Селим I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јавуз Султан Селим I
Yavuz Sultan I. Selim Han.jpg
Султан Селим I
Пуно име سليم شاه بن بايزيد خان المظفر دائما
Selīm-şāh b. Bāyezīd Ḫān el-muẓaffer dāʾimā
Датум рођења (1470-10-10)10. октобар 1470.
Место рођења Амасија
 Османско царство
Датум смрти 22. септембар 1520.(1520-09-22) (49 год.)
Место смрти Чорлу
 Османско царство
Гроб Џамија Селим Јавуз
Династија Osmanli-nisani.svg Османска династија
Отац Бајазит II
Мајка Гулбахар Хатун
Вероисповест Ислам
Супружник Султанија Ајше Хафса
Потомство Сулејман I
Султанија Хатиџе
Султанија Фатма
Султанија Бејхан
Султанија Шах
Халиф ислама
Период 1517. — 22. септембар 1520. (3 год.)
Крунисање 1517.
Претходник Ел Мутавакил III
Наследник Сулејман I
9. Султан Османског царства
Период 25. април 1512. — 22. септембар 1520. (8 год.)
Крунисање 25. април 1512.
Претходник Бајазит II
Наследник Сулејман I
Tughra of Selim I.JPG

Селим I (отур. سليم اوّل, тур. I. Selim; звани Јавуз - Храбри, 10. октобар 147022. септембар 1520) је био османски султан од 1512. до 1520.[1] Селим I се поред свог деде Мехмеда II Освајача и свог сина Сулејмана I Величанственог сматра за једног од најбољих султана Османског царства.

Кад је ступио на престо 1512. године, сместа је убио неколико своје браће и нећака. Венеција, Угарска и Русија су брзо послали своје поклисаре, да осигурају постојеће споразуме о миру. Селим I се концентрисао на Царство шиитских Сафавида, подручје данашњег Ирана и Азербејџана, које је било под владавином Шаха Исмаила. Султан је систематски прогањао шиитско становништво свога Царства и дао их је на хиљаде побити. Године 1514. године дошло је до битке између Селима I и Исмаила, у којој су Турци победили. Наредне године прикључио је султан Селим I источну Анадолију.[2] и Курдистан своме Царству.

Селим није морао заузимати све градове борбом, јер становништво било већином сунитског вјеровања те се зато приклони на страну султана.

Када се султан 1516. године спремао поновно на војни поход против Персије, открио је да се мамелучки (египатски) султан Канзух ел Гхури, ставио на страну персијског шаха Исмаилу. Војске су се судариле код мјеста Алепо у Сирији. Египћани су били потучени, а њихов султан убијен. На његово мјесто је изабран Турман Беј као нови мамелучки султан. Селим је затим успео да заузме Каиро. Туман Беј је побегао у подручје делте Нила одакле се бранио уз помоћ бедуина. Коначно, био је издан и Селим I га је погубио.

Тако је Селим завладао Египтом, а потчинио му се и владар Меке, Баракат. Султан је повјерио свом пашеногу по имену Мехмед Гирау, кану Крима, задатак да брани Исток Османског царства од Персијанаца и Шиита, који су дизали устанке. 1519. године Селим је планирао освајање Родоса са новоизграђеном поморском флотом.

Селим је преминуо 22. септембра 1520. године. Покопан је у једном турбету у Константинопољу. Његов наследник Сулејман I, даде тамо касније изградити познату Сулејман-џамију.

Биографија[уреди]

Рођен је у Амасији 1470. године, Селим је био најмлађи син Бајазита II (14811512). Селимова мајка је била Гулбахар Ајше Хатун, турска принцеза из државе Дулкадир, њен отац је био Алаудевле Бозкурт-Бег, 11 владар Дулкадира[3][4][5][6] [7]. Неки извори тврде да је Селимова мајка била Гркиња[6], али хронолошка анализа то не потврђује.[7]

До 1512. године, Принц Ахмед је био најбољи кандидат да налседи свог оца. Бајазит, који је дуго оклевао о томе ко ће наставити његову владавину, је представио Ахмеда за Престолонаследника трона. Чувши ову вест, Селим се побунио јер је он већ био у Маниси, Иако је изгубио прву битку против оца, Селим га је успешно свргнуо. Убрзо је он наредио да се Бајазит протера у удаљени санџак Диметока, претпостављајући, Бајазитова смрт је уследила одмах после тога. Као и његов деда Мехмед II (1451-81), убио је све своје нећаке и браћу да би после њихове смрти постао наследник и уклонио потенцијале претендете на трон. Ова братоубилачка политика је мотивисана намером да се спрече наступи грађанског беса и неслоге поводом раздора између Селимовог оца Бајазида II и његовог ујака Џема, те самог Селима и његовог брата Ахмета.

