Хетеровегетативно размножавање
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Heterovegetative_propagation.jpg/200px-Heterovegetative_propagation.jpg)
Хетеровегетативно размножавање је облик вегетативног размножавања код кога се биљка развија на корену друге индивидуе. Оно се заснива на особини биљних организама да међусобно срастају, за разлику од аутовегетативног размножавања у чијој основи је реституција, односно регенерација. Хетеровегетативно размножавање је у ствари калемљење, а синоними су и ксеновегетативно размножавање (ξενος - стран, туђ) и трансплантација - (лат. trans - са једне на другу страну и plantaria - садница) пресађивање и срашћивање дела једног организма (пупољка, гранчице) на исти или сродан, при чему чине целину; наши архаични називи за калемљење су присађивање, навртање и каламљење, док се за племку употребљавају и изрази калем, цеп, вијока или навртак.
У зависности од сродности подлоге и племке разликују се ауто-, хомео- и хетеро-пластична трансплатација. Аутопластична је када и подлога и племка припадају истој индивидуи; хомеопластична када подлога и племка припадају истој врсти; а хетеропластична трансплантација је када подлога и племка припадају различитим врстама.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Назив је настао од грчког ετερος -различит, други, због различитости корена и надземног дела. Док се код аутовегетативних метода биљка развија на сопственом корену (αυτος- сопствени), код калемљења племка (epibiont), део који се пресађује, усваја коренов систем подлоге (hipobiont) и развија се на њему.
Подела[уреди | уреди извор]
Хетеровегетативно размножавање може да се подели на три групе метода: копулирање, окулирање и аблактацију. Свака од ових група има по неколико различитих варијанти.
-
Обично спајање, отпорни клон бреста на генеративној подлози.
-
Бочно спајање, Cedrus atlantica 'Pendula' на генеративној подлози атласког кедра.
-
Бочно спајање, Picea pungens 'Hoopsii' на генеративној подлози европске смрче.
-
Окулирање клона 'Panonia' ране липе.
-
Аблактација мимозе.
Копулирање обухвата методе калемљења код којих је племка гранчица, део једногодишњег изданка са 3-5 пупољака. Окулирање представља групу метода где је племка један пупољак (окце) са мањим или већим делом (штитом) коре и дрвета (или само коре). Аблактација, која се још назива и калемљење приљубљивањем, представља пандан постризогеним методама аутовегетативног размножавања, јер се племка спаја са подлогом док је на сопственом корену, а веза се прекида тек после срастања подлоге и племке. Племка је у моменту спајања читава биљка.
Литература[уреди | уреди извор]
- Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 86-7602-009-4
- Garner R.J. (2013): The Grafter’s Handbook. revised & updated by Steven Bradley, Chelsea Green Publishing White River Junction, Vermont, ISBN 978-1-60358-482-1