османског царства. Шах Исмаил је до 1510. године освојио Азербејџан, јужни Дагестан (град Дербент), Месопотамију, Арменију, Хорасан, Источну Анадолију, те је постао вазал са грузијским краљевствима Картли и Какхети. Селим је морао уклонити сваки ризик од напада са запада из Ирана у Анадолију док је нападао Мемлуке у Египту. Због тога, Селим је окупио своју војску и повео их у марш на Иран године 1514. поразивши Шаха Исмаила у Бици код Чалдирана. Исмаилова војска је била више мобилна и његови војници су били боље припремљени, али су Османлије имале ефикасно модерну војску која је поседовала артиљерију, црни барут и мускете. Османска војска је потом парирала кроз главни град управо пораженог Сафавидског царства, Табриз. Побуна међу Селимовим трупама у страху од контранапада и укљештењем од свежих Сафавидских снага која је дошла из унутрашњости, присилила је Османлије да се повуку. Битка код Чалдирана је показала шаху Исмаилу предности модерног ватреног оружја и артиљерије.

Сирија, Палестина, Египат и Арапско полуострво[уреди]

Селим је затим освојио Мамелучки султанат у Египту, поразивши Мемлучке египћане прво у Бици код Марј Дабика, а затим у Бици код Риданија. То је довело до османске анексије целог султаната, од Египта, Сирије и Палестине до Хеџаза и Тихамаха на Арапском полуоству. Тада је од Шерифа Меке добио султанат како би штитио свете градове Меку и Медину. Уместо "Хаким ул Харемеyн" (владар две светиње) прихватио је побожни наслов "Кхадим ул Харемеyн" (слуга две светиње).

Након освајања Египта и светих градова 1517. године, Селим позива Ал Мутавакила III (1509. — 1517.), као задњег у низу Абасидских халифа који су боравили у Каиру од 1261. године и као de facto султана Мемлучког султаната, да формално преда титулу халифa и његове eмблеме, мач и плашт посланика Мухамеда. Све се ово чува у музеју Топкапи палате у Истанбулу у Турској.

Личност[уреди]

По многим изоврима, Селим је имао ватрен темперамент и пунокрвни карактер. Чини се да је имао велика очекивања од свих подређеника, те је погубио многе своје Везире. Такође, његов двор је био врло динамичан, са многим наградама као и ризицима. Вероватно је био врло енергичан и ефектан, иако понекада окрутан владар. Његова владавина је била кратка, али је свакако испунила пут могућности за његовог сина. Позната легенда каже да је Селим напунио царски трезор до врха и онда га закључао својим печатом. Тада је рекао:

Викицитати „Онај ко накупи више блага од овог има право да откључа ово благо, и придружи га своме.”

Његов трезор је остао неотворен све до пада Османског царства.

Смрт[уреди]

Сахрана Султана Селима.

Након повратка своје египатске кампање, Селим је почео припремати експедицију за коју се сматра да је била против Родоса. Ова кампања је прекинута услед његове болести и убрзо смрти у осмој години његове владавине. Имао је око 55 година. Каже се да је Селим подлегао услед сирпенсне болести, инфекције коже која се развила услед његове кампање по Египту, тачније услед дугог јахања коња. Неки историчари тврде да је умро од отрова који му је дао његов доктор, а други да је реч о раку коже, трећи да је умро од рака. Када је умро носио је титулу: Краљ две земље (континенти Европа и Азија), Кхаган Два мора (Средоземни и Индијски океан), вођа две армије (европска и сафавидска), и слуга две свете шкриње (Мека и Медина). Покопан је у једном турбету у Цариграду. Његов наследник Сулејман Величанствени, дао је тамо касније изградити познату Сулејман-Џамију.


Породица[уреди]

Супруге

Мушка деца

Напомена: У неким изворима се помиње да је Султан Селим имао само једног сина, Сулејмана, док у другим се тврди да је имао још три која су умрла у раној младости.

Женска деца


Претходник:
Бајазит II
турски султан
15121517
Наследник:
Сулејман I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Ал-Мутавакил III
Халиф ислама
15171520
Наследник:
Сулејман I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}