Селим је описан као висок човек, са широким раменима и дугим брковима. Био је веома вешт у политици, и како је говорио волео је борбу. Селим се 1494. године оженио са Султанијом Ајше Хафсом, са којом је добио престолонаследника Сулејмана.

Освајања на Блиском Истоку[уреди]

Сафавидско царство[уреди]

Шах Исмаил I

За Селима, један од првих изазова као султана је био сукоб између његовог царства и моћног Сафавидског царства. Шах Исмаил је био поглавар шиитских исламиста у тој регији, и био је претња за сунитске владаре Османског царства. Шах Исмаил је до 1510. године освојио Азербејџан, јужни Дагестан (град Дербент), Месопотамију, Арменију, Хорасан, Источну Анадолију, те је постао вазал са грузијским краљевствима Картли и Какхети. Селим је морао уклонити сваки ризик од напада са запада из Ирана у Анадолију док је нападао Мемлуке у Египту. Због тога, Селим је окупио своју војску и повео их у марш на Иран године 1514. поразивши Шаха Исмаила у Бици код Чалдирана. Исмаилова војска је била више мобилна и његови војници су били боље припремљени, али су Османлије имале ефикасно модерну војску која је поседовала артиљерију, црни барут и мускете. Османска војска је потом парирала кроз главни град управо пораженог Сафавидског царства, Табриз. Побуна међу Селимовим трупама у страху од контранапада и укљештењем од свежих Сафавидских снага која је дошла из унутрашњости, присилила је Османлије да се повуку. Битка код Чалдирана је показала шаху Исмаилу предности модерног ватреног оружја и артиљерије.

Сирија, Палестина, Египат и Арапско полуострво[уреди]

Селим је затим освојио Мамелучки султанат у Египту, поразивши Мемлучке египћане прво у Бици код Марј Дабика, а затим у Бици код Риданија. То је довело до османске анексије целог султаната, од Египта, Сирије и Палестине до Хеџаза и Тихамаха на Арапском полуоству. Тада је од Шерифа Меке добио султанат како би штитио свете градове Меку и Медину. Уместо "Хаким ул Харемеyн" (владар две светиње) прихватио је побожни наслов "Кхадим ул Харемеyн" (слуга две светиње).

Након освајања Египта и светих градова 1517. године, Селим позива Ел Мутавакила III (1509—1517), као задњег у низу Абасидских халифа који су боравили у Каиру од 1261. године и као de facto султана Мемлучког султаната, да формално преда титулу халифa и његове eмблеме, мач и плашт посланика Мухамеда. Све се ово чува у музеју Топкапи палате у Истанбулу у Турској.

Смрт[уреди]

Султан Селим на самртној постељи.
Лево: Турбе Селима I у његовој џамији. Десно: Џамија Селим Јавуз.

Након повратка своје египатске кампање, Селим је почео припремати експедицију за коју се сматра да је била против Родоса. Ова кампања је прекинута услед његове болести и убрзо смрти у осмој години његове владавине. Имао је око 49 година. Каже се да је Селим подлегао услед сирпенсне болести, инфекције коже која се развила услед његове кампање по Египту, тачније услед дугог јахања коња. Неки историчари тврде да је умро од отрова који му је дао његов доктор, а други да је реч о раку коже, трећи да је умро од рака. Када је умро носио је титулу: Краљ две земље (континенти Европа и Азија), Кхаган Два мора (Средоземни и Индијски океан), вођа две армије (европска и сафавидска), и слуга две свете шкриње (Мека и Медина). Покопан је у једном турбету у Цариграду. Његов наследник Сулејман Величанствени, дао је тамо касније изградити познату Сулејман-Џамију.

Личност[уреди]

По многим изоврима, Селим је имао ватрен темперамент и пунокрвни карактер. Чини се да је имао велика очекивања од свих подређеника, те је погубио многе своје Везире. Такође, његов двор је био врло динамичан, са многим наградама као и ризицима. Вероватно је био врло енергичан и ефектан, иако понекада окрутан владар. Његова владавина је била кратка, али је свакако испунила пут могућности за његовог сина. Позната легенда каже да је Селим напунио царски трезор до врха и онда га закључао својим печатом. Тада је рекао:

Викицитати „Онај ко накупи више блага од овог има право да откључа ово благо, и придружи га своме.”

Његов трезор је остао неотворен све до пада Османског царства.

Селим је био један од најбољих и највећих владара Османског царства. Током кратких осам година владавине, он је остварио значајан успех. Упркос дужини његове владавине, многи историчари се слажу да је са Селимом почело златно доба Османског царства, које ће престати тек након смрти његовог наследника Сулејмана Величанственог.

Селим је такође био истакнути песник који је написао један стих на турском и персијском језику под називом Mahlas Selimi. Колекције његових персијских песама постоје и данас. У једној од својих песама написао је:

Тепих је довољан да прими два суфија, али свет није довољан да прими два краља.

Јавуз Султан Селим

Односи са страним државама[уреди]

Односи са шахом Исмаилом[уреди]

Док су Селим и његова војска марширали у Персију 1514, Селимове трупе су патиле од спржене земље, ово се данас преписује као тактика шаха Исмаила. Султан се надао да ће намамити Исмаила у отворену битку пре него што његови војници умру од глади, и почео је да шаље увредљива писма шаху, називајући га кукавицом:

Уважени шаху Исмаиле, ако си довољно храбар, изађи на Чалдиран и сукоби се са мном, као прави вођа, уколико се ипак бојиш мојих трупа; немој себе више никад називати шахом и вођом.

Исмаил је одговорио на Селимову трећу поруку, цитирану горе, тако што је изасланик доставио писмо које се налазило у кутији олијума. Шахово писмо је исто било увредљиво, где је прозивао Селима да не сме да дође до Табриза. Селим се због овога разбеснео, и наредио је да се Персијски изасланик одмах погуби и да се његова глава однесе Исмаилу.

Односи са Бабуром[уреди]

Селим се удружио са првим царем Могулског царства у Индији, Бабуром, они су заједничким снагама водили ратове против Сафавида, Бабур је драстично помогао Селиму када му је послао војнике за напад на Персију. Селимов син Сулејман је такође имао добре односе са Могулским царством.

Галерија[уреди]

Породица[уреди]

Супруге

Мушка деца

Женска деца

Референце[уреди]

  1. Yavuz Sultan Selim Biography Retrieved on 2007-09-16, Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 29, 2007) ((en))
  2. The Rise of the Turks and the Ottoman Empire Retrieved on 2007-09-16
  3. Babinger, Franz (1992), Mehmed the Conqueror and His Time, Princeton University Press, стр. 57, ISBN 0691010781 
  4. Freely, John (2001), Inside the Seraglio: private lives of the sultans in Istanbul, Penguin, стр. 32, ISBN 0140270566 
  5. Agoston, Gabor (2011), „The Ottomans: From Frontier Principality to Empire”, Ур.: Olsen, John Andreas; Gray, Colin S., The Practice of Strategy: From Alexander the Great to the Present, Oxford University Press, стр. 116, ISBN 0140270566 
  6. 6,0 6,1 Yavuz Bahadıroğlu, Resimli Osmanlı Tarihi, Nesil Yayınları (Ottoman History with Illustrations, Nesil Publications), 15th Ed., 2009, page 157, ISBN 978-975-269-299-2
  7. 7,0 7,1 Dijkema, F.TH (1977), The Ottoman Historical Monumental Inscriptions in Edirne, BRILL, стр. 32, ISBN 9004050620 
Селим I
Рођен/а: 10. октобар 1470 Умро/ла: 22. септембар 1520[старост: 49]
Регналне титуле
Претходник:
Бајазит II
Султан Османског царства
25. април 1512 — 22. септембар 1520
Наследник:
Сулејман I
Сунитске титуле
Претходник:
Ел Мутавакил III
Халиф ислама
1517 — 22. септембар 1520
Наследник:
Сулејман I