Мимоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду.
Датум уноса: новембар—децембар 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Мимоза
Acacia dealbata-1.jpg
грана мимозе са листовима и цвастима
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Acacia
Биномијална номенклатура
Acacia dealbata
Link, 1822

Мимоза (лат. Acacia dealbata) назив је врсте биљке из рода акација (Acacia), којој припада 40-ак родова са око 1.500 врста тропских и суптропских дрвећа с једноструко или двоструко перасто састављеним листовима.[1]

Порекло[уреди]

У свету постоји више од 300 различитих врста мимозе, које воде порекло из Аустралије. А у Херцег Новом и Боки которској узгаја се тек 20-ак врста.

Врсте[уреди]

Познате врсте мимоза су:

Карактеристике[уреди]

Цвет мимозе
Лист мимозе

Мимоза, дрво из породице акација, у односу на неке друге врсте, нема дуг век. Има кратак животни век, највећи број живи 15—30 гидина, домаћа мимоза успева око 30 година, а италијанка до петнаест година. Акације су углавном жбунови или мања стабла која расту на сушним и сунчаним пределима. Обично нарасте до 12 метара висине, премда неке могу достићи и веће висине. Многе врсте имају зелене перасте листове који су густо збијени на гранама и стварају утисак папрати. Афричке врсте акација су прекривене оштрим бодљама које су у ствари модификоване гране или листови. Мимоза има миришљаве цветове, најчешће облика грашка и жуте боје, а цветови су са великм бројем прашника и смештени су у густим гроздастим цвастима на крају гране. Мимозе цветају од фебруара до марта, али има и оних врста које цветају у јуну и јулу, па и оних које цветају неколико пута годишње (Acacia semperflorens). Отпорна је на ниске температуре до -7 °C, али ипак треба тражити локацију где су заштићене од продора хладнијих ветрова.

Бразилска врста срамежљива мимоза (Mimosa pudica) одликује се осетљивошћу листова при додиру. Листови ове врсте показују сеизмонастичка гибањa — прво се редом преклапају лиске, а потом се надражај преноси на петељку па се цео перасти лист поклопи као увенуо.

Примена[уреди]

Гаји се као декоративно дрво, али има примену и у индустрији намештаја. Премда, компоненте издвојене из свих делова биљке користе се у фармацији, козметичкој индустрији и медицини. Семе и млади изданци се користе у азијској кухињи за припрему разних супа, омлета... Американци воле да конзумирају ликер направљен од листова акције. Тврдо и дуготрајно дрво акације користило се у прошлости за ручну изради бродова, данас се углавном користи за израду подова, намештаја, играчки, накита.

Занимљивости[уреди]

Сматра се да су прве мимозе стигле у Француску у току 18. века и прво су се садиле око вила богатих људи који су зиму проводили у Француској. Прва Acacia dealbata је увезена 1884. године из Аустралије у Француску и посађена у парку једног замка у Кану.

Мимоза

Мимоза је симбол жене, слободе, осећајности. У Италији, Русији, Француској и другим земљама овај се цвет везује за Међународни дан жена, 8. март, када се женама поклања букет овог жутог цвећа. Она означава поштовање, доноси срећу у послу и љубави. У говору цвећа овај цвет значи поруку верне љубави.

Манифестација[уреди]

Једна од најзначајних манифестација на нашим просторима је ’’Празник мимозе’’. Основана је 1969. године, а од 1991. године је члан Удружења Карневалских градова Европе (FEEC). Овај фестивал је углавном у фебруару. "Празник мимозе" је манифестација у славу цвећа — цвета мимозе. У оквиру фестивала одвија се велики број туристичких, забавних, културних, спортских и других разних програма.

Легенда о настанку мимозе[уреди]

Легенда о мимози говори да је некада давно у Аустралији близу океана живео љубавни пар који се много волео. Младић, син рибара, био је леп са сјајном црном косом и чудесно интелигентан. Његова девојка која је била много лепа, племенита и волела жуту боју, потицала је из аристократске породице. Породица је приморавала девојку да се уда за војводу. После многих примедби и убеђивања она попушта и удаје се за војводу. Разочарани младић напушта океан и рибарење и одлази у планину да ради као чувар шуме, како би заборавио своју љубав. Али, чим је младић закорачио у шуму избија велики пожар. Он спашава шуму упркос опасности и страда у пожару. Чувши вест о младићу девојка бежи од мужа у планину где затиче његово тело. Она умире поред вољеног, а од тог тренутка на месту где је умро љубавни пар појављује се лепо мирисно жуто цвеће, мимоза."[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. http://www.svetbiljaka.com/Prodaja/aukcija=2435.html. Приступљено 25. 11. 2016. 
  2. http://www.artnit.net/flora-doma/item/300-mimoza-cvet-festivala.html. Приступљено 25. 11. 2016. 

Спољашње везе[уреди